Pravda, 11. 04. 1936., S. 24

11, 12, 13 и 14 април

„П Р А В Д А"

Ускрс 1938

Укрштене речи НАПОЛЕОННЈДДА

БРОЈ 953

I * » I 3 1 5

2 !. К

6 7 8 9

Водоравно: I) барЈак — цвеће, 2) *анатли)а, 3) варош у ХоландиЈи страно мушко име — свеза, 4) варош у ПољскоЈ — Света гора — разум, 5) глас — изнђе у сусрет, 6) одрицање (појачано) — бушка, ради потајно, 7) рачуна, 8) планина у Ру сији — париска банкарка, 9) крснои имену — атлас, 10) нрилог — муш ко име — олук, II) збирни броЈ основа — тебе, 12) популарни лек, 13) египатски — бог — освежава (без х). Усправно: 1) лепљива маса — стара дужинска мсра, 2) ове — одаја скроз: искривим, 3) одЈек — официр ски чин — Ужичанин, 4) свечана наш рудник — чиновничко звање, о) природност. 6) дужинска мерз — пре врнем земљу (око кукуруза) —скловиште, 7) учитељ — крај Београда — острво, 8) јеврејско име — тешњи — поново — предлог, 9) мириса шеталиште. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 952 • Водоравно: 2) Ури, 4) булевар, 8) Обијати, 9) осе, 10) уза, 12 брада, 13) смири, 14) Ани, 16) аче, 17) аламани, 20) цепелин, 21) а не. Усправно: 1) греје, 2) ули, 3) Ива. 4) Босанац, 5) убедиле, 6) атамапи, 7) ризичан, 9) ора, 11) уре, 15) смена, 18) Апо, 19) але.

Ватвор, нереловно врење \ дебелом цреву лоша пробава, главобоља услеа затвора нестају брчо употребом приролне Ргапх>1охе?оуе горке воае — једна пуна чаша на празан стомак. Рег. С вр. 15485-35 «171

Наполеон се обрати за дозволу да и он може носити овакву уни(1)орму, али га одбор одби, мотивишму своје одбијаше тиме даон нема на н>у права, јер не припада активној војсци! Тада се будуКи нар обрати соојој ааштитници и гријатељици грађанки Талиин за помоК.Она му даде једно писмо за нарсдбодавца 17 дивизије Лефева, и овај му одобри ношење те униформе. Шта се морало одигравати у ду ши овог младог генерала, испуље ног жељом за славом и успесима, ка да је морао по салонима да тражи помоК, од ове среКне и лакомислене жене. У салону грађанке Талиин Наполеон је први пут срео и своју будуКу жену Жозсфнну, у коју се смртно заљубн, и ако је она била шео година старија од њега. Само после пет месеца од дана сусрета о* Жозефином она му је постала жена. А после три године на њену главу лично је папа Пије Седми ставио царску круну, у Нотр-дамској цркви у Паризу. НАПОЛРОНОВ нови поло. ЖАЈ. ДРЖАВНИ УДАР И ПО. БУНА У ПАРИЗУ Луј Седамнассти, син погубљеног краља Луја Шеснаестог, бно је гмро у Тамплу. Брат Луја Шеснаестог гроф од Прованса. постаде на тај начин наследник и претендент на француски прссто. Он се прогласи у иностранству, куда св на време склонио. за коаља Француза под именом Луја Осамнаесто. и издао један манифест, у коме је извештавао народ о промсни у бурбонској династији. После овог пр-. гласа ројалисти днгоше главу, јер су сада ималн стварног вођа истнна у изгнанству, али ипак вођа Скупштина се уплаши овог ројалистичког покрета и да би га парира ла изврши државни удар на тај начин што ограничи изборно право декретима од 22 и 30 августа 1 795 године, предвндевшн да се обнав љање обе скупштине — „пет стоти на", и „старих" — неКе вршити новим изборима за оба пола у целини, него Ке се две треКине посланика бирати од самих скупштинских тела ме^' дотадањим посланицима, а само једна треКина новнм народним изборима. На овај начин хтела се о сигурати у обе скупштнне веКина <зотадањих скупштинара, којн су били за револуцију и републику. Наравно. овакав неуставни и незаконнти рад скупштине изазва по буну у Паризу. Ројалисти су били на челу, помогнути и од других екстремних елемената. Објављени су позиви на побуну.

„Француски народе, поврати твоју веру и твога краља, ти Кеш онда имати мира и хлеба". Двадесет хиљада Парижана се одазваше овоме позиву, и поНоше на скупштину, која Је била у перманентном заседањЈТ У највеКој бо-

ВоЈвоткнња од Парме јазни за своју судбину и евентуални губитак власти. 12 октобра командант Париза генерал Мену (доцнији командант египатске војске, после Клеберове смрти) није успо да умири побуњенике, него се упусти у преговоре са њима, што још више повеКа опасност, јер се он повуче са војском. остављајуКи на барикадама по улицама побуњенике. Скупштина у необичном страху по мисли да је издана од војске, н с тога одмах смени генерала Мену, и нарсди његово хапшење. И још неки други генерали (Депурнер, Де бозо и Ди-у) били су смењени. Али време је пролазило, а опасност од нереда и напада на скушптину остала је све веКа, и ако се не би нашао брзо један сигуран и поуздан генерал, који Ке истински да заштити скупштину р растури поГ.ун>енике — могао је доћн у питање нови режим, а тиме и ствар револуције. Али скупштина, коЈа је желела да нађе тако одлучног генерала, коме Ке поверити своју судбину, у исто среме се и боЈ - ала да да власт у руке једноме војнику, кој*и бн се мо>ао оренути и против ње. С тога она нзабра из своЈ 'е средине Барасз, члана директорнЈ - ума и послани

НАПОЛЕОН БОНАПАР ГА

ка, за команданта париског гарнизо на. Барас одмах прсузе команду над трупама. Али са овим питање није било рсшено, јер Барас није имао појма о војничким стварима. По савету Карно-а Барас се реши да узме себи за помоКника једног ге нерала, у првом реду артилериског, јер су пешадиске трупе биле мало оројне и слабе. Карно му препоручи генерале Брино-а, Вердиера н Бонапарту, Други посланици су препоручивали неке своје познанике — генерале. Али сада дође Фрерон, бивши комесар из Тулона, који је још тамо упознао Наполеона. Он се ватрено галожи ва Бонапарту. Овај Фрерон био је смртно заљубљен у лепу сестру Наполеонову — Паулину, чију је руку тражио, те га је та стра сна љубав још више гонила да се код Бараса заузме за Наполеона. НаЈ *зад и Барас се реши на Наполеона. Позван је код Бараса и овај ку понуди положај свога помоћника. Наполеон му не одговори одмах па понуду, с тога му Барас рече: — Дајем вам три минути на разиишљање. Обојица су били на ногама, КутеКи. Три минута, и судбина Наполеонова. француске и читаве Европе би решена. Бонапарта прими понуђени му по ложај. рекавши Барасу: — Ја примам понуду, али вас уперавам да неКу вратити мач у корице, док се не васпостави ред. Барас и скупштина нису ништа друго ни тражили од њега. То се догодило 13 октобра *795 године у један час поподне. Наполеон са пет хиљада војннка растера побун>енике. Било је дво стотина мртвих. Мират, као коман ^ир ескадрона, нарочито се истакао смелим јуришима. Истога дана, 1 3 у вече, Барас се претстави скупштини н поднссе јој извештај о победи својих трупа. Наравно да је оваква вест изазвала огромно одушсвљење. Сутрадан, 14 октобра, Наполеон би унапређен за ^ивизиског генерала у артилеријн, а 18 октобра, његово име је слављсно у скупштини. Френон, на јавној седници, између осталог рече: — Не заборавите да артилериски генерал Бонапарта, који је био наи уенован ноћу између 12 н 13 октобра, није имао више времена на расположењу него само јутро трнна сстог за паметна наређења, чије сте лепе резултате внделн. СТЕВАН С ШАПИНАЦ. (Наставиће се)

Ускршњи ПОКЛОНИ

Великн избор бонбоњера, чоноладв, бонбона и разни> фнгура од чоколада. Роба је увек свежа, а цен! најјефтинија код МИТИЋА Кнез Михаилова 41-43

9083

РОМАН и ПРАВДЕ а

р ? ? ? ш Ш ПНГСТЕРА РОМАН ОД АНГУСА КУЕЛА УУогМ СоруНдћ! ћу АИаз Нгебб, ип^оп • • € <ј «< *— Да, господине шефе. — Велнкн амернчкн финанснјер. —- Да, господине! — Лепо! А знате ли да Ј*е над Јим човеком нзвршена отмица испред вашег носа, лудаче Ј *едан! — Отет!... у Кројдону... А ко га је отео? —Чланови „Четири мозга"! Американац је код мене у канделарији. Отмичари су га држали латвореног неколико дана. Узели су му 300.000 долара и да ли му своју посетницу. Ви, вероватно, Вознајете ту посетницу. — Познајем је врло добро! одГсворио је запрепашКено Самс. — Уосталом, хтео бих да знам шта ради тај ваш „летећи одред" и како је могуКа у његовом прнсуству оваква отмица? Требало бн •ећ једном статн на крај свему о%смв| * ч>

Инспектор детектива Самс спустио је слушалицу. Нзегов поглед севао је гневан. — Проклета „Четири мозга"! нздрао се на сав глас. 11. Зелна тркачка кола проЈ *урила су поред стуба који је означавао удаљеност миљама од Холнхеда. За управљачем је опет седела Р*.рика Кал. Увојци њене златне косе лепршали су на ветру нспод кскетног шеширића. Изненада, она је подигла руку у белој рукавици, указујуКи тако на неку плаву тачку на хорнзонту — Планине Велса! Механичар Мики (а то је бно ји ) слегнуо је само раменима. — Мрзим брегове! одговорио је он кратко. Мики, као и многи великоварошани, волео је улице са њиховоч лудом јурњавом, волео је велику варош која свакодневно пружа но»<а изненађења, и, зато, сам поглед на ону далеку силуету брда ис п>њавао га је меланхолијом. — Само када би се веК једном дочепали те гостионице у поднож Ју Снаудена! уздисао је Џо на седишту иза њихових леђа. Ернка ј погледала на часовник оутомобила. Пре 10 минута напустили су Шрусбари. — СтиКи Кемо, надам се, око 6 часова! Џо Стодард )'е климнуо главом, а затим је, веК по дсети пут ваљда, из џепа извадио једно парче хертије. То је био телеграм, а уиутио га је највештији члан организације „Чтири мозга" Паул Екели својим друговима. Тај телеграм предат је у брдовитом селу Ленбернс. в Свц Кете самном вечеоати јг

Лин Фоел-хотелу у подножју Сна удена. Хнтан посао. Екели." То је бнла садржина телеграма. Прнмио га је Џо у Кемден Тауиу у девет часова изјутра и сместа Је телефоном обавестио остале. ВеК у 10 часова сви су они напус;или Лондон колима Ерике Кал И, сада, одговарајуКи телеграфс.ком позиву, они се журно приблн жавају одређеном месту. — Велшке планине! Чудновато место је изабрао Екели за свој од мор! промрмљао је Мнкн, када су се кола, готово несмањеном брзином, почела пењати серпентинама. — Он воли горске прделе. нар!.... — Екели је казао да иде за месец дана у планине, а, ево, јед ва је прошло 14 дана, а он нас веК зове на посао... — Можда је то само другарска вечера н — ништа више! приметила је Ерика. — Спопада ме жеља да нешто опсујем, ако је то једини разлог сволико путовања од Лондона! бу нио се Микн. И, незадовољан као што је био, Оацио је презрив поглед на днвљину која их је окружавала. Цео час у аутомобилу је владало немо Кутање. Предели кроз које су јурили давали су слику све дивљију, а успони бивали су <ве стрмији. Ерика је улагала крај |1,и напор и велику вештину, савлаКуЈуКи хладнокрвно све кривине. Често су пролазнли поред планин ских куКнца готово ишчезлих у шуми. Тако су се све више приближа вали лепом сеоцету Бетси Код са речицом која се преко стења ваљала као бујица. Тада је Ерика још више притисла ногом акцеле ратод снажног а&томобила, јед су

се на хорнзонту почели указивати прни и претеКи облаци. — Снауден! Мики је са изразом одвратности гледао у далеке горске конту ре. Он би раднје гледао у Нелсонов Стуб на лондонском Трафалгар Скверу. Ерика се насмеЈ *ала и понова по гледала на часовннк. Пет и по. Последњих пет мил>а пели су се, остављајуКи мрки врх Снаудена на левој страни. Мрак се спуштао све више. Ерика је упалила велике рефлекторе на аутомобилу, који су сада јасно осветљавалн не само вијугавн друм, веК н обе полустеновите стране пута. Киша, помешана са ветром, падала је још увек... — И Екели долази да проведе одмор у овако суморном крају! једио се Мики. Одједном, са десне стране пута, на стеновитој једној узвишини из помрчине се појавнла бела 5?града. То је, свакако, тај фамо зни хотел који помиње Екели у свом телеграму. На часовннку је било тачно шест часова када су се зелена ко ла зауставила испред хотела „Лин Фол". — Ало! Јесте лн на броју?! чуо се познати глас. На вратима се појавило Екелнјево глатко избријано лице. Обучен у црн мантнл и у крат ким панталонама, он Ј *е нестрпљи во очекивао долазак својих другова. — Драго ми је што те видим, Пауле! поздравила га је Ерика. Готово у исто време на вратима се појавно и један слабо одевен човек, чнје се лице крило испод једног старог и олнњалог шешн-

— Он нека смести кола у га« ражу. А сада уђите, да се ок^епнте мало. * Ви бисте хтели да вам ка-» жем зашто сам вас позвао и зашто сте морали да превалите 230 мнља које нас деле од Лондона? казао је Екели. Седели су поред великог камина у пријатној просторији туристичког хотела. Мнки је баш испио другу чашицу и припалио цигаре« ту. — Свакако да нас нисн звао због једне добре вечере? примегио Ј *е иронично Мики. Екелн се насмејао. — Ово место намењено је само здравим апетитима, а највише пла сшнарима. Најбољи планинари и туристи долазе овамо. Јер, овде има неколико тешких и опасних >спона и стрмина. И сам Мелори, који је онако трагично погннуо на Евересту, често је долазио овамо и пео се на Снауден. — Чудноватн су то тнпови, ти аланинарн и алпиннсти! приметио је Џо. — И јесу. Што се мене тиче. задовољан сам ако ме уброје н у аматере. Уосталом, да прсђе на ствар. Овде нма један човек који гврди да Ј'е планинар, док у ства ри то није! — А шта има необично у томе? упитао је Џо најспокојнијим гласом. Екели је прнпалио цигарету: — Ако човек боравн овде веК три месеца н свакодневно само обилази обронке Снаудена, то је нпак, допустићете, необично! одговорио је Екели. — Можда је намеран да тек М стане планннаЈ?. _