Pravda, 11. 04. 1936., S. 13

У Сл|>с I ^об

„П Р А В Д А

11, 12, 13 и 14 април

Пријатгљска услуга

— Да аи бисте ми учинилн јед ну пријатељску услугу? — запитаће једнога дана г. СимиК свога пријатеља г. РакиКа. — Врло радо. драги при]'ател>у, врло радо, прихвати г. РакиК. — Морам само да вам објасним у чему је ствар. Ја сам врло љ> боморан на своју жену... — Ја. додуше, не познајем госпо ђу, али верујем да немате разлога. — Имао или немао, тек ја сам љубоморан и то ме мучи и узнеми рава. Тако, на пример, вечерас сам позван на једну вечеру, а н>у морам да оставим саму. Исти на. ја Ку одмах после вечере, ве& око девет сати, доКи куКи. али дотле неКу бити миран. Једнако ћу мислити да ли је сама, да нема неког код н>е. — Па немојте то мислити. — Ех, кад бих могао! — А какву бих вам услугу ја могао учинити? — Учинили бисте ми праву ус лугу када бисте, рецимо, одмал после осам и по, дошли мојој кућн и седели све док ја не дзђем. — Не видим како бнх то могао учинити, кад ја и не познајем госпођу. — Не мења ствар. Реците јој да сте мој пријатељ, да сам рекао да Ку доКи најдаље до девет сатн, и замолите је да вам дозволи да ме сачекате. Ја ништа више од вас не тражим до то да се наНете та мо. да бих ја м ло мирно и спо којно вечерати. Г. СимиК је и даље чаваљивао и убеКивао г. РакиКа, који се дуго неКкао, док га г. СимиК, најзад није приволео да пристане. Предвече, г. СимиК рече својој/ жени хладно: — Ја неКу долазити на вечеру Она, навикла на то. прими сас вим мирно, седе за сто сама, а по после вечере при^е клавиру да, крај отворених прозора, почдрави музиком лепу летњу ноК. Није у даоила ни неколико акорда, а де војка уђе и поиј?°.и јој неког гос подина. ГоспоНа Ана била је нел бично изненаНена овом посетом ^ невреме. — Јесте ли казали да господин није код куКе? — Рекла сам му, вели девзјка, али он је молио да га примите — Добро, рече госпођа Ана, слржуКи раменима. Г. РакиК уђе и још с врата по че да се правда. Има. вели, важан састанак са г. СимнКем, ко1и му је рекао да Ке најдаље до девет и по доКи куКи. Дозволио му је да га сачека, па он сад моли госпо^у да му опрости што је уз немиоава. Госпођи није баш било право, али најзад слеже раменима и понуди г. РакиКа да седне. Настају обични и несносни разговори о свему и свачем. Г. РакиК настрпљиво сваки час вади џепни ча« совчик и загледа. Било је тачно четврт до десет, кад се собна брата нагло отворише и на н>има се појави г. СимиН са још два господина. Он још с врата дрекну бесно: — А, ту си, дакле? Па се онда живо окрете двојиии својих пра« ти*аца: — Ето, то је тај. ЗапрепашКен, г. РакиК није још стигао ни да зине од изнена ђсн>а, а г. Симић скочи на н>ега као разјарена звер. опали му, најпре, један шамар, па затим доуги, дочепа га за врат, обори на земљу н поче да га туче. Настаде урнебес и врисак. Гос по' т Ана паде у несвест, служав ка Марија ударила у врисак и надала такву доеку да се узбуии ла цела куКа и сви се станари сле гли у стан г. СимиКа, као да се ка'чо крвопролиКе догодило. Пред тако многобројним сведо ци^а г. СимиК шчепа г. РакиКа за врат, диже га с пода и удари позади. уз бесан узвик: — Напоље, развратниче! Бадава је грешни г. РакиК по кушао да се објасни, бадава је по сто пута почињао реченицу: „Али. господине...", ништа ни?е помогло: он је као лопта избачен из куКе. А кад је тај посао срсћ но завошио, г. СимиК се пред сви ма окренуо и рекао својој жени, која се једва повратила из несвес ти: — Госпођо ја идем и дајем вам три дана рока да се иселите из куКе. Сутрадан је, разуме се, скандал букнуо, писале су опширно новј» не, а у свима написима нападан је г. РакиК као заводник и рушилан порсдице. Узалуд је он трчап на редакције у редакцнју, пок> шавао да се бранн, давао кофао

ке, све Је то само још више иза зивало у јавности одвратност пре ма н>ему. Ствар се и даље развијала. Г. РакиК је позван пред духовни суц на су!)ен>е. Његова одбрана да га је сам муж позвао изазвала је само још веКу сумњу. Брак је раз веден на штету госпоНе Ане, а г-

СУВАТИ ЗУЖНЕ СРБИЗЕ и њихоб значај за сточаоство

Г. Бранислав Нушић РакиК проглашен за браколомника. За све то време. разуме се, г. СимиК је избегавао да се сретнг са г. РакиКем. Али кад су се ствј ри веК средиле и он запросио но ву вереницу, због које је први брак и растурио, једнога дача намернз потражи г. РакиКа. А када га срс те, приНе му и пружи руку: — Никако да вас сретнем, да вам захвалим. Г. РакиК га погледа са запрепашКењем. Као онда кад му је опалио шамар. — Али, господине... — Да. да вам захвалим. &и сте ми одиста џентлменски учинили пријатељску услугу. — Али сте ви мене, господине, џентлменски истукли и осрамотили. — То Ј *е, истина. али, господине РакиКу, ја сам тако рачунао на вашу реч да Кете ми учинити услугу, да сам се надао да Кете 1*е учинити до краја. Уосталом, немојте жалити. Добили смо и ја и ви. Ја сам се ослободио жене која ми Ј*е бнла несносна. а ви стс стекли глас заводника. А тај ре номе у нашем друштву ниЈ *е без значаја. Верујте то вам је читав капитал. Г. РакиК заврте сумњиво главом, сеКајуКи се оних душмансккх батина као ј *единог капнтала кој'и је позитивно извукао из ове афере. Али му г. СимиК понова стеже руку, захваљујуКи: — Хвала вам, господине. — Нема на чему, процеди кроз зубе г. РакиК. Бранислав НУШИЂ

Суватима називамо оне простране травњаке. који леже изнад горње границе високе шуме. То су такозвани летњи сувати. који се налазе по врховима наших високих плзнина. з на висини преко 1000 метара надморске висине. Најпознагији сувати у Јужној Србији налазе се на Шар-Планини на планини Бистра између Кичева и Дебра. на Перистеру са суватима званим „Балтан". „Рупа", „Рзана", „Галичица". на масиву Кајмакчалана и другим. Ови сувати у главном су обрасли травом. а само ређе и ниским жубњем. и чине оне простране засторе свакојаких шара најразноврсније травне вегетације. Значај ових сувата за привреду Јужне Србије врло је велики. а нарочито за сточарство. које у тим крајевима претставља главно занимање тамошњег становништва. Из тих разло га треба обратити нарочиту пажњу одржавању и мелиорацији летњих сувата, јер се на њима исхрањују преко лета на сотине хиљада оваиа. које претстављају главни капитал становништва Јужне Србије. Травњаци уопшт^е. а специјално сувати. од врло су велике вредности за пољску привреду. јер ни једна грана пољопривредне производње не може дати тако видне и тако брзе резултате као што је то могуће код травњака. Имајући то на уму. као и несумњиву чињаницу. да се наша пољопривредна производња мора преуредити. и да се мора напусгити досадањи начин пољопривредне производње. доКи Кемо врло брзо до за кључка. да треба од сада обратити већу пажњу на сточарство. чији Ке производ моћи сигурније издржати конкуренцију прекоокеанских пољопривредних произвпда. Из тих разлога морамо преориентисати нашу пољоприврсду на сточарство и учинити га рентабилним. јер наше сточарство данас. овткво какво је, ниуком случају није рентабилно I. нашега земљорадникч. Најсигурнији и најбржи пак начин дз се наше сточарство побољша и учини рентабилним јесте тај. да дш земљо^адник буде у могућности да произведе што више и што јевтиније здраве хиане за своју стоку. Цео овај проблем своди се најзад на побољшзње наши: травњака (лизада. пзшњака и сугата). јер ни ти наши травњаци нису данас рентабилни. т. ј. они нам не дају толико користи, ко.тико би било могуће 01 њих имати. За доказ овог твоћења навешћемо само факат да наши тпавњацч не дају годишње више од 20 м ц. тоаве. док у Данској. Енглеској и Немачкој 1 ха травњака даје 40-80 м ц. сена. При томе треба имати на уму да 1е стсчна храна добијена са трапњака најјевтннија. а да се у нед..статку ове мора стоци давати друга крма која је нроизведена на нашим њивам2. г која ће крма земљораднике ста• аги много скупље од траве и сена пр^изведеног на суватима. Сем тога наше ће њиве на тај начин. бити оптерећене још и производњом сточне хране, што ће. свакако. неповољно утицзти и на рентабилност нашег сточарства. Морамо се, дакле, претходно поза-

КАЛ ЕГ1ЕГДАН Град пиЈе воду на рекама носталгија вреба макуд да се крене; да одем, да занавек из овог цкркуса отпутујем, да ме баш ништа на њега не се1и, да ме не опомене. Нека се и даље живот без мене у њему одмотава, без трунке жаљења то кажем. Ах, спава ми се мајко у завичају. смртно ми се спава, последњу књигу н стварчицу у новчег слажем. Одвратна Је та политика ситних учтивостн, Списак руке, усиљен осмех, теменање. Кад си ме рађала што ме лахом покорности ниси задахнула, да знаш како је овде од свих зпања, то наЈпотребннје знање. Промичу алејом државничкн накострешени бркови, у конвулзиЈи се грче лииа од блзженства, шеширн слећу. У метежу се мимоилазе они којима су савест покрале паре. За њима се нзгладнели носачи снуждено окрећу. Ту се шинтер врзма, псе жипом хвата допре му до слуха каткад реч ннфлаииЈа или мораториЈум, окрене се, да неко не ваби пуллнпу наколмовану. Конкурише му друштво „Огањ" ррбујући чланове за крематориум. Дама из Ауто клуба на углу сељанку нз Жаркова згуставља крило од слепог миша купуЈе. Говори приЈатељиии, да због мужа никада соду не би попила, луда Је за љубавником „али нека се то не чуЈе." По клупама кашљупаЈу кандидаш за болннцу, суво. По некн се нада да Још све ниЈе срушено. Мусолнни Је оиу — ковачу помагао да воловске папке педикира, Уверава друга до себе Једак скрушено. Певачипе ископнеле, подапеле груди шетаЈу као пензионисанн анћелн нз раЈа. Калемегдан кроз дап, кроз ша1ор раскалашан блудн, поворка отиче~. Поворка в патња немаЈу нигде нрпЈа.* Јанко ТУФЕГЏИЋ

бавити испитивањем садањег стања наших травњака. а спеиијално сувата. те да утврдимо да ли су они, овакви какви су данас. рентабилни. и да ли нам онн дају оне користи, које би смо од травњака могли имаги. Како смо напред већ напоменули, наши травњаци у данашњем совм стању нису довољно продуктивни, јер су у главном остављени мајци природи да се она стара о њима. а ми да беремо само плодове са њих. не старајући се да бар одржимо ако не и да побољшамо производну ^оћ. За наше травњаке • ливаде н испасишта — јасно смо показали њихову непродукгивност статистичким подацима о приносу наших травњака и оних у напреднијим земљама. Да погледамо сада, како стоји са културом и рентабилнсшћу наших летњих (планинских) сувата. па иемо и ту моратк учинити сличну констатацију. Ранијих година ги сувати налазили су се још у релативно добром стању. јер нису били преоптерећени прекомерно великим бројем оваца. које су по њима пасле. Временом пак са умножавањем становништва повећавао се и број оваца. које су пасле г.ело лето на тим еуватима. Услед тога стање сувата све се више погоршавало. јер овца најрадије чупа са кореном ону најситнију траву, коју говеда и коњи не могу искористити. Ова се навика оваиа запажа нарочито на оним месгима. на којима поред осталих врста грава ра сте и такозвана моравка (Хиерацијим макрантум). која својим лишћем густо покрива земљиште. те испод њеног лишћа не може усиевати никаква друга вегетаиија. Ту траву (моравка чли морава) овие најрадије једу и њу овце чупају са кооеном Услед тога земљиште местимично оголи V облику кругова на оним местима где расте м^равка Па како |е и земљишге на већим висинама већ додољно растресито и бух^во. >о га ветар лако разноси и кише спирају. те на ги>м местима земљиштс- потпуно огоаи и на њима стрчи го камен. Услед те појаве наилазимо често на праве чарадоксе. да је земљиште по равном дну какве котлине, где расте моравка. местимично оголело. док је на стомим падинама ти А котлина зем■ћиште потпуно обрасло вегетацијом. и ту се го камен нигде не види. Раллог је овој појави. као што смо већ нагласили, тај што на плодном земљишту, на дну котлине. расте она трава звана моравка. коју овце чуиа ју са корењем. док по стрмим иадинама не расте моравка, те земљчште остаје обрасло и покривено разном вегетацијом. Ту појаву испирања земљишта на равиим положајима могли смо врло лепо посматрати на сувату „Горње Плљице" на планини Бистра измећу Кичева и Дебра, а више Маврових Ханова. Огољавање земљишта на планинским суватима врло се успешно врши и прогоном оваца и друге стоке по стрмим падинама. које се услед тога избраздају хоризонталним стазама. на којима нестаје вегетације, те стазе оголе. а по том ветар и киша сперу оно мало трошне земље. ге по њима избије го камен. На гај начин посгаје на многим сувагима го крш који даје врло мало траве, и то најлошије. Па како велики број наших планинских сувата већ показује све Јнаке таквог огољења и стварања крша. то |е прва дужност управних шумарских и пољопривредних власти да свим средствима настану, да се такви. већ оголели сувати. што пре засеју семеном добрих врста трава, те да се и она већ оголела и каменита места поврате култури чашњака. У том циљу ми смо већ извршили студију наших најпитомијих сувата на планини Бистри, и предложили смо културне мере. које треба предузети, да се побољша стање планинских сувата. У првом реду треба утврдити које врсте трава успевају на појединим суватима па констатовати. којом би се врстом трава имала извршити мелиорација тих сувата. Добијање семена од одабраних трава имало би се вршити на самом сувату, који желимо побољшати. Засејавање пак оголелих места морало би се вршити парцијално и по утврћеном плану, стављајући засејане површине сувата под забрану од попаше за једну-две године. На тај начин би се покриле вегетацијом све оне оголсл.* површинг сувата. које су прекривене голим каменом. а сем тога могле би е и остале травом обрасле површиие сувата потсејавати семеном бољих и одабраних врста трава И тако радећи ми бисмо за врло кратко време постигли двојаке резултате: повратили бисмо култури она већ ~го1ела места сувата. а сем тога и побољшали бисмо и осталу вегетацију тога сувата уношењем бољих врста трава. На тај начин наши би планински сувати били сада способни да исхране много већи број оваца на истој површини, на којој се раннје није могло исхранити ни много мањи број оваца. Услед тога исхрана оваца пре ко лета иа планинским суватима била би много јевтинија. а услед тога и ■■аше овчарство поаало би мнго рентабилније. Блкодеоећи то 4 о љодш*т§

летњих сувата има готово по свима планина.ма нашег Југа. било I? мо1 уће да стан »внишгво Јужне Србије држи врло велики број оваца. те је овчарство у Јужно) Срби]и иосгало једно од главних занимања гам->шњег становништва. а у неким кра)евима и искључиво занимање. Овакво повољно стање нашег овчарства трајало је на нашем Југу све дотле док су природни усл >ви оили повољни за одржавање и развијање овчарства. а када су ти ириродни Vслови били измењени на горе. и овчарство нашега Југа дошло је У своју пуну кризу. Каракгер на1иег овчарства од вајкада је био претежно номадски. т ј. овчари су терали преко лета своја стада оваца на планинске сувате и гу су остајали до пизне јесени. докле год снег није почео п криваги њихова испасишта. Са првим сне^ом овчари су напуштали планине и кретали су ср у долине на гакозвана зимске иснасишта. која су налазили јужно од Велеса. па све до Солуна. Овакво стање трајало је све до Балканског рата. после кога ј? предео зимских испаша прииао највећим делом Грчкој. а мањим делом (до Ђевћелије) Србији. И од тога доба настају оне несавладљиве 1отешкоће за сточарство нашега Југа. Јер док су пре Балканскога рата сточари Јужне Србије лако и јевтино налазили просграна зимска испасишга све до Сол/на. од Балканскога рата то им више није било могуће. јер |е Срби|и била причала територија са много мзње зимских испасишта. и го у главном од Велеса до Ђевћелије и околина Шгииа. На тако смањеном ареалу зимских испасишта није било више могуће власницима оваиа да одрже рани|И број својих оваца. које су мшли још и прехранити преко лета на сува^имз наших планина. Цене пак исхране оваца на зимским иснасишгима сада су толико скочиле услед велике тражње а мале понуде испасишта да је сгочарима формално било немогу. ће плаћати гако високе цене. Јер док су плаКали летњу исиашу на иланинским сувагима 5—6 динара по ович за цело лето. дотле су били принућени плаћаги 25 30 динара по овпи за испашу преко једне змме. Ну и та испаша није била довољна. и служила је једино да одржи овце у животу до идућег пролећа. У 1931-32 години стање зимгких.испаша било је унраво очажо по овчзре на нашем Југу јер су из*Гр>ни овчзри (на пример Марко Ч^ловић из Галичника) плаћали по 150 жнара по комаду за зимску исхрану и одржавање стада од Митров дана дз Ђурћев-дана. Када је писаи овог чланка пр-чпле године посегио Галичник. уп »знао !е ту и браћу Чаловиће. који су му се горко жалили на веома велике грошкове за одржавање својих овапа преко зиме. И када су сазнали да је потписати проучавао стање летњих сувата на блиској планини Бисгри. они су га молили да проучи и наша зимска исиасишта и ако може да их побољша. те да би било нешто јевтиније но до сада. Те жалбе и молбе Чаловића из Галичника и биле су повод за проучавање наших зимских исиасишта. којих највише имг у околини Канпарз — Тиквеш. Лп'баш атар села Сиркова — Креолит, Кокулци — Уланци, све у Срезу кавадарском. У Срезу негогинском налазе се пзк ови сувати: Црно П »ље — Криволак, Вардар ЈЈифлик (својина Таска ЛиковиКа). Кара Оджали, атар села Пепелишта. села Војшанци, Бисгрении и Демир Капија. Сем ових налазе се зимска иснасишта и V околини Бевђелије — Дојрана — Шгина. Стање зимских испаоишга такпће није задовољавајуће. и она чи из далека нису у стању да приближно задовоље потребе зимске исхране наших сточара. Стога је погписаги и проучавао у прошлој години стање тих испасишта и потнео министру пољопривреде предлог за мелиорзцију тих испасишта. За тај ииљ од нарочите су важности оне вр«*те трзва чије семе клија тек у позну јесен н даје преко зиме онај зелени травнн покривач који тамошњи сел.а1|и зову „злак". и који прегставља главну зимску испашу. На надлежним је да искористе ове предлоге за побољшање зимских испасишта и да што скорије предузму све предложене мере за мелиорацију зимских испасишта. те да се нз тај начин омогући већа производња зимске испаше која у главном н служи као храна оних многобројних стада. ко!а до|ерују наши Галичании •< Куцовлчси са летњих сувата Јужне рбије. Др. п. БОРЂЕВИЂ