Pozorište

унети и врте

ти ту

путовање дружине тако, да из Модоша одмах пређемо у Београд. |

Положај мој у почетку није био без тешкоћа. Највише ми је сметало, штосе ну овај позоришни рад силом оутискивала политика. Ђеотрадеке меродавне кругове неповољно је | дирнуло још од пролећа држање новосадске | „Заставе“ приликом предаје града Београда · кнезу Михаилу, као и држање омладинске скул“ штине у Београду у лето исте године. Уз то

74. броју новосадског „Напретка“ изишла злобна нотиција, да 6у чланови новосадске пово-

| је заједно с доласком дружине у Београд У | |

ришне дружине „понели велику количину брошура, које светују „Србијанцима“, кога да 61рају за председника. народној скупштини“. Ја: вам у бр. 120. „Орпеких Новина“ одмах демантовао ту подлу клевету, која за цело није на то ишла, да народном позоришту у Београду

пут поравна. (Наставиће се).

а ува + |

пистиЋиИ.

| МЕ

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Сеоска лола, позоришна игра у 8 чина, 6 | певањем, написао Е. Тот. превео им за српску | позорницу удесио С. Дескашев, музика од ДЕ | Јенка).

У недељу 28. јануара (9. Фебруара) били | смо сведоци врло лепе појаве. Видели смо како | је жива свест и велика љубав нашег народа

према српском позоришту. Уверили смо се да ваш народ и у овим тешким данима, у данима сваковрена своје добро, мари за свој опстанак. Да, народ се као народ не цени и пресуђује само по броју душа и грундбуху него и по душевном бићу свом, народ као народ мора имати и своју културу. Добре школе: народне основне, средње, више мушке и

искушења мари за

женске, књижевност, културни заводи и негова| ње уметности услови су без којих се неда ни замислити да један народ постоји. И као неким инстинктом побуђен српски народ прегао је да | све то одржи, оствари и усаврши. Тако се даје растумачити велика свест и љубав нашег народа и према српском позоришту, које је о горњој представи тако многобројно посетио, да и највећи скептик српски мора бити задовољан.

· „Сеоска лола“ је стари комад нашег репертоара. Охватљива садржина његова, па џесме, па тек лепо извођење и приказивање свега, одр-

жава га и — пуни касу позоришну. „Охватљива“ садржина, рекосмо, ал само то и ништа друго. Пуно је одвратних карактера, пуно је многог чега, што не бисмо ради били да наш народ гледа, прима па мождаи — подражава. Неправо мора да је човеку што је Дескашев посрбио тај комад, вређа национално чуство у нама,

наметници и неодлучном млакоњи излазе све сами Срби на позорницу, лакше би нам било да је то само превод, да су то мађарски типови пред нама а ми би се смејали, уживали и уверавали да тога код Срба нема и заверавали сеи настојавали, да тога код Срба никад не буде. | Ал овако с болом се смејемо, са зебњом изла- | зимо из позоришта да се неће наметнице им код нас множити, да неће и код нас мајка „Крадиће“ рађати. Па ипак позориште пуно, позоришна каса са обаљеним ценама па 204 Фор. паза-

| што нам у окорелом крадљивцу и одвратној

рила. Све се то има припинсати и захвалити лепом певању нашег Марковића, госпође Милке и доброј игри наших глумаца а овобито Добриновића. Марковић је био при гласу, био је вољан и тако је пев'о, да нас је све занео, 060 | бито његове севдалиске у бирцу, очарале су тако и по неког већ у четрдесетим и педесетим, да је добио вољу да мало протера кера. Па и госпођа Марковићка је врло лепо отпевала своје партије и у пуној мери задовољила оне, који се диве њеној уметности, а има ли кога, ко не би у г. Марковићки гледао праву уметницу, због које нам могу завидети и веће европске позорнице, нема га, дакле је задовољила све. А сад а4 (огбевииша : „Крадић“ Добриновићев | тако је савршен, да му ни највећи цепидлака неби мане нашао. Та и кад је цимбалу држао на леђи. кад је сав застрашев на поду лежао, кад се за своја леђа бојао, кад му је и понос ако га је јоште и најмање имао, повређен био, и онда је бећарска нога његова у хоризонталном положају такт кола ерпеког маркирала. Добри“ новић уз много „својих“ улога може с правом

МЕ