Pozorište

нутка служило лудило ни освети, ти његовој.

· Има још нешто више п важније, Хамлет из кронике, кад се прави лудим, он то чини са највећом свешћу, очигледно претерано вастрањује. Може ли се о Хамлету рећи толико ! Тек неколико речи, са Полонијем; два три одговора, врло лака и проста, и која му сама његова околина намерно и услужно извла-

„ Хамлет даје докав или боље, имптује луХило само један пут, у маскаради код Офелије, коју ми не видимо и о којој она прича сво ме оцу. Шекспир се задовољава тиме што повтавља лудило. Он је оштроумно (разулљиво) рачунао на Офелију, која ће у то поверовати одмах, и не ће пропустити да га објави, Пошто је то учињено, верује бе, да је Хамлет постао луд; нико се од лица не трули озбиљно да се о томе увери, ни сам Хамлет не испуњава ба овбиљношћу евоју улогу. Он не полаже много па њу, и не може да је одигра.

Но, велика је неврећа Хамлетовог лудила

ни еитурнос-

тек онда настала, кад су је почели објашњавати; слаби критичари па и чувени алијенисте питали ву се: ·

- Дали није Хамлет имао наклоност ка лудилу '

2. Дали емрт његовог оца и скора женидба нису развиле ту наклоност '

8. Дали није било у том забринутости, у том предубеђењу правих внакова лудила

4. Да ли није, подражавајући лудило, постао одмах луд;

б. Да ли треба видети и разумети код њега тренутке правог лудила и подражаваног лудила п других тренутака умног здравља.

Лако је разумети да су толика питања. постављана, дебатована, до дна испштана науком, узела на се изгледе важности п истине. Они се ни на чем не оснивају. Она долазе једино пз кронике, од лудила које се тамо на-

| |

лави и коју је Шекепир сачувао. Да нештамо,

(Наставиће се)

не ревији

=== Еј

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Кир Јања“), шаљива игра у три чина, написао Јован Стерија Поповић; приказан 9. марта 1896.)

Навршило се, ето, четрдесет година од смрти Јована Стерије Поз ра с којим почиње нзворна српска позоришна пи у овим странама. Управа је добро учинила, што је дала при лике и овом згодом, да се дивимо јаком драмском таленту писца, који би, да је био у другим приликама и да се родио као син којег великог народа, без сумње уз прве светске драмске песиике освојио себи достојно место.

О комаду: „Кир Јања“ писано је већ толико критика, да би било сувишно о том много речи трошити, Ипак треба да констатујемо, да тај комад још увек привлачи нашу публику, не само ради пијетета према песнику, не само ради своје унутарње вредности и оригиналности, ради живе у свима нијансама промишљене, доследне и јаке сатире и класичним хумором жигосане и преливене карикатуре најодвратнијег порока и страсти

| људске, грамзљивости за благом, харпагонства, и шкртости. У -

Вилхелм Хумболт, рекао је, оцењујуђи Гетеову велепесму: „Херман и Доротеја“, да се само таленат првога реда сме дати на описива_ње, цртање и анализу већ опште познатих и у свима литературама света обрађених појмова, карактера и осећаја, да узмогве наћи још коју нову ниансу и нову страну, коју би могао изворно и занимљиво обрадити. У Стерије бијаше јак драмски таленат, кад је могао уз толике узорнике у светским литературама харпагонство Кир Јање тако изворно и занимљиво у свом комаду нацртати. Локални колорит давно је већ избледео и постао несавремен, па ипак та карактерна комедија јаш увек налази разумевања и чини такав утисак, као да је комад никао у нашим приликама и данима. То је обележје кла-

сичности, да никада не застари и да с помлађеним покољењима ништа од своје свежости и класичности не губи. Ни једноставни заплет, ни још једноставнија монотонија постепености

8 а НЕ