Pozorište

= пе - = % –есе У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 25. ФЕБРУАРА 1896. о пр НЕ = > 5 +: ОД. 20. Ј | | 4 4 по 3, > 4 18 + у ___-___-___| У РОБУ ЈЕЛА ХАПИЋ _____Излави за време бављења поворишне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по један пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. ГЛУМАЦ И ПУБВИКА. | Предавање Јоце Савића, главног редитеља дворских позоришта у Минхену. | (Наставак.) | ли да нема тога осећаја и душе масе, то бисмо | окловетана чевзка или з% јунака који гине, | —- према разноврсном саставу нарочито | те еузе их евг опрлјатаље, азрагиз. Невероват| великоварошке публике у погледу сталежа, ста- | но је, какву јаку снагу има видљива заједница | роети, образованости, наклоности и темперамон- | многих људи за какав искрзни унутарњи 068| та —- врло ретко добили сагласну и једнодуш- | Ћај, који се иначе обично повлачи у самоћу ну пресуду на представи, а и иначе пажљиви | или ве појављује само у пријатељској поверљи| посматрач позоришне публике не би могао ни- | вости. Вера, да такав осећај постоји, постаје | како разјаснити неке извесне п очигледне, па | ширењем њеним непокодзбива, ми се осећамо. | често готово и загонетне појаве. | јаки међу толиким садруговима и сва срца ели| Већ је Платон казао: „Пееника п публи- ју се у велику, неодољиву реку. Али баш због __ку везује неки ланац, коме је средишња, кари- | тога је та повластица: да 68 на сакупљену | ка глумац. Као магнетском силом прелази и множину уплившше, изложена веома опасној | продужује се деловање и радња тајанственим | злоупотреби,“ начином“. Те очигледне, а често скоро загонетне поА. Август Виљем Шлегел у својим чувеним | јаве хоћу овде — да не будем нејасан и таман предавањима о драматекој уметности и књижев- | —- само ла додирнем; при том ћу се дотаћи ности изражава се о упливу публике на себе | и сродне једне појаве, и то психичког утецаја саму овако : „При утецају на сакупљену множи- | песникова на глумце и публику. Први између ну публике ваља још, ради важности те поја- | могућих примера и влучајева, које се увуђујем ве, да се ово у обзир узме: У обичном пона- | навести, пма поред све сумњивости на себи | шању показују људи један другом само евоју | нечега што „савидава“. Пренесимо ее духом у | впољашњу страну. Неповерљивост пли равно- | позориште какве веће провинцијалне вароши, на _душновт задржавају их, да и друге пусте да | предетаву којег од наших знатних класичних | загледају у њихову унутрашњост, — а да се | комада, но да та 7 показује врло би| 0 ономе, што је нашем срцу најближе, говори | ромашне и јадне украсе, да комад није добро | 6 неком дирљивошћу и потресањем, не би при- | научен п да је прукав доста лош, Али покрај __стојало тону финог друштва. Народни говорник | свега тога присутна публика пажљиво слуша и и драматски песник налазе средства, да про- | прима велике идеје, узвишене осећаје, што пх бију и поруше преграде те конвенционалне, | песник изражава на уста глумаца. Већина пуморалом пропиване уздржљивости. Они изавову | блике управо је и дошла у позориште у пла| у слушаоцима тако живахне осећаје, да се од | весној намери, да се познатом јој и вазда, с | њих и нехотице покажу и избију спољашњи | једнаком љубављу, уживаном лепотом и величи_внаци, па сваки опази на осталима исту узбу- | ном тога позоришног дела уздигне, п она ев | ђеност, п тако постају људи, који ву се дотле | према томе ни недовољним, шта више погреш| туђили, у једанпут за тренутак поверљиви ме- | ним приказом неда никако збунити у траженом | ђу собом. Сузе, на које их говорник или позо- | свом уживању, на против видимо, на своје чудо, . ТУШНИ писац примора да пролију за невино | како је та публика неуморна, да по свршетку Ра —

ој

пи

|

Ме |