Pravda, 26. 08. 1933., S. 7

БРОЈ 10.34/

ЧЕТВРТИ ДАН СУЂЕЊА ХАЈИМУ ДАВИЧУ

ПРАтзДА, 26 АВГУСТ 1933 Г0ДИНЕ

СТРАНА 7

„Сопственик робе је онај ко је и продаје", брани се олтуженн Дсео — ИСПИТИВАЊЕ ОПТУЖЕНИХ ДАНАС ЈЕ ЗАВРШЕНО. —

Данас пре подне настављено је с>1>ење Давнчу и осталнма продужењем саслушања оптуженог Сабигаја Асеа. Оптужени је олмах у почетку изјавио да је прво куповао ро оу од других фирми, а после од Да вича, као сопственика. — Зар му није пало у очи како је Лавичо постао одједном од агента трговац? упућује питање г. Цветко вић преко тумача, судског писара г. Караоглановића. — Није му ништа пало у очи. Ми ^лио је да фабрнка нма поверења у њера. Затим оптужени додаје да је сматрао Давнча као трговца, иако нијс имао дућан. Од Давича није тражио никада пуномоћје да може наплаћивати рачуне. Са Давичом лично није кореспондирао, Јер је он имао свога агента, који је кореспон дирао са њим. Фактуре је саставља ла фирма. — Има ли неку такву фактуру коју је сачувао? — пита судија г. Мар јановић. — Хајим Коен нма такву фактуру. На питање када је почео да купује робу од Давича, Асео је одговорио да не зна тачно је ли то било К'28 или 1929 године. — Да ли је некада питао Давича може ли да исплати фирми неку робу коју је раније директно поручивао? — Давичо је био донео једно писмо фабрике, којом се Асео опоми ње на плаћање дуга, иначе ће п тужити. И Асео је питао фабрику I она је одговорила да све регулише са Давичом.

претседавајући г Цветковић замера г. Челебоновићу што не поставља ди ректна питања после тога је г. др. Челебоновић поставио неколико питгња на шпанском језику. Тако исто му је одговорио и Асео. Г. др. Челебоновић: — Јесте ли знали да је роба из фабрике? — Па из фабрике, од горе неће дође. — Какво сте срце имали да исплатите милионе динара Давичу. кад сте знали је роба фабрнке? Заш-

колика Је вредност италианског, колика маџарског памука. После овога опет је дат одмор.

САСЛУШАЊЕ Г. ЕРВИНА ДАНИЕЛА

АСЕО ПРОГОВОРИО СРПСКИ — Слушајте, Асео, ви сте 1928 године послалн неку депешу фирми. т— Ами не знам ког дана било одговори Асео на српском. — Тако, брате, видиш како лепо и српски говориш. — Од јуче научио, шали се г. др. Адања. Рачуне које је имао са Давичом кије расправљао преко фабрнке; то ј? било само док је Давичо радио као аген\. Никада није покушавао код власти да се увери Је ли Давичо агент илн трговац. — Ево. да питаш трГовце,. Стандзрд и други, да видиш каква фир« ма сум ја — каже потбм Асео. Ја оћем да купим роба, а шта је агент, а шта је трговац нећем да знам. Оптужени изјављује да је, по њеI овом мишљењу, сопственик робе онај ко је и продаје. Главно је да по стоји роба и продавац, а Давичо ни ; е продавао само њему робу, већ нелој Србији. Добијао је стварно не што попуста од пијачне цене, али то само у случају ако оптужени Да внчо није имао све нумере памука, које су биле потребне. — Да лн је Давичо давао штогод шконта? — Па сви трговци дају „каса шконт." АСЕО ЈЕ ИСПЛАЋИВАО РАЧУНЕ ФРАНЦУСКО-СРПСКОЈ БАНЦИ Судија г. Јововић пита да ли је све рачуне исплаћивао само Францу ско-српској бании. Асео одговара да је то увек чинио. — Да, али ми имамо доказе да 1? и Давичо наплаћивао рачуне. — Е то за једна фактура. — Је ли водио какве књиге? интересује се судија г. Марјановић. — Водио је — објашњава тумач г. Караоглановић — али на шпанском. — Зар не на државном језику? чуди се г. Марјановић. — Нешто је било и на српском. — Како је дошао у везу са маџар ском фабриком: преко Давича или директно? Каже да је ступио у пословне везе преко агента Давича. Робу је испла ћивао фабрипи, док је директно куповео од фабрике, а докле — то се не сећа. — Добро, када је почео да купује од Давича? Наставља г. МарјанЈ вић. — Онда. када је престао да купујс од фабрике — објашњава тумач. — Аха, значи осетио си где је тежина! — примећује судија. — Нема, брате, тежина; има памук. Опет се наставља питање да ли Је Асео исплаћивао директно Француско-српској банци или Давичу, и зашто је на неким рачунима Давичо потврдио пријем новца, кад је рачун исплаћен банци. Асео обЈашњава да је његов прокурист отишао у бгнку са Давичом, тамо положио но риц за рачун Давича, а овај потврлно својим потпнсом да га Је при' — Како се добије повољниЈа цена: иреко фабрике или преко агента? — Кад се наручује од фабрике. — Зашто онда прекидаш односе <а фабриком? З .ТИМ "пита г. ДР Чслебоновић: — Како то да ви доћете на преГрес неспретнн и без докуме " вТ Д . у То су лекциЈе — протестуЈУ браниоци. ^ г1а Асео, мећутим, одговара да не знл ■ а пише И аато се то логтило. И

Тумач

Караоглановнћ Асео

то нисте фабрику питали нешто о томе? — Зашто фабрика није питала ме не? одговара Асео. Потом је дат одмор од 15 минута. — Шта ви замишљате под изразом: пијачна и берзанска цена — Као пијачна цена се сматра она која је јевтинија. За мој посао је ме родавно која је роба Ј *евтинија. — Да ли има разлике за памучну робу између енглеске, маџарске и италијанске? — Енглеска не долази у обзир, а италијанска је по цени боља од маџарске. Мене интересује само она ро ба која се продаје више. — Која је диференција између си ровог и бељеног памука? — Бељена роба брзо пожути и она ниЈ"е ■повољна за мој» гтосао. Разлика је : 'у цени 10 до 12 динара од цело? паКетз. — Кад Ј *е таква разлика. зар вам кије пало у <?чи да вам Давичо даЈ "е робу са 4 динара разлике? Асео објашњава да је то дошло отуда што је роба почела да жути од дугог стајања у магацину. — Кад вам је и Давичо давао робу по истој цени као и фабрика, зашто нисте радили са фабриком директно? — Мене Ј "е интересовао новац » роба. После тога Асео вели ла је италианска роба боља од маџарске. — Зашто сте онда узимали маџарску? После одмора приступило се саслу шању сведока. Првн је саслушан днректор фабрике „Маџарске и-нд>стриЈе памука а. д." г . Ервин Даниел. Његовом исказу придавала се ве.тика важност, јер је он склопно спо разум са оптуженим по коме је Давичо у нашој земљи закључивао послове у име фабрике и за њу. Први претрес у мају одложен је зато што г. Даниел није могао доћи због болести. — Их шпрехе нихт сербиш, каже г. Даниел, и стаје пред судијама. — Сведок има још свежу рану, каже г. Челебоновић, па бих молио да се саслуша седећи. Како г. Даниел не говори нашим језиком узет је тумач. Његов нсказ данзс пред судом преводио је алвокатски приправник г. Теодор Крик. Ј Пошто је заклет да ће преводити верно што сведок каже приступило се нспитивању г. Ервина Даниела. — 1928 године дошао сам послом у Ниш. Ту сам се >-познао са г. Давичом. Како нисам знао ваш језик, као нн данас, каже г. Даниел, г. Даоптужени ви чо се примио да буде тумач у мојим пословним разговорима. Тога дана смо ручали заједно и г. Давичо се понудио да буде заступник наше фнрме. јер фирма није имала свога застуоника на територији прератне Србије. Доцније ого доби.ти ннформације о г. Давичу. Оне су биле повољне по њега и фабрика је пристала да му да заступништво. Посао је склопљен и г. Давичо је обављао све послове на наше задовољство. Давичо Је правио добре послове и нарччбине су стизале често. Ако нека фир ма која се јавила као купац није била довољно позната, ми смо тражи.ти информације од индустриских институција. Сведок овде чита једно. писмо о сличним поруџбинама од 21 априлз 1931 годцне. — Кад је фабрика добила информацнје о купцу, наставља сведок, она је онда јавила Давичу колико може да да крелита томе купцу. Ако. је неки трговац (купац фабричиних производа) исцрпео свој кредит, ње му није отваран нови кредит док не би исплатио стари дуг, ако га је имао. Роба је давана купцу, а Давичо је имао да прибави меннце на одговарајућу вредност. — Јесте ли гражмли неку гаранцију за робу коју сте слали, пита сведока претседавајући преко тумача. — Не. Нисмо тражили никакву под лоо', никакву гаранцију. Давали смо робу на основу добивених информа цнја. То је трговачки ред. Обичај је то. А ту је и питање кредита, и пет наш интерес да пласирамо робу. О томе како је фабрика слала ро-

објасни на који начин ,ј,е копија носнла све прописаие рубрике, а >рчгинал не, јер је копија чувана лок је оригинал слат купцу. Око брисања имена купца на фактурама настаје дуже об)ашњавање и сведок се не може сетити свих појелиности. Али ипак каже да је Дззичо био овлашћен и уговором и пословним обичајима да закључ >Је послове, шаље мениие, прима робу. испоручује је, и тако даље. Он се тако рећи сматрао као власник ње. Ма ла су фактуре гласиле н на к\-пца Дзбичо је био нменован поред купчевог нмена и његове фирме. Давичо је био главнн посредник. Он је примао и предавао робу. Фабрика је при слању робе увек имала у евидении

л

0 закључницама сведок каже су ирављене јелна на нашем |езмЛ јер купии махом иису знали иемачк< језик. па чак ни латиницу, а друга на немачком језику. Потписи, каже, на менииама никад нису контролисани. Како је Давичо гарантовао да су менице послате не сећа се али њему се веровало. — Јесу ли некад меннце које је Давичо слао реесконтоване, пита г. Цветковић. — Не Никал нису реесконтоване, кгже г. Ервин Даниел . -- Дакле све иде у прилог Давичу. Јесге чули? кажу иза бранилач« ког стола. Претрес је прекинут испрел 2 чаСс с тим ла се настави сутра пре по-

ји и у обзиру Давича. 1лне у 8 и по часова.

ИЗ среског суда

Једна судсна нресуда судбоносна за Цигане-соираче — сопственик палас бара г. илија радан каж№ен је по тужби аутор централе што је јавно. без одобрења композитора, извео једаи вариетски програм. —— —и:.о Радој-е

Срески суд, после дужег затшшо, опет је оЖивео. Полумрачни холници пуни су као кошнице. Испрод зграде у Кр>-нскОј улици колона аутотаксиа. Изглела да ће ова судска сезона бити „плоднија" од прошле. Оно што се одиграло по разннм установама, по каванама и легњпм ноћима, по плажама, по двориштима у којима су приземни станови, недела неверних мужева и жена изнеће се пред суд. Срескн суд за град Београд је огледало престоннч ког жизота. Свет се, нажалост, ^зајамно вређа, клевета и тужи. Плзћа казне, таксе и дангубу... * Данас је код одије г. Алексзндра Младеновића одговарао човек кога су тужилн људи чије се умотвор/чне тралалакају на сваком углу. Окривљени: г. Илија Радан. власник Пзлјс бара. Туже га преко Аутор централе творци тангоа „Две беле руже" г.г. Лав Веселовскн и Сергије Страхог«; опет танго: „Ајне нахт ин Мочте Карл"о", компознција г. Хајмана Вернера Рихарда; онда један валцер: Ди музик унд ди нахт" — Ото Странскн; па г. Абрахам Паул због својик фокстрота: „Маузи" и „Мзјн голден Беби". Тужи и творац „Чзрдаш кавалира" г. Кал >1ан Емернх;

ва, односно њен адвокат Јосимовић. Окривљеног брани адвокат г. Нинко Петровић. Из тужбе се види да је окривљени г. Радан ноћу између 27 и 25 мз1а прошле године извео један варист« ски програм у коме су без дозволе биле поменуте ко.мпозиције, иако на ово није имао права без дозволе. Г. Илија Радан признаје делр. бра ни се да он као сопствених бар»з ие може битн крив. Напомиње да поменуте вечери није нн био у бару. Као сведоци саслушани су контролори Аутор-централе г. г. Бошко Ј1у чић и Сергнје Страхов. Оки су провели цело вече у бару и потврди^и пред судом тужбене наводе. Окр.чвљенн је пре тога опоменут да мзлејствује дозволу, а.ти он ово нчЈе учинио. Порел композиција наших композитора, олговоран је и за лела компознтора-поданика републике Аустрије. Јер, репроцитет између на ше државе и Аустрије, уговорен је тиме што су обе држаее усвонле Бернску конвенцију која је код нас позакоњена и, како тужба ве.ти, г. Радан је свесно повредио ауторска права наведених композитора, Суд је нашао да је г. Илија Радзн крив и осудио га на 1000 динара нов чано, да плати 300 динара А\т^р-

тангоа „Еус мус вас вл ндербарес зајн", иентрали на име трошкова и св*ч познатог Бечлије Бенацког Ралфа. Ни браниоцу 2О0 динара као бранила*-*-

је изостало ни „Их хаб дих ајнмЈ .т гекист" танго. Бунн ое његов темпераментни композитор г. Хајош Џое и последњи гужилац г. Јурман Взлтер, што је Херцеговац г. Радан 5ез његове дозволе увео у вариетскн програм ,.Ајн шпанише танго". Г. г. Хајмана, Странског, Абрахама, Калмана, Бенацког и Јурмана, иако су чланови Аутор централе у Бечу, заступа на претресу Аутор централа за заштиту ауторских пра-

ку награду. За накнаду штете Аутор централа је упућена на грађансклбо парницу. Обе стране су изјавиле да се размислити у законском року да ли су задовољне пресудом. Оваква пресуда ће болно одјекн^ти у редовнма Цигана-свирача, сем ако они композицију „Ајн шпанише танго" не преудесе на свој нач.1«, рецимо онако да је и сам г. Јурман Валтер не позна...

И то треба, и то треба; треба ( бу, и како је њој Давичо слао месве за сортименто магацин. Доћите нице сведок каже?

у радњи, има 200 врсти роба памука. Пошто је најзад завршио стављењем питања г. др. Челебоновнћ, приступио је испитивању н г. Милан Грој, други заступник приватне тужбе, Маџарске индустрије памука. На питања г. Гроја Асео је, углавном, одговорио да је Давича сматрао и агентом и трговцем. - Да ли је Давичо на скопској пи јаци пролавао и другим трговцнма робу? — пита бранилац Давича г. др. Адања. — Продавао је, — одговара Асео. — Јесу ли и остали трговци купо вали његову робу? - Вероватно, ја нисам ишао да проверавам. Знао је да су једно време и неки трговпи, као Масето, продавалн исту робу. Ови су трговци такоће вслики. Давичо је уживао леп трговач кн реноме. СУКОБ ИЗМР.ЂУ Г. Г. ДР. ЧЕЛЕБОНОВИЋА И ДР. АДАЊЕ Г. др. Адања поставља питање на нашем језику и пошто Асео одговара на шпанском, он преводи одговор на српски. поред тумача. Заступник тужбе, г. др. Челебоновић, међутим. протестује против њега. — Али и ви сте преводи.чи и пксали га на шпански! примећује г. дрАдања. - Да. али са том разлнком што сам ја тачно преводио, а оно што I преводите не одговара истинн. — Моли суд да Уће ово у записиик... Ту је уосталом тумач, мгже критиковати. Претседавајући г. Цветковић је • ладио овај сукоб и г. др. поставља још Ј *едно питање. — Је ли је Давичо продавао гу робу? Трговао је и са џаковима. — Е, сад може да се уведе у записник - каже г. др. Адан»а. . Шта. зар ову свађ\ ? добацуЈе аржавни тужилаи г. Нешић. Зати.ч г. др Челебоновић предлае да г. Милета Недић донесе суду бланко мениие које је дао Д ав " 40 као и да се прнбаве вештапи - бео грзлгки тоговни. који ће проценити

па ме

Адања

ДРУ

— Ми смо у Пешти имали једног шпедитера, звао се Шенкер. Преко њега ми смо слали робу фирмама... Давичо Ј "е само достављао поруџби не купаца, а касније ми смо и робу слали преко Давнча. Давичо нам је слао менице, објашњава сведок. Пре треседавајући га пнта: — Је ли некад дошло да сте мора лн наплаћивати те менице. Да сте их ресконтовали? — До октобра 1931 година ни једанпут се то није десило. Касније... На то оптуженн Давичо каже: — Од средине 1930 године ја сам све лично регулисао. Купци и фабрика су мене извештавали а ја све регулисао и слао менице. — Докле је све тако лако ишло? пита претседавајући сведока. — Доцније се десио Један случај кад смо морали протестовати једну меницу. Али одмах се видело да је њу наплатио Давичо и послао фабрицн и све је било у реду. Давичо јс- предложио да се направн разлика у слању робе малим трговцима у унутрашњости и великим фирмама. — Ви рекосте да сте слали робу преко шпедитера Шенкера, каже претседавајући судија г. Цветковић Је ли и Давнчо добијао робу за куп це које је он нашао преко њега. — један део. Остало је добијао директно. — На кога су гласиле фактуре? — Свака фактура гласила је на купиа робе. Ако је било више поруџбнна и оне су биле мале онда се све слало директно на Дааича. Тако је коштало јевтиније. Сваки купац је добијао уз то по једну фактуру. Давичо је уз фактуру која је и на њега гласила добијао по једно писмо у којему је било објашњено колнко робе иде на којега од купаца. На фактури је писало име купца, а поред њега, изнад или преко тога имена било је име Давича. Судија г. Марјановић тражи детаљнија обавештења о фактури л сведок му на неколико оригичзла објашњава како је све текло и како треба да изгледа. Све те фактуре сведок је већнном са»м потпнсипзо,

Граћење Инвалидског дома у Београду На расписани Стечај за идејну ск цу Дома Инвалида пријавило се 69 конкурената. Одређени жнри за пр> глед радова завршио је рад н на шао, да се прва награда не додељу •је; али је зато доделио две друге I две треће награде и шест откупа по лООО динара, и пет откупа по 4000 ди нара. Друге награде ол по 25.000 динара добила су господа: 1) г. Петар Га> чић, инжењер — архитект из Бео града, 2) г. г. Велимир Јаницки, Рудолф Кунст и Стјепан Јинтер, инжењери — архитекти из Загреба. Треће награде од по 17.500 динара добила су господа: 1) АндреЈа Папков и Велимир Гавриловић, инже њери — архитекти из Београда; 2) Марија«н Хаберле и Влајко Јанић, инжењери — архитекти из Загреба. По 5000 динара откупљени су следећи радови и то: 1) Под мотом: „1918", 2) под мотом „гтун троугао у кругу", 3) под мотом „250.025", I) под мотом „1804", 5) под моточ „Л-И-К-А-Б", 6) под мотом „1914 1918". По 4000 лннара откупљецн су следећи радови и то: 1) Под мотом: „10", 2) под мотом „три квадрата", 3) под мотом „Куманово", 4) под мотом „С—20", 5) под мотом „Ј. Б.". Према #течају приређена је излож ба свију радова у згради Новог университета на Краљевом тргу I спра! учионица бр. 33. Изложба ће трајатн од 27 августа до 4 септембра 1*Ш године. Уједно се познвају аутори откупљеннх радова. да нз|аве Државнолодбору за грађење овога дома: да ли прнстају на откуп како би се мо .ј гли отворити коверти са њиховим и менима. Бр. 17. Државни одбор за подизање Инавилдског дома Краља Алекса« Дра Првог. У децембру — београдсни дани нњиге Удружење прнјатеља уметносги Цвнјета Зузорић", у сарадњи са Улружењем књнжара Краљевине Југо славије прнређуЈе почетком лецем-

| Изложена дела могу битн само из I обласги југословенске књнжевности 1 н науке. ПознваЈу се књижари — издавачи, као и приватни издавачи да пријаве своЈе учешће навеленим улружењима, где ће добити сва потребна обавештења. Рок прнјаве учешћа од 1 до 10 сеп тембра о. г. Зет распорно ножем свога таста БИТОЉ, августа. — (Л>. изв. „Празли"). — Ноћу, између понедеоника п уторника, зачуло се око 9 часова запомагање у кући Димитрша Нечовића, надничара из Битоља. Комшије су се узбуниле и потрчале на ули цу, где су вндели једног човека к«акс низ улицу бежи са крвавим ножем у руци. Неколико храбриЈих по јурили су за њим и ухватили га. То је био зет Димитрија, Кузман Илић, ралник. Он се пре пола годинс оженио Димитрнјевом ћерком, Јеленом. После лва месеца отерао ју је родитељима. Од тала су настале непрестане сваће нз.мећу зета и таста. Поменуте вечери Кузман је дошао нг. веранду. где је његов таст спавао. Између њих је дошло до сва ћ<* н Кузман га је ударио повећим ножем у стомак. Димитрије је одмах пренет у бановинску болннцу. Ње1сва рана је врло тешка, али се лекари нпак надају да ће га спасги. Кузман је прнтворен и на саслушању је признао дело, алн се бранн је бно у напитом стању.

нарочито све кад је био у Пештн бра 1933 године Дане књиге у УмегЧнтавих 1л мннута јс требач^о дч се ^нмчкоч павиљону у Београду.

Густав Фрелих Бригнта Хелм

„<Н.ОП1А" — нвтересантне н узбудљнве авн ; онске вештине и опасан лет преко океана. и Ернст Веребеш Труде Берлинер у урнебесној комедији Срце нгљно љубавн Данас оаличан програм кол снижсних цена 58151 БИОСКОП НОВАКОВИЋ'.