Pozorište

___ __ 58

товати, да су сви редом били изврени. Г. Марковић и по лепој својој појави и по игрим по лепом певању био је ама баш онај прави правцати момак, који је у стању за љубав своје „Кате“ све да жртвује. Та улога као да је створена за њега. — Г. Лукић приказао је старог швалера тако приредно, да већ природније није могло ни бити. Он је игром својом освојио на јуриш све гледаоце. — Г. Вујићка била јеи говором и покретом поновита жена, ал и добра мати, која за срећу јединчета свога прашта оцу детета свога све увреде, које јој је нанео. Т. Лукићка умела је и у малој својој улози да се истакне и изазвала је у публике изјаве допадања. — Г. Добриновић показао је да је прави уметник. Његовом Јану нити би се дало што додати нити одузети. Куд ће му веће хвале! Он је наводио на плач и на емех публику. Особито допадање изазвао је, кад је, бурно изазван, отпевао у место познате песме: „Шум, шум, шум!“ ову импровизовану строфу: „Знам, разумем : доста, доста! Србин радо прима госта, а гост, срећан, гласно вели: Хвала, драги пријатељи! Хвала, хвала, хвала вам!“ _У опште цела, скупна игра и наших и новосадских глумаца учинила је веома леп и пријатан утисак и многобројна публика пратила је са великим задовољством цео приказ. Поједини глумци били су често бурно изазвани. И заиста заслужили су сваку похвалу. Желили бисмо, и то слободно можемо рећи и у име наше публике, да видимо још који пут оваку заједничку представу. То је прилика, да се покаже, да је Србин Србину брат!“

„Као трећа заједничка представа наших и ваших новосадских глумаца даван је: „Сеоска лола“, комад, који наша публика увек радо гледа. На првом месту морамо споменути г. Добриновића, као Крадића. Да је писад још у животу, па да је видео како Добриновић приказује Крадића: потпуно смо уверени, да би рекао, да је он Крадића себи тако замишљао. Без претеривања могло би се рећи, да је Крадић Добриновићево ремек-дело. — Г. Марковић као да је створен за сеоског лолу. Кад га гледаш, можеш да разумеш, за што лудује за њим сва женскадија у селу. Оно његово певање у крчми-и пред крчмом злата вреди. — Г. Васиљевић је лепо, природно, живахно и окрет"но приказао Милана. — Г. Ј. Весићева оди-

грала је несташну Ленку ва свим природно. Г. Стефановић био јеи по живим покретима, и по говору и по жураивости прави правцати циганин. Служи му на част, што нигде није претерао. — Г. Станковић, као певац Букало, био је на свом месту. — У похвалу новосадских глумаца морамо напоменути, да они сви, без разлике, знају своје улоге као „Оче наш!“ да то се и крећу лако на позорници и играју природно: нису везани за шаптача.

Као што дознајемо, четврта заједничка представа биће у четвртак, 17. априла. Том приликом приказаће чланови новосадског народног позоришта комичну митолошку оперу: „Јепу Галатеју“, а насловну улогу певаће гђца Султана Цијукова, оперска певачица, која је сад ангажована у Мајнцу. Чланови нашег позоришта приказаће шаљиву оперу: „Јованчини сватови“. Заиста избор не би могао бити лешни. Евала управи и нашег и вашег позоришта, што су својски прегли, да нам прибаве лепог музичког уживања. Обе те шаљиве опере пуне су лепих мелодија, па ако се јоши лепо отпевају, о чему се ни мало не сумљамо, уверени смо, да ће се морати поновити.“

„да четврту заједничку представу наших и ваших глумаца биле су изабране две комичне онере: „Лепа Галатеја“ и „Јованчини сватови“. „Лепу Галатеју“ приказали су ваши, а „Јованчине сватове“ наши глумци. Гфца Султана Цијукова, оперска певачица, као да је створена за „Лепу Гала-

_теју“. Кад је гледаш како је лепа, умиљата,

пуна чара и милоте, кад јој сагледа лепе, живе

· очи, пуне жара: као да видиш пред вобом ону

лепу митолошку „Галатеју“, у коју се Пигмалион тако страсно заљубио. Па како је тек умиљата била кад је почела певати. Глас јој је меки мио, а уме и да влада њиме потпуно. Она је и лепом појавом својом и лепим уметничким певањем својим занела, очарала сву нашу публику, која јој је више пута бурно изјављивала своје допадање. — Г. Добриновић, као Мидас, наводио је непрекидно публику на смеј карактеристичним певањем и играњем својим. — Г. Марковић отпевао је Пигмалиона лепо и коректно својим симпатичним главом. — Гђца Д.Весићева била је доста жива и окретна, а и певала је као почетница лепо. У опште цео ансамбл био је ванредно добар. „Јованчине сватове“ прика-

је па

А

а;