Pozorište

ов

Пре 7 -

рећи, да је и то „његова“ улога. И Милани Ленка и Вајс и Букало и сви остали били су добри и порадили ву, да представа у целини добро испадне и испала је тако, да је свак задовољан из храма српске Талије кући отишао Сретна је мисао позоришне управе, да за народ даје представе па са обаљеним ценама. Хвала

Јо) ! [1

КР. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

(Жидик у Београду.) У петак 26. јануара о. г. давала је гђа Ана Жидик са својом п030ришном дружином на београдској позорници водвиљ-оперету : „Ниниш“. Драмске вредности нема тај комад готово никакве, али је зачињен скроз и скроз лаким и веома природним хумором, као што се то само у Француза може наћи, Гђа Жидик заслужује сваку хвалу као и члан позоришне јој дружине Фијорати са своје дивне и неизвештачене игре. Гђа Жидик, као што нам јављају из Београда, очарала је публику игром својом, а занела је све елушаоце уметним певањем својим и лепим, извученим гласом својим. Позориште је било дупке пуно. Њихова Величанства Краљ и Краљица Мати били су до краја на представи.

(„Балканска царица“.) Као што нам се јавља из Београда, тамошња позоришна управа има намеру, да на београдској позорници даје „Балканску царицу“, најугледније дело кнезапесника, господара Прне Горе и Брда. Тога ради управа ће предузети нужне припреме, да би приказ те драме испао што боље.

Као што је познато, „Балканска царица“ приказана је била лане на нашој позорници у Новоме Саду три пута и постигла је сјајан успех. Од то доба приказује се та драма у сваком месту, куда наше позориште дође, и то свугде са сјајним успехом. Надамо се, да ћеи управа београдског позоришта уложити сав свој труд, да та драма и тамо сјајно успе.

ПОЗОРИШТЕ.

(+ Јовиф Ђорђе Колар). Нестор чешких драматика и глумаца, Јосиф Ђорђе Колар, умро је у Прагу 31. јануара ог, у својој 84. години. Чешка позоришна уметност изгубила је у Колару заступника, који је своје име златним слоВима записао у њезину повесницу. Покојник родио се 9. Фебруара 1812. у Прагу. Изучив

се

филозофске науке у Прагу, дошао је за васпитача некаквом мађарском племићу у БудимПешту, где је учио и медицину. Ту се упознао и ва словачким песником Јаном Коларом. Ту је због питања о народности дошао у сукоб с неким Мађаром и шњиме се побио у двобоју, у ком је био рањен. Кад се опоравио, врати се у Чешку, где се упознао ес Тилом и Степанком, те је г. 1887. ступио први пут на позорницу. Тада се још шест пута преко недеље глумило немачки само једно вече чешки. То је био, у оно време, идејал равноправности немачко-чешке ! Већ тада почео је Колар превађати Шекспира на чешки језик па је г. 1889. први пут био представљен: „Мекбет“; за њим су приказани: „Млетачки трговац“, „Припитомљена, горопад“, Шилерови „Разбојници“, „Валенштајнова смрт“ и „Сплетка и љубав“. Сам Колар глумио је прве улоге и постао временом првим карактерним глумцем чешким.

Овим тога написао је Колар и доста оригиналних ствари, нарочито новела, и радио је неуморно за различите чешке новине. Године 1846. била је први пут приказана његова иесторијека трагедија: „Моника“. Године 1848. издао је лакрдију: „Број 17“ и глуму: „Праг пре 100 година“, која се и давас приказује под именом „Мравенци“.

Први велики успех постигао је Колар т. 1890. својом трагедијом: „Жишкина смрт“. За њом је дошла г. 1851. драма: „Магелова“. која се и на нашој позорници приказала била и јако се допала. Исте године превео је Колар: „Хамлета“, „Геца од Берлихивгена“, „Егмовта“, „Валенштајнов табор“, „Нарциса“, итд,

Од године 1807. до 1867. био је најцре управитељ, а после само драматург чешког народног позоришта, па је стекао управо неумрлих заслуга за чешко позориште. Све од г. 1867. до 1891. радио је марљиво као писац, те је издао низ позоришних дела, као: „Три Фараонове“, „Дајте ми чамару“, „Прашки чивутин“. „Смиржичти“, „Приматор“, „Краљица Варвара“, „Мештар Јероним“ и „Ђаволова легенда“ (1891).

Колар је узорно превео и Гетовог „Фауста“. Радио је и као критичар, издао много песама, и написао је много подлистака, итд.

Издаје управа срп. нар. позоришта.

ђе -