Pravda, 26. 08. 1933., S. 6

СТРАНА

ПРАВДА, 26 АВГУСТ 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10:347

Нонгрес у Љубљани није решно пнтање потпуне сарадње југословенсннх учнтеља о::о ПОСЛЕ ДОГАЂАЈА НА УЧИТЕЉСКОМ КОНГРЕСУ У ЉУБЉАНИ — КОНГРЕС ЧИЈИ РЕЗУЛТАТИ ЗАБРИЊУЈУ. —

ЉУБЉАНА, 24 августа Јја конрресу у Љубљани учествовало је 2500 учитеља. Број који 1 речито говори колико су југословеискн учитељн аоклоии.та паокше своме саббрисању. Главиа тежња сводила се на изглађивање нзбилнх несугласица. -Усто, на решење питања која годин&ма*-ст.бје отворена. У*томе се.ЧхПе.л(»< де.^мично: Донескчи* су неки' значај-нији закључии једногласноЛа'друга су питања и даље, остала отворена. Ма ко.тико се теЖилто да-' се она на овоме састанку реше н&бу реШена* Решено је питање извештаја, у-, главн^ом, решенб н . питање измене правила, алн ' у : фореирању да конгрес заврши рад тбком једнога дана нзгубиЈЈО се време да се о свима питањима детаљно проговори и да се из^ене сва мИшљења. Сумирајући резултате збора у Љубљани, сам се по себи^амеће закључак да се дредвнђало много, али да се стварми мали реш-нло.УЧИТЕЉИ СУ И ДАЉЕ ОСТАЛИ РАЗЈЕДИЊЕНИ Лре,свега то, И.прсле Јсрнпреса, на коме ; - је .требало изгладити неопоразуме Јхрји су, до сада, нарочцто последњих годнна, владали међу југослове^ским учитељима,, југословенскн .учитељн, остали су разједињени. Можда се само број оних који не одобравају рад .Гларног одбора повећао, а, о томе говори цифра потпнснгјка оттодиционе декларације. Главни одоор лоднео је опсежан извештрј о сромераду у прошлој гбдини, читава књига • 6д 116 страна. Т.ај' извештај обилује чињеницама.' које сведоче о вел-икој активности Главног одбора. Међутим,"на конгресу тај је рад дели : мнчДо бсуђ^ра«; више се радило о личноста^а него о чињеницама, а бр.ој оних који су ра'д осуђивали "није за'пбтцеи>ива&>е'.' СВИ СУ УЧИТЕЉИ носиоЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИДЕ• ОЛОГИЈЕ! Прва буфа 'избила је на конгресу када је, при.ликом отварања, г. Дамњадр^вЛић у^евојој -поздравнОј речи рекао: .4« сз овога^угаста монсемо рећи I да- су- јутословенски учитељи к у огромној већнни убеђенн носиоци југословенске нацирнал^е идеолОгиЈе, да савесно "врше. дужностн просв.етних не^ј«ара. А да је Ју^оСлрвенскб учитељбкб ујхружење у' пуном смислу нац^бнална у^тГшова. Ове речи члћнб^ви опозицнје схватили су као провокацију, или делимичцб 'импуVИра'Ње"ак'ацИбНалнОеТи и не^олико мии\та проламаЛа се сала „Униона'' ускЛици.ма: — Сви омо! Сви смо! Зрор .овис< р.ечн г. Рашића опозиција.јс уфуЈИла оштар. протест .и целог конгреса .,то се питање протезало и тражрло .формално решење. Констатација о подвојености међу учитељима.^рју је.у та.ко завијеној формн, а у вези са учитељима носиоцима југог слов,екок^ ^идеолргнје,, изнео.. г. Рашић, била је прво потпаљивање ватр&ЛЛ' ШТА ЈЕ НА КОНГРЕСУ ТРАЖИЛА ОПОЗИЦИЈА Јутослсвенски учитељскл глас, опо2ицнлни" сталешки лнст, V ванредном.ирдању, нздатом поводом кон^ греса-\у Љубљани, као захтеве које оги>зиц#Ц ^нодноси конгресу објављу-к: „У П01гледу измене Правила ми не тражимо. да се. у њих унесе ма шта штр би се противило захтевима чл. 76 Чин. закона. Према овоме нетачно; .је, тврђење извесних да тражимо да, [^ензионери могу бити и у управама и ла организација нашег удружења не;.буде по бановинским секцијама. Мн не тражимо -и не жчјлимо да се..у,..Правила унесе ништа друго до оно. што је учитељство на својој слободној .-^курштини једном већ донело. И7:ра.ди епоразумног рада, м-и смо гот.ови.-да понешто и жртдујемо од свога-уверења, али не можемо пристати и од иас нека нико не тражи да се рдречемо- својих принципа који сугза .нао светкња и за које смо се-годинама борИли. Као минимум, од кога не можемо оступити јесте: а) Да се избори сзих управа врше тајцим^ЈЈласањем.Јако не може аклаиалијом. 0) Да се заведе пропорционални из бођни ецстем цо. количнику, како би лшла до изражаја и разна мишље• ■ « 1, »

ОДОБРЕНЕ ШЕШЕХИГИЈЕНЕ за III, IV, VI н VII-VIII раад срелњих школа Д-ра Впаде Станојевића, штампане у ћирилици и латиници, има нздавачка књижарница ГЕЦЕ НОНД у БЕОГРДДУ.

ња у Погледу организације и вођења послова у Удружењу. Да би смо обесна#или и последњи разлог оних који су против сразмерног пррпррц. изборног система по количнику, ми, и, ако теш^а срц^, прибтЗјемо и На веЛику жртву у овоме, а то је: да на случај да ниједна листа не добнје апг солутну векицу, ^нда лист^ која ц.обије највећи брб) глаеова носи полбвину и једног члана више Извр&Јнрг^одборб. Ко ни на ово не приста|е, знач^ . 5а хоће самовољу. в) Да се избор среских уч. организација врши сваке године, јер се услед премештаја, и физиономија среских орга1(изаш>ја мења сваке године. Г) Да чланови надзорних н управних секцијских одбора немају право гласа на Главним скупштинама. ђ) Кад су на дневном реду важна решавања (избор, доношење Правила) Главна скупштина се има држати само у центру државе, како би се омогућило свима делегатнма да лакше на њу дођу. е) Да се избор среских управа, изврши почетком ове шк. године к а нзбор секцијских управа на првој редовној год. скупштини. ж) Да се нзбор Главне управе изврши, у духу ових измена на овогод. скупштинл чији ће избор важити само за једну годину, а редован избор нзвршио би се на идућој Главној скупштини. То су главни наши захтеви. Они, надамо се, нису нашн већ општн, свих који хоће да суде објективно и којн хоће споразум". ШТА ЈЕ УСВОЈЕНО ОД ЗАХТЕВА ОПОЗИЦИЈЕ? Па нпак било је предлога које је, с обзиром да су они били од општег интереса, иако су потица.ти од опозицнје, конгрес усвојио. У томе погледу, мора се признати, конгрес је имао доста широкогрудости. Увидело се, на крају, да се удруженом снагом мора наставити рад. Из тих разлога опознција- је делимично и задовољ.на резултатИма. Но, опозиција се, на конференцијама које су ^ошле 'Пошге- контресар изга<?кила не ■пр>отив Удружењз као таквог већ против 'Гб'-Рашића^ч п ч+<г^.јШТАЈЕ ЗАХТЕВАО Г. РАШИЋ ОД ОПОЗИЦИЈЕ Мој је утисак да се захтев г. Рашића сводио на то да се опозиција одрекне књиге о реорганизацији организације. То пре свега, а тек онда би се развила дискусија о. осталом као и о могућностима сарадње Главног одбора н .опозиције. 7 НЈ1 изрично ни прећутно опозиција се ове књиге 'није одрекла. Та књига.примљена од београдеке . секције 1927 године, али оно што је у књизи речено о националној делатности учитеља канда баш и прокопава најр.сћи јаз између Главног одбора и опозиције. По одборима је постигнута сагласност између Главног одбора и опозиције, лн је та сагласност изостала у днскусији. Везујући та два момента, изгледају неки поступци и неразумљиви. ЈОШ ЈЕДАН КОМУНИКЕ ОПОЗИЦИЈЕ На конферисањима у дворани „Метропола" чланови опозиције гј \ Дамир Милановић и Тодор Днмитријевнћ издали су овај комунике: „Делегати 13 главне учитељске скуп штине, који не одобравају рад изВршног одбора на челу са Дамњаном Рашићем ни његов рад на овој окупШтшни, сагласили су се.на збору одрмсаном у хотелу „Метропол" у следећим констатацијама, које ће бити обрађене у једној декларацији: 1) И пре скупштине и на скупштини управа на челу са Дамњаном Рашићем дала је безброј доказа своје самовоље. 2) Она је лозредила дчевни, ред скупштине без икаквог стварног повода и одобрења скупштине. 3) Из непојмљивнх разлога она је. скратила радно време скулштине и захтевала да се цео опширан програм скул штине предвиђен за три дана сврши за неколико часова ноћног рада. 4) Овај се поступак тумачи тиме што је извршни одбор сазнао из рада свих скупштинских одбора да је њиховим одлукама једногласно осуђен његов рад за лрошлу годину и за рад за идућу годину даће директизе са главним принципима опозиције. 5) Како би ово проузроковало његов не минован пад, Рашић је гарекинуо и закључио скупштлну н.е свршивши ,дневни ред". КОНГРЕС У ЗНАКУ БРОШУРА И - ИЗЛЕ1 -А За ова) конгрес вршена је пропаганда свим средствима, највише кроз штампу. Издат је и леп брОј брошура, од којих је, свакако, најкарактеристичнија она г. Глигора Чикаре, упућена претседнику секције Ј. У. У. 'За Савску бановину г. Ђури Лргомерцу. Иначе, конгрес је иротекао, у знаку тих брошура н — излета по лепим крајевима благословене Словеније. РадивоЈе Марковић

ОДДСВУД

„ЈЕРИХОНСКА ТРУБА" У БАЊОЈ ЛУЦИ Пише нам читалац из Бања Луке: „У Бањој Луци, усред града, постоји фабрика дувана. Она има сво ју сирену којом зове радннке на посао и објављује прекид посла. Али како се Бања Лука у свему преображава, то је и фабрика дувана нашла за потребно да нас усрећи новом сиреном. која у 6.30 изјутра тако страховито урличе да иза сна пробуди сву децу коју обузме неописива страва. Да је којом срећом то у каквој шуми, уверен сам да би за 24 часа нстерала из шуме сваког живог створа. Урликање сирене увек траје по неколико мннута. Једнога Јутра најстарије дете, пробуднвши се на глО, услед орканског дејства овога монструма, усплахнрано ми рече: „Тата, тата, да *о ннје „ЈерихОнска труба", о којој нам је катихета недавно причао у школи?" „Не, не, то је само њена рћава имитација. Јерихонска труба дозива мртве, а ова усмрћује живе", — одI оворим напаћеном и уплашеном детету. Како се код нас свака ствар схва та наопако! У цивнлизованом свету иде се на то да се у градовима, по могућности, буде штр мање буке и галаме, а код нас је то, као што виднте, обрнуто! М."

Изгродњо хишгаектричне центроле у Пећи «::о — ОПШТИНА ПЕЋКА ЗАКЉУЧИЛА ЈЕ ЗАЈАМ ОД 3,500.000 ДИНАРА КОД ДРЖАВНЕ ХИПОТ ЕКАРНЕ БАНКЕ. —— : —- --о;:о - ' - ——

. Г1ЕЋ, августа. Испод Руговске Клисуре, у падини плодне и равне Метохије, лежи Псћ, највећа варош по броју становннка у ЗетскоЈ бановини. Пећ са Мето^ијом по свом гео(рафоком положају н природним лепотама претставља . средишну облас!', са перспективама ојајне будућности. Али, и порсд ових природних драгоцености, Пећ је много изостала у културном, економоком ц социалном погледу у животу градоза рвих кра )ева, чи|и се просперитет вндно осеКа после рвта. Ова варош са својом околнном, п\ на историских споменика, до^аза сла ве и величине наше културце прошлости, заиста се налази на мртво) тачцн. V:' Економска цемоћ овдашњих грађа на је најјачи фактор што варош Пећ од ослобођења до данас ниЈе. добила ни једне културне и социалне устамове, сем Дома народцог здравља, основне школе „Краља Александра Првог", и новоподигнуте гимназиске зграде, чије ће се освећење ускоро извршитн. Општинске управе од о-

(011 [11111111111 ШМ

— СОКО ГРАД И ПЕТРИНА СТЕНА. —

Крупањ, августа М. Ђ. Милићевић у „Кнежевини Србији" о Соко граду између осталог пише: „СокоГ некад тврди замак у присоју Рожња, над реком Грачаницом, два сата на север од Дрине, он је данас само гомила камења. До године 1862, у њему су седели н судили Турци, који су били додијали свему овом округу. У јесен те годи, после бомбардовања Београда и енергичног захвата Кнеза Михаила, Турци су Сокољани исељени у Босну а Соко распрскан у ваздух..." Соко град се заиста налази у руинама и једног дана ће сасвим нестати, ако се не би нашао неко да од њега направи станицу за туристе, као што је град Клис у Далмацији ви ше Сплита, јер за ово има услова, Кад се има на уму да је Соко опасан врло ч!епом и романтичном околином. У том случају очувао би се од даљег проиадања још један историски споменик да потсећа поколења на бурну прошлост овога краја на силу Турака и патње рајине. — Није искључено да ће се Соко град у скорој будућности обновнти и постати приступачнији, јер на овоМе ради новоосновано друштво у Крупњу, ко је има за циљ унапређење туризма у Срезу рађевском и подизање туристичких - планинских кућа на Рожњу, Мачковом Камену, Кошућој Сто пи и 'другим мбстима. Од Крупња до Сокола воде два пута, један венцем Ђулима, преко 1'рујине Баре и Шљивове. а други, много подеснији, долином речице Богоштице, кроз села Томањ и Богрштицу, ливадама, шумом и пропланцима, избија кроз једну клисуру на стари Соколски друм, покалдрмисан јбш за време Турака, кроз чију калдрму прониче трава, па ипак доста очуван и за саобраћај погодан. Овај друм градила је раја уз плач и сузе, а њиме се служиле обесне аге и бегови, али је и њихово дотрајало као и све овоземаљско: „Друмови ће зажелет Турака, ал' Турака нигде бити неће..." Кроз четврт сата путовања калдрмисаним друмом, указује се Соко град. Пут се спушТа у долину, а после се пење уз брег кроз редове џанарика и дивљих крушака до пред градску капију, испред које се налази једно узвишење са засађеним липама унаоколо. То је теферич. Место заиста згодно за одмор, јер са свију страна пирка ветар, док ви седите у хладу липа изван градских зидина, а мало ниже жубори хладан извор бистре планинске воде. И данас још постоје трагови град ске капије зидине на свод, коју зуб времена полако уништава. Кад се уђе на капнју простире се једно мало поље, где је за време Турака био

трг, а сада га сељани из околине обрађују и ту им добро успева нарочито кукуруз. — Доста тешко пролази се кроз рушевине бранич-куле и долази пред главну кулу градску, норед које западно — према Лазама — води уска стаза у кулу. Десно је понор од неколико стотина метара, лево одроњене зндине. У уцутра шњости куле налази се једно удубљење левкастог облика, озидано и са очуваним малтером. Овде су сељани из околине, скоро, из овог лев ка вадили земљу, јер је -по лричању неких то био бунар у који су Турци бацили звона донесена из Беле Цркве, која су била огромна и од чијег су се звука буле у граду плашиле. Копали су неколико метара и земљу преко бедема бацали у атар другог села и другога среза. На тајначии затрпавали су њиве неки* гсу.* седа, које се налазе испод градских бедема, те им власт даље откопавање, на интервенцију оштећених, спре чи, због чега нису дошлн до жељеног циља — закопаних звона. На врх градске куле, где се легу орлови, немогућно је без лествица попети се. Изнад Сокола, после пола часа напорног пешачења кроз шуму, стрмом калдрмисаном стазом, долази се на Рожањ, највишу тачку у Срезу рађевском (976 м,). Рожањ припада Соколској планини. Богат је шумом и пашњацнма. Његова висораван је плсдна. Успевају нарочито кукуруз и овас. Са Ро жња је величанствен видик на босан ске планине, Дрину, Саву, Фрушку I ору, Влашић, Медведник, Цер, Ава лу и Гучево. Лети је Рожањ прилично насељен сељанима који ту имају своје колебе и напасају Стада Обилује здравом извОрском водом. Интересантно је поменути да се један део Рожња зове „Језера". Земљиште је прошарано увалама и вртачама и народ верује да су ту некада била језера која су ишчезла. Недалеко од Рожња је и старн гра дић Петрац—Петриц, или како се ов де најчешће зове Петрина Стена. Овај град ослобођен је од Турака још 1808, за време првог устанка. Постоји легенда да су биле три сестре неког српског великодостојника по имену Петра, Сока и Коса које су и сазидале свака себи град: Петра Петриц, Сока Соко, а Коса Костајннк. Село Костајник налази се на путу Крупањ—Лозница. Од неког старог града нема ни трага, али је место познато као рударско. За време рата 1914—1915 било је важно стратегијско место, одакле се дуго бранило и чувало надирање непријатеља од Дрине према Ваљеву. Ђ. Станнмировнћ

слобођења до данас улагале су довоЛ|Но труда и вол>е да ова) „цветни град", како га обично зову, осети ка кав напреда«. Али политичке трзаа* це и затегнутост односа између истакнутих грађана кочили су напредак вароши у економски на;бољим временнма. Петрг марта 1930 године долази нова општинска управа на челу са г. Арсенијом Мартиновићем, апотекарем, која )е себи ставила у. задатак: да што пре реши неколико глаи них комунал>них проблема везаних за прогрес овог места и целе Мстохнје. Главно пигање било је сапнраги финзнсиско стање. Када )е то учнњено, после годину дана настављен је активан рад на изградњи хндрзелектрнчне цантрале на извору Белог Дрима. Тешке економске прилике које вла дају свуда у овету нмале су сво)е последице и у овом месту, и то је учинило да ова општинска управа ни је могла одмах показати видне резултате на комуналном пољу. Бсћ две пуне године садања управа улаже сву своју активност да Пећ добије што пре хидроелектричну централу. Али решење овог питања овдс је бнло увек везано многим тешкоћама. Још 1927 године општинска упра ва ставил.а Ј 'е ово питање на дневни ред као најважније и најактуе.таијс питање вароши. У том правцу предузете су потребне мере, али на кра

Водопад Белог Дрима на коме се подиже ХиДроелектрнчна централа ју свега није ништа учињено конкретно. Тако је то питање дошло у врло тешку ситуацнју и тек доласком нове општинске управе оно С5 ставља понова на дневни ред као најхитније, док ових дана није дсг финитивно решено. Општинока управа има већ нсколи ко месеци како је ступила у прсговоре са Државном хипотек'арном бан ком о закључењу једног за)ма оД 3,500.000 динара. Овај зајам пре нски дан је одобрен и стављен Општини на расположење и употребу. Одмах су отпочети радови на грађсвпнском делу централе, а лицитаци« ја за хилромашински део ззказана је ових дана, тако да ће се ова цснтрала на извору Белог Дрима завршити крајем иролећа 1934 годннс. ' А.ти, и поред овог успеха, Општи•на пећка имаће и у будуће да решава многа Литања комуна.тс лолити■ке, чиЈа се потреба за хитним решењем сваким даном све внше н вишс императивно намеће. И занста, док ова патрИЈархална варош са крИвудавим улицама и шареннлом својнх потока, орненталским ћепенцима и нахереним минаретима доби|е физио номију кулТурног грааа много ће ру говске воде проћи кроз Пећку Бистрицу н равну МетохИЈ\. Али при изграђивањ\ те културнефизиономије свакако се не могу с-ви послови одједном свршнти- Планска поступност и овде је потребна Ту поступност у правом свом значењу ст&орила је садања општннска у« права на челу са с-в-ошм претседникоМ г. Мартиновић.ем. Општнна пећка, упоредо са решењем овог најглавннјег проблема, обратила )е пажњу и на извоосње. осталих потреба ове вароши. Тако, на Ј-ужној страни од Пећн, на месту зв. ..Карагач", подиже се велелепни н модеран парк, чп,а ло* вршина износи девет хектара. План за овај парк пројектовао |е инжењер Београдоке општнне г. Александар Крстик, по угледу на план Калемегдана. Алн звим нису завршени проблеми општнне пећке. Изградња водовода. каналнзације. кланнце и остало су проолем^ кој Т очекују да их реши ова опшшнскјг управа. Ј. Бр.

(Петрнна Стеиа)

Повооом излета у Нишку Бању

Дирекција друштва „Путник" из Београда умолнла нас је да објавимо следеће: На многобројна питањ« л примедбе које нашем Друштву сти жу поводом излета у Нншку Бању прошле недеље част нам је известити заинтересоване излетнике да Друштво „Путник" није било ни у каквој везн са организацијом овог излета.