Pravda, 13. 04. 1933., S. 12

БРОЈ 10.212

ПРАВДА, 18 АПРИЛ 1933 ГОДИНВ

СТРАНА

Фељтон

В А М П И Р

— ОЗРЕН Ј. СУБОТИЋ — ' — НОЋНА ФАНТАЗИЈА. —

Када се налазим у далеком [ из нашег разговора, ја наслуСвету, Она нема нада мном ни-1 Кујем да је морала умрети у каве власти: тамо ја припадам Ј доба расцвета моје младости. опет са.мом себи — тамо сам ! Она је ова у белом и са невеопет слободан човек! Али чим I стинским венцем на бујној, тамсамо моја нога пређе преко ме | но-смеђој коси, која јој се спуђе, која окружује крај, где су ^ шта ниже нежног, белог као моје очи први пут угледале I онег потиљка... светлост дана, где је протекло | И ја осећам да ми је она олимоје деГињство и прва моја! ска, рођена, неисказано драга младост, Она се буди из теш- , и не могу да је се нагледам ког, оловног она, устаје из гро те типичне српске лепоте, тог ба, тражи ме — и нађе ме!

ремек-створа — оличеног генија српске женске красоте! Тај тнп су векови стварали — он је оплемењен, очеличвн поле-

А нађе ме Она увек самогсамцатог. Као по заповести неке неодољиве, тајанствене силе | том духа и мукама српског наја сам у то време увек сам: мо- , рода! То је она српска девојач ји мили и драги љубе ми уста ј ка душа, за коју песник вели

и чело, желе ми добру ноћ и остављају ме самог. И, ево, тихо се отварају врата и улази — Она: дивна, прекрасна, идеал моје маште. И све је већ спремл>ено за н>ен дочек: на столу горе само Две свеће, јер свака друга светлост причињава јој сграшан бол, те онда просто ужасно изгледа... Огледало је покривено чаршавом, јер оно не зна за милост: место њеног дивног лица оно одбија стварну истину — голу мртвачку лобању!... Свету икону, која обично виси у углу на зиду, већ сам био скинуо и сакрио, јер та икона сваки пут при Њеном уласку пада са зида, јер Она — та дивна, узвишена ноћна гошћа, ивак је само грозни — вампир!... Кључ у брави се сам сжреће. Ми смо сами. Ја сам опет у њеној власти!... И ево је где седи поред мене В својом малом, белом, али леДеном руком глади ми косу са чела... Поглел њених дивних очију тужно почива на моме липу... И у том погледу, у том простом, нежном миловању лежи сва она безгранична љубав, коју мрачна гробница тако љубоморно крије Љубав која устаје из гроба! Шта може бити узвишеније, Стрлштоје и трагичније од те љубави?! Ко је Она?... Шта је Она?... Када је умрла? — не знам. На сва моја питања о томе Она са мо тужно маше главом — и ћути. По оделу, у којем су је сахранили, и по другим здацима

да је мирисаво цвеће!... Дивна отмена појава!... И ево таква једна племенита и узвишена душа, па ипак страшни — вампир! Милостиви Боже! Чије ужасне грехе мора ова несрећна душа, овај анђеоски облик, ова јадница да испашта?! Своје — зацело не!... Па ипак, понекад, њен тужни поглед почива на мени као са неким загајеним прекором... прекором преране смрти!.... Седимо и тихо разговарамо о прошлом добу, када је Она још живела на земљи. Видим да Она познаје мој живот и мо је најскромније мисли. Чују се речи безграничне љубави. Али о самој себи Она никада не говори ни речи, и сва су моја питања узалудна. Међутим, ја ипак осећам као да предамном ускрсава неки стари, готово за борав.љени са-н, као нека орећа, која је некада неопажена прошла поред мене, а која је тако неисказано много обећавала И ја видим како јој се очи светле, како се на образима показује нежно руменило; осећам како њена мала рука дрхће у мојој и постаје све топлија; чи сто чујем како јој у грудима бије фце — и гле! Предамном није више покојница, него дивно — живо — биће, а на мојим уснама гори ватрен пољубац! Да, то је Она, моја сирота, права драгана, и нема на људском језику речи, које би могле нзразити шта се овде у мојој души збива! То је смеса насветлије радости и најцрњег

очајања. И ја Је грлим и љубим, а сузе ми теку по образима. И о ужаса! Она устаје, меће ми руке на рамена и дуго, дуго гледа ме непомично — управо у очи!... И ја гледам и видим како њено лице све више бледи и на њему почињу да се појављују оне страшне модре, мртвачке пеге. То се буди грозни — вампир! Ја сам сав претрнуо: хоћу да устанем — не могу; хоћу да , дигнем руку — не могу; хоћу да затворим очи — не могу! То је већ паклена зачараност! | А Она не престаје да ми гледа у очи и полагано се, корак ј по корак, удаљује од мене: ево Јје где сгоји код зида — даље ј више не може! Из очију јој теј ку крваве сузе. И полако, полако почиње опет да ми се приI ближује: коса јој се распустила, а руке је раширила, као да I нешто лови! Иде и посрће у ! ходу — и ево је опет предамном: и ја видим како пада на колена, и осећам како својим уздрхталом руком и леденим уснама тражи место, где грчевито бије моје срце... Страшан бол: — Она пије моју крв!. Но ево! Са торња оближњег храма Господњег одјекну моћни звук првог послепоноћног часа — и свега нестаје!..., Из руке ми пада перо...,

Недељни распоред радио-концерата

— БЕОГРАЛ СРЕДА, 12 АПРИЛА: 17.00: О неким обољењцма |етре, предавање г. др. Бранка Стансмевића. 18.55: Тачно време. Објављивање вечерњег програма и програма зз следећи дан. Шта је некад било ново, предавање г. Светислава Шумаревића. 19.30: Ма.ти концерт (грамофонске плоче). 20.00: Духовни концерт хора из Св. Савске Цркве. Загреб, 20.00: Концертно вече. Љубљана, 20.00: Словенско глазбе но друштво „Љубљана". ЧЕТВРТАК, 13 АПРИЛ 11.15 Објављивање дневног програма; 11.20 Зваетични извештај о водостању; 13-30 Новинарски извештајч ј А. А. Тачж> време. 2О.00 Пренос из Љубљане; 21.00 Тачно време; Новннарски извештаји А. А. I Загреб,17.00 Поподневни концерт радио орксстра. Љубљана, 20.00 Годални квартет проф. Август Иваччић, др. Ива<н Карлин, др. Мирко Рутгел и Август Пертот. СРЕДА, 12 АПРИЛА: Беч, 19.35: Г. Малер: 8 Симфони ја. 21.40: Оркестарски концерт. Бер лин. 21.00: Концерт камерног оркестра. Пешта, 17.30: Циганска 'калела. 20.00: Пренос из Коморног позоришта. Букурешт, 21.45: Вокални концерт. 22.05: Клавирокн концерт. Париз, 12.15: Концерт радио оркестра „Фрач цуска оперета". 20.45: Комад са репертоара „Комеди Францез". Праг, 20.05: Вокалнк концерт. 20.25: Концерт дувачког квинтета. Варшава, 18.25: Вока.тни кончерт. 22.15 Концерт. ЧЕТВРТАК, 13 АПРИЛ Беч, 17.55 Из Опере: „Парсифал" од Р. Вагаера. Бсрлии, 1535 Концерт на клавиру; 18.20 Вокални коицсрт. Пешта, 12.05, Маџарске сељачке песме; 18.45 Клавирско-виолинско вече; 19.45 Пештакски концертни оркестар. Париз, 19.00 Фрзнцуска поезија од 1870 г. 20.00 „Циклон" комедија од Сомерс Моган-а. Праг, 17.20 Музички час за младеж; 22.15 Концерт оркестра „Бе«еш". Варшава, 20.15 Ораторијски концерт Варшазске филз^моније. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО-ПРОГРАМА ОД 7 ДО 15 АПРИЛА Среда, 12; Берлин, 21.00: Концерт камертеог оркестра. Четвртак, 13; Париз, 20.00: „Циклон" комедија.

ТЕШКИМ ЖЕНАМА И МЛАДИМ МАЈКАМА, помаже нарав на Франц-Јозефова горка вода да им црева и стомак уредно ра де. Главни претставници лекара за женске пронашли су, да је Франц-Јозефова вода у многим случајевима брзо, сигуоно и без бола дејствовала. ФранцЈозефова горка вода добива се у апотекама, дрогеријама и шпецерајским трговинама. 56789

Истрага прстив дирентора и благајника суботичке-Трговаг чно-ннаустриске бгкне зИслажког (шкротстбз СУБОТИЦА, 11. априла. — (Б. М. изв. „Правди"). — Апелациони суд, после расматрања аката о кривицама директора, благагника и члаиов управног одбор Трговачко индустри ске банке, оснажио је оптужниц* про тив ухапшеног Атександра Голдмана и Ласло Нађа и све списе вратио Су ботичком окружлом суду. После овога иоћи ће се извршити допука истраге против оптужених на о нозу нове оптужнице, коју је против Њих подигло државно тужиоштво. Истражни судија г. Марко Вучић још у току ове недеље саслушаће Александра Голдмана због дела лажног банкротства. Исто тако биће саслушан и Ласло Нађ, као и бивши чланови управног и надзорног одбора пропале банке и после тога пред мет ће понова бити упућен државном тужиоштву ради подизања оптужнице. Све дотле док се не заврши истрага по делу лажног банкротства за које су празомоћно стављени под оптужбу одлуком Апелационог суда Александар Голдман и Ласло Нађ, не може се заказати главна расправа по њиховој кривици, док ће се грађанска парница моћи и раније одржати, јер је овај предмет готово независан од кривичног закона. Исто тако, истражни судија је упу-. тио Београдском окружном суду сва акта која се односе на крнвицу Мехмеда Имамовића, јер се мора потпуно рашчистнти питање: ко је потписао име г. Душана Пелеша, бившег министра социјалне политкке, на једном гарантном уговору помоћу кога је од банке наплаћена сума од 80 .000 динара.

Рггулиссње кзпоза злста кз Сједињгних Дмернчккх Држава Претседиик г. Рузвелт објавио Ј% дуго очекивани декрет о регулисању извоза злата. Злато резервисано за туђ рачун („ирмаркед голд") моље се углавном слободно извозиги, у осталим случајевима потребна је дозвола инннстра финансија. Те».ња овнх одредаба је да се спреча одлнв капитала и да се омогући обавл»аље нормалннх послова и трансакција. Иере Француске за помагањс произвођача г.шеннцг

Француски Сенат примно Је предлог да се у циљу подржавања цене пшенице у току идуће жнтве кгмпање откупп 7 милиона квинтала, док се раниЈе откупљивало само 2 милиона. Сем тога Је усвојен иредлог да се 1 мнлнон квинтала пшеиице извезе, док Је прошле године толика количина била увезена.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ" ва Ивановић (Роман из београдског живота) (Ј. КАЛАЦАНОВИЋ)

23. — Слушајте ви, господине, да ви мене оставите на миру у мо јој кући, јер, иако сам сирота жена, оггет сам поштена, љути то је говорила газдарица од стана. —Ама мта је то било? Кажите ми? бчаго је питао Великић. — Ја вас молим не мешајте ви мене у ваше прљаве послове, а шта је било питајте сутра полицију ако смете, одгово ри она и љутито затвори про зор. Увиде и Великић да је побеђен, али је био далеко од по мисли да капитулира. Један го рак осмех пређе му преко усана и он са агентима уђе у так си и врати се Смиљиној кући. 42. Цепајући крај од кошуље и машну, Ива „Врабац" једва ус пе да веже панталоне. Очи су му се биле већ навикле на мрак и он поче базати по соби и прегледати је. Најпо сле опази на зиду две руковети улезаие жицом и брзо му сину у глави кзко ће се спасги. Од те жице он направи омчу и веза је за ексср који беше укован на зиду и, задовољан трљаше руке, сигуран да је на шао добру идеју.

После тога, сваки пут, кад му се чинило да ће неко да отвори врата, Ива је брзо намицао ом чу на врат и то се понављало неколико пута.... Решени да се одморе, Душан и Јова Дедић, који су чували Иву, одлучише да га још и вежу једним ужетом да би били мирнији. Ива, базајући по соби, као да чу некакав плач. Примаче се зиду иза кога се чуо плач. Уда ри песницом у зид, али му нико не одговори. Плач који се чуо није био да леко. И заиста, само је један зид раздвајао Смиљин затвор од затвора Иве „Врапца". Полу гана Смиља је седела на нерас премљеном кревету и гушила се у п.тачу. — У какву сам ја ово јазбину упао? упита се гласно Ива и, узнемирен, лупну понова пес ницом у зид, па, пошто не доби одговора, широко отвори очи и, чудновато, гледаше у зид, као да је погледом хтео кроз њега да продре. Из тога, као заноса, трже Иву шкрипање кључа у браву. Он отскочи од тога зида, брзо иамаче омчу на врат и бајаги затеже. Врата се отворише и Душан к Јова Дедић појавише се са

фељером и једним дугачким ужетом савијеним у котур, али се обојица, зачуђени, заустави ше на прагу. Стајали су само један часак, па брзо притрчаше Иви у помоћ и скидоше га с вешала. Ива, опет, видећи да су они уверени да је он упола мртав, изненади их обојицу |боксерским ударцима и то тако брзо и по неколико пута док их не обори. Ива ни сам није веровао у своју снагу, али не смеде губити ни секунде, већ их брзо веза леђа уз леђа, њи ховим марамицама запуши им уста и притврди канапом који нађе у Душановом џепу. Кад све сврши он обриса зној са че ла, погледа Душана и Јову и прегледа још једном везе. Узмичући натраг Ива лагано изи ђе на врата која затвори за собом, обрну кључ, извади га из браве и метну у џеп. Лагано, као сенка, ишао је Ива кроз ходник и наиђе на зид. Учини му се да је неко жив пред њим и баш кад хтеде да га удари песницом, изненада се отворише једна врата и на њима се поЈави Мила. Чим виде Иву Мила му припрети прстом и приђе му, па, пошто му руком запуши уста, рече тихо, показујући му пра вац другом руком: — Овуда, па обиђите кроз ходник лево и уђите на последња врата у дну. Кад то изговори, Мила се повуче и притвори врата. Ива посумња, али се брзо сети разговора са Милом у својој соби и пође правцем који

му је она показала. Кроз дугачак и мрачан ходник Ива је, онако бос, ишао брзо и стиже до означених врата. Врата су била затворена, али он напипа кључ у брави и лагано га окрену, па се повуче. Како се нико не јави Ива извади кључ, притисну кваку и уђе. У соби, осветљеној парчетом свеће, полунага, седела је на кревету једна жена и плакала. [-ђен уплашен поглед задржа се у оквиру врата. Ива, згранут, застаде у самом оквиру врата и гледаше зачуђено жену н он би први који проговори: — Ви, госпођо Смиљо, ви овде? Смиља, коју снага беше већ издала, упита Иву истим гласом: — А ви? — Ја? Ја сам био затворен! — И ја! рече Смиља и онесве сти се. Ива јој приђе брзо, протрља јој руке и слепе очи да би је повратио и већ поче кројити план за даље бекство. Смиља се поврати. Иако заузет својим планом о даљем бекству, Ива је ипак чуо кораке који су се ближили вра тима и спреми се за борбу, а Смиља се, на његов миг, сакри у утао. Врата се нагло отворише и Која, као убачен, упаде у собу. Ива га нападе и брзо га обори ударцима. Кад Која паде Ива притвори врата, закључа их и веза Коју завесама које покида са прозорђ и запуши му уста, па, пошто ни тим ни-

је био задовољан, диже му ве-. зане ноге на кревет и веза их за пречагу код узглавља. Свећа се беше угасила, али се појавила зора, а Смиља, уплашена, понова се онесвести. Ива то и не примети, него брзо отвори прозор и погледа у двориште. Било Је високо. Он брзо привуче сто до прозора и запречи прозор, па један креветски чаршав веза за сто и пу сти га низ прозор. Гледао је за чаршавом докле достиже па му се учини да је опет високо и брзо га повуче и на њега навеза други. За тим диже душек с кревета и пусти га да, право низ зид падне у двориште. — Брзо, госпођо! викну он Смиљу. Како она не дође Ива је погледа и, пошто виде да се онесвестила, скоро викну: — Дођавола, то ми баш сад није требало! Не имајући времена да се предомишља он узе стони чаршав, пребаци га преко кречета, пренесе Смиљу и положи је на чаршав, па кад је згодно намести, наместисе леђима према њој, прикупи крајеве од чарша ва себи на груди и једва се диже. Смиља му је била на леђима. Он је боље намести, погну се и веза чворове на грудима, обави Смиљине руке себи око врата, опкорачи прозор и суљну се низ чаршаве. Кад би на земљи, о« одреши Смиљу са леђа и уви је у чаршав. — Настаеиће се ^ *

. .