Pozorište

враћено је 3600 Фор. „Матици Српској“ што је позориште било дужно. На хипотекарном зајну има позориште до 1. маја 1896. год. 95.850 Фор. Чланова „друштва за српско народно позориште“ било је 1881. г. 291, а данас

ОЈ

их има 434, 143 члана.

Због неплаћања брисано је до сад 44 члана, на којима је изгубљено капитала, 2187 Фор. 60 новч. а камате 741 Ф.02 н., свега 2934 Фор. 62 нов.

прирасело је за 15 година

(Свршиће се.)

ЛИОФАЋИ.

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Српека народна позоришна дружина у Панчеву.) О бављењу не позоришне дружине у Панчеву донови „Браник“ у свом 11. броју овај извештај: „Наша народна позоришна дружина, од како се налази у нашој средини, давала је од 14. децембра прошле године до 26. јануара о г. 27 представа, које су, с врло малии изузетком, имале све редом великог и моралног и материјалног успеха. У приказаним делима нашли смо и добре поуке и лепе забаве и освежења за рад и тешку борбу свакидашњег нам живота, а у складној, уметничкој игри наших вредних глумаца нашли смо опет правог уживања. Од приказаних дела највећег успеха имала је „Балканска царица.“ Тај пеенички умотвор витешког господара Црне Горе и Брда давао се овде код нас досад два пута и увек га је примила наша публика с највећим одушевљењем и допадањем. Од других приказаних комада највише су се допали: „Слободарка“, „да круну“, „Кир Јања“, „Лажви Димитрије“, „Ђидо“ „Задушне жене“, „Јасмина и Ирена“, „Велики Галеото“, па „Нијоба“. У том комаду ступила је овде код нас на позорницу први пут г. Милка Марковића после свог дужег побољевања. Посета је у опште врло добра, само је велика незгода то, што се у истој дворани, где се дају позоришне представе, приређују и забаве и игранке, те тако наше позориште готово сваке суботе, а често и недељом не може давати представе, те ће тако и приход бити мањи него што би био да се могу давати представе у најбоље позоришне дане, као што су то: субота и недеља. Заиста било би већ крајње време, да се већ једном и код нас подигне згодна зграда за позоришне

моран радник у интересу народа свог.

предетаве, да не бисмо морали натезати и кубурити. У том су нас, на жалост, претекла сва наша већа па и мања места; ал се надамо да ће се за кратко време у томе и код нас кренути на боље, ако се оствари намера, да варош наша у заједници са српском црквеном општином подигне велику гостионицу заједно са двораном за позоришне нредставе “

(Двадесетпетогодишњица Саве Петровића.) Радо бележимо рад и успех како на пољу народне просвете тако и на пољу народног благостања. Нама је Србима сваки радник добро дошао, који с вољом и знањем чини дужност према народу евом, те тако са своје стране утиче на народно напредовање и на развитак културног стања народног. Један је од таквих радника Сава Петровић, који је крајем год. 1896. навршио двадесет и пет година у народној служби, радећи на народној просвети као савестан, вешт, неуморан и скроман чиновник „Матице Српске“ и „Српског Народног Позоришта“. Његов рад на пољу српске књижевности учини, те је изабран за члана књижевног оделења матичиног. Поред службеног посла као секретар споменутих завода, уређивао је много година „Глас Истине“ и „Српски Сион“, писао и преводио са руског и са немачког многе расправе, приповетке, романе и до 1: позоришних дела, од којих се многи приказују још и данданас. Тако се Сава Петровић одужује народу српском за поверење, којим је постављен на своје место. Ми му с наше стране желимо здравља, уверени, да ће онда у лепу положају, у ком је, и даље радити као савестан и неуЖивио !

Издаје управа срп. нар. поворишта

(6 о

Ме џ пл -

Пе 1

Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду.