Pozorište
| •
А
–ео У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 6. ФЕБРУАРА 1896. о-=>—
Пе | КЕ. Пе
Ме ги о • 5 ЈОД Ш У ж; БРОЈ 00. +
с 24 ПЕК На . ни
УБЕЂУЈЕ ЛА. ХАПИЋО ОМ
Излави за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-
дан пут на по табака. — Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —
ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРНОКОГ НАРОДНОГ ВОЗОРИШТ.
Од ЈОВАНА ЂОРЂЕВИЋА.
ЦЧ (Наставак).
ћ
„исто својим ушима нисам веровао. Хтедох с> одмах у наоколо на позорницу. Адвокат
пресече ми фразу, с којом се већ бејах можда
Јован Грујић, који је ту близу. стајао, тихо ме | и мало невгодно захуктао — „имате право, запита: „Шта вам је рекао кнез“ онда ве увек ради и спорије и екупље. О том
уда ће сазидати театар“, —- одговорим му | бп вам мој министар грађевина могао шричати брво и полетим на позорницу, да обрадујем | доста занимљивих ствари. Али немајте бриге. тлумце. Ја кад предузмем какву ствар, не мећем је
Кад је представи био крај и кнез пошао | ап! фе Јапсе Вапк!“ (Покојни кнез је у свој из дворане, заори се громовито: „лРивио!“ пз | говор по кашто уплетао немачке и француске неколико стотина грла. да време представе це- | фразе, кад год би му оне маркантније изражада је већ публика дознала за ту радосну новост! | вале његову мисао.)
# „Можда ће се коме учинити, да је ово ма-
Управитељ вароши, кад је други дан оти- | ло пренагљено“ — настави кнез после мале шао кнезу, запита га, да ли се може што у | паузе. „Ми требамо много, требамо боље рећи званичним новинама јавити о синоћним кнеже- | све, а немамо скоро ништа. Ту је тешко превим речима ' „Нека се слободно јави и у зва- | судити шта је прече. Али држим, да није поничним пи у свима новинама“, — био је Ене- | грешено, ако се заузмемо за оно, што је тако жев одговор. рећи само собом постало п показало, да има
Сад сам већ с много већим поуздањем мо- | у себи живота. Ваши чланови представљају изгао молити за аудијенцију код кнеза. Будем | врено: то нису више дилетанти п почетници. одмах пријављен и пред кнеза пуштен. | Штета би било, да то, што се тако лепо по-
Пошто сам му захвалио на веледушном обе- | чело, пође натраг, или да пропадне. Ваља тоћању, које ће правити епоху у културном раз- | ме у почетку шиег Фе Апше отееп“. витку нашега народа, одговориће кнез својим После сам на, кнежеву жељу морао притихим, одмереним начином, како је он још за | чати, како је ова дружина повтала и изложити своје прве владе био пријатељ позоришта, и | му, како је наша поворишна етвар удешена, како ће се и вад заузети, да српека престони- | какви су управни позоришни органи у Новоме а добије стално позориште. Београд се сад | Саду, и како је кад дружина путује. Кнез је регулише, зидање поворишта повући ће за со- | све до најмањих ситница испитивао и 6 допа0ом и подизање других лепих зграда, те ће | дањем је васлушао целу историју нашега позоДоћи време, да Београд 24 истини заслужа | ришта, од Чанади па до Београда. Нарочито 6646 лепо име „Бели Град““ (кнежеве речи). | му се допала наша организација.
У току Даљег разговора улучим прилику, При крају новембра имао сам другу аудида приметим, како оваке крупне ствари, као | јенцију код кнеза. 'Ту је такође био главни што је зидање позоришта, шшту већ саме собом | предмет разговора нова позоришна зграда. Кнез доста времена, а кад још пођу обичним зва- | је пајавио жељу, да се ново позориште зида ничним путем, онда — близу Отамбол-капије (тде је и савидано), и
„Имате право“ — уђе ми кнез у реч и
пи и 5
=> +