Pravda, 11. 04. 1936., S. 37

Ускрс 1936

„П Р А В д А"

11, 12, 13 и 14 априп

АБИСИНИЗА И ИСЛАГ1

Наши рибари на Сушаку, после б огатог лова, суше мре>ие разаиињући их преко ча маца у луци ФРАНЦУСКИ ПРЕТЕЧЕ НЕИАЧКОГ РАСИЗМА

Званичну доктрину садашње Нема I Ке сачињава германски расизам. За разлику од предратног пангерманизма оваЈ расизам не тежи асимилацији Словена, Јсвреја и других народнисти настањених на садашњем илн за мишљеном будућем немачком земљишту. Његова је тежњз супротна, нанме да очисти немачку расу од туђих елемената. За разлику од схватаља националног уЈедињења као културног проблема раснсти узимају га као јсдан биолошки проблем. Дакле није у питању етос. него етнос. Бри. а о етничкоЈ чистоћи немачке расе као да ис.чључује ма какве бсваЈачке тсж Н>е. те професор Карло Шмит уверава да ннје немачки идеал један „универсум", него „плуриверсум". Тиме се објзшњавају и оне номирљиве изјаве које понекад даје Хитлер. Али у појам германског расизма осим захгева дз се сачува чистота нсмачке крви спада још уверење да су Немци виша раса. Једино оспособ љена за ред и напредак. Тиме се њима одрећује позив једног „господског народа" који има да подреди се би друге народе или чак да смакне оне које му сметају на његовом победном путу. Тиме се правда неловерење према немачким миоољубивим изјдвама. Код Енглеза. Француза и Сл<десна немачком расизму, као јсдној бруталној биолошкој ТСОрИјИ, пр.>тивставља се обичмо схватање на цнје кло културног једикства које почиза нз слободном пристзнку или, према Ргнанозои изразу, пз свакодневном плебисциту. Ипак сзми Немци уверавзју да њихов рзсизам потиче од једног Енглеза и једног Французз. О књизи Вагнеровог зета понемченог Енглеза Хоустона Стјузртз . Чсмбсрлена „Основе деветнзестога стол.'ћа" бивши цзр Виљем пише у својим успомензмз: „Гермзнски дух у његовом с|ају био је приказан задивљеном немачком народу наЈПре у Чемберленовој књизи". Нз;всћи пак понос н'.мзчких расиста сзчињзвз књигз Гобиноз „Очите неједнзкости људских рзсз" у којој овзј Фран цуз уздиже германску рзсу нз недосежну висину. штз више, стзвљз нсма чку стихију изнад француске. Мз кзко то изгледа неочекивано, у његовом германофилству огледа се једна стзрз и дуготрајнз францускз трздици;з. Ваљз да потсетимо на њене основне моменте. Већ у дванаестом столећу у Францу ској племићке повластице правдзлс се тиме што њимз по прзву освзјзњз се користе потомци оног германског племенз Франака које је крзјем петога вскз провзлило у Гзлију. Према томе француска социална структура се карактерисалз као „Франкогалија". У осамнзестом столећу гроф Буленвиље противставио је егалитаризму својег доба теорију о француском племству кзо потомцимз нсмачких освзјача. Ову је теорију прихватио Монтескије који се поред свега својег лнберализма поносио својом баронском титулом. Чак и његов либсрализам имзо је гермзнофилску бо ју. Продужавзјући трздицнју Тзцита који је противстављзо германске врлине ромзнској покварености. Монте скнје изчоди из „германских шума" онзј енглески режим који проглашује за „најлспши политички систем". Мабли је узео овај мотив у ширсм смиглу. Нзиме тврди да је европска слободз изашла из иемачких шума и преко Франакз, чије име већ ујемчава слободу. била је унесена у Галију и истргла је домородце од римскс ти рамије. Француска револуција није укинула ову традицију. Једни, као бивши емигранти 1роф М>шлозје уверавају да у француској држави увек су биЛ$ двз нлроло. ол којих Једини праи господски надао. би-ш су цд

мачки дошљаци. Други пак, нарочито Огистен Тјери, кога су у младости гермзнске врлине испуњавз.;е „слектричким" одушевљењем, и Гизо сликзју читзву фрзнцуску историју кзо устанак домородацз против дошљзкз, који се крунисзо револуциЈОМ као „реваншом иобећених". У Балзаковом роману „Сељаци" францучхИ земљорадници уз помоћ револуционарног Наполеоновог законика успешно се боре против велепоседника, ових потомзка страних освајачз. Али истодобно са таквом еманципацијом историјских појмовз о гермзнофилске трздиције у Француској се ојзчзвз културно германофилсгво. У својој књизи „О Немзчко;" (1б13) госпоћз Стзл просллвљз немзчку фи лозофију и уметност. Фрзниуски ромзнтичарн се угледају нз Немце. Рздо приписују њимз и зову „гогскима" чзк тзкве културне тековине кој *е су се пре свега појавиле баш у Француској, на пример. катедралс у т. зв. готском стилу. Шатобризн обзвнја старе Гермзне ореолом песништва. Ламзртин у својој „Мзрсељсзи мнра" ускликује: „Живсли племенити синови озбиљне Немачке!" Још године 1871 Ренан припксује опздање Фрзнцуске њсној „дегермзниззциЈи", услед чега је постзлз једна „површна нациЈа, лишена политнчког смисла". Флобер пише: „право да вам кажем. Немац сам". С обзиром нз све то није ни чудо што је године 1853 француски гроф Гобино препородно стзру фрзнцуску тезу о немзчкој рзси. Тврди дз у гер манску расу сиадају „наЈ 'сјзјни;и људи. чијн изглед може да обрзд.ује Звезде и Земљу". Бзш из ове расе иззшле су „стаозтељске нзције" које су оплемениле Евоопу. Гобино нс при писује изметзње Европе квзру моралз или влзде, него искључиво квзру ра се. Његове је идеје прихватио и крајем деветнаестогз столећа проиовсдзо нз универзнтету у Монпељсу професор Ваше де Лапуж. Тврдио је да је само северна германскз раса н-> силац праве и племените културе. Свако њено мсшање са алпиЈСком ра сом води опадзњу и дегенерзциЈИ. Зато се препоручује брига о чистоти расе дугоглавих, плзвокосих и пла вооких Гермаиа. Препоручује се стеРилиззцијз и регулисање „полне обавезе" а«алогно војној обавези. У таквом смислу Взше де Лапуж пише књигу са насловом „Аријевзц, њсгова социалпа улога" и године 1897 наговештзвз огорчену рзсну борбу: „уверен сзм да у будућем столећу људи ћс се клати на милионе ради јсдног или два степена више или мање у мери лобање". Тек после франкопруског рата француско германофилство почиње дз попушта. Фистел де Куланж ударио је темељ сасвим новој филозофнји француске историје. Уверзвзда бзш они домородци које су ззтекли Франци, када су провзлили у Гзлију, дали су културу варварским дошљзцима. Келтизам потиснуо |е герма низам. Фино пише књигу „Предрасуда о расзма" (1905). И када је плануо светски рат. Французи су почели да противстављзју своју хуману цивили ззцију варварству „Боша". Војвода Фош је позвао своје сународнике дј се сећају своје француске расе. По свршетку рата Французи почели су да жигошу немачки расизам као |сдно „метафизичко чудовиште" (Фсрдинанд Лот). Али при томе заборављају да је ово чудовиште у ствари један неочекиванн и драгоцени дар који су поклонили Немцима баш француски интелектуалци — налик на оне средњевековне маћионичзре који су изззивзли зле духове. али ни су знали, како да се њих отарасе. Еахсаии СПЕК.ТОРСКИ

Један загреСачки лист је, у почетку рзтног сукобз измећу Италије и Абисиније, писао да је Турска про1ив Игалије већ и због гога што је Абисинија муслиманска држава Ово је један београдски лист који изла зи на француском језику исправио V толико што је казао да је Абисинија хришћанскз држава Мећутим, ни једно нн друго тврћење није посве тачно у овом облику и оба требају извесних допуна и објзшњења. Тачно узевши, држзвна верз у Абисинији је хришћзнство и већину њених стзновника — чији се свеукупни број цени нз 8—10 мнлионз — сзчињазају хришћани (од прилике 3 и по милиона). и то претежно хрншћани монофнзити јакобити који стоје под контском патријаршијом у Александрији, а иначе врше обрезнвање и једу искључиво преживаре. Сзмо неки од тих хришћана су домаћи диофизити над којима се врше прогони још од осамнаестог века тако да су се одпжали још једнно у Шои. Поред тога, у Абисинији има и других припадникз хрншћзнства. и то католика (од шеснаестог века) и протесгаиата (од дванаестог века), али у нрло малом броју. На југу и југоздпаду Абисиније има око милион анимиста код којих је развијен кулг змија. Сем тога. у Абисинији живи нешто око 50.000 Јевреја и око три милиона муслимзнз, што чини 37" о од целогз стзновништва. Ако се ове цифре поближе сравне, видн се да после државне вере највећз већинз Абисинзиз исповедз ислам; с друге стране, ако т зв. анимисте оставнмо на страну и узмемо у обдир само монотеисте (једнобошце), онда близу половина од њих нрипала исламу. У вези с тим поставља се пнтање како је тамо ислам продро у толикој мери. иако је негусово царство увек остало независно. и уопште какве су везе, током векпва. п .стлјзле измећу Абисиније кзо једне од нзјстзријих држзвз и измећу Арзбије кзо колевке ислзмз. Јз ћу покушати да на ова питањз овде укрзтко одговорим. Пре свега треба потсетити чз то да и арапски и етиопски језик припадају у исту, семитску групу језика, и. шта више. да ова два |езика, насупрот северно-семитск и у коју спадзју јеврејски, фенички, вавилонско-асирски, арамејски н сирски, — чине једну ужу, јужносемнтску груп. за се; према томе, арапски има више сличности с етиопским него и с једним другим семитским језнком. Да се бар донекле види кзко су оба језика слична, ево сзмо неколнко речи: арапски се каже за „језик" лисан, а етиопски лесан; „спас" каже се у арзпском сзлам, а тако исто и у етиопском; за „пет" (5) кзже се у арапском хзмс, з у етиопском хамес; дчље, „глзвз" или „глзвар" (поглавицз) глзси у етиопском рзс, з у .рзпском ра'с, и т. д. Укрзтко. сличност је толикз дз сздзшњи дизлекти Јуж не Арзбије (т. зв. мехри. сокотри и ехкили) чине ппстепен прелзз збисииским нзречјимз. Кзко је ово могуће и ззшто је то тзко? Одговор је једностзвзн и чдзв но утврћен: неки становници Јужне Арабије (Јемена и т. д.) отселили су се давно у Абисинију и тако пренели свој семитски језик у нову домовину. Једно од тих старих семитских племена. по имену Ге'ез, насгзнило се у околини грздз Аксума (у северној абисинској покрајини Тигреји), ту основзло државу а пот утицзјем хришћанства (које су Етио пљани примили још у чегвртои веку) и књижевност. По том племену је стари књижевни језик Етиопије и прозван ге'еским (ге'ез). а он је у ствари изданак сабејског, минсјског и других старих наречја Јужне Арабије. Из овога ге'еза кгч се и сздз употребљзвз у литургији рзз вио се дзнзшњи језик северне Абисиније, т. зв. тиграј (тигрејски) или тигриња; мећутим. језик Јужне Абисиније који је, према покрајини Амхари, прозван амхзрски и од тринаестог века преузео улогу књижевнога језика, почива на једном другом (т. зв. дембејском) наречју. Док су. с |едне стране, |ужни Арапи исељавали у Абисинију, дотле су опет Абисинци з?видно бацали погледе на Јужну Арабију. нарочито на Јемен који су већ Римљани прозвали Срећном Арабијом. (Арабиз Феликс). Јемен имз бол.- тло него Севернз Арабија, и ту се развила висока култура на хиљаду година пре Христа, али, поред тога, као пролазнз тачкз лаћз измећу Индије и Средоземног морз, он је врло рано изншао на глас и баш зато постао — зависзн о Абисинији. Сре дином шестог векз већ се јеменски кнез Абрахз помиње кзо аби:чн ки вазал који је напао Меку с великом војском у ко|о| је био и један слон. Ту годину су Арапи добро упамтнли и прозвали су |е „Слоновом годином" (аму л'-фнл у арап гком^ иако су њено место у хронологији побркали за неке две деценнје нзиме, по нгродној традицији. Мухамед |е роћсн у Слоновој години. а у истини он је у-ледао светло света око 570 године по Христу. Тако је нар;>. већ и Мухамсдово роћење довео у везу с Абисинцила и њихо« {ШМ

Мећутим, четири-пет деценија доц ннје, Абисиннја је добила неиодел.ене симнатије свих муслимзна. Њих је тада, исгина. било врло мало, и они су, као прве присташе нове вере мећу окорелим мекзнским фетишистима, били извр| нути пу.лу. напзда)имз и пршонима. Мухамед, убећен у своју мисију Божјег посланика. могао је зз себе лично јамчити да не ће одустати од свога проповедања ни ондз када би му сунце метнули с десне, а месец с леве стране, али је ипак неким својим прнсташама саветовао да отселе у земљу негусз „који не .рли никакву неправду" Да своју веру спасу, гадз су се огселила у Абисинију 8з муслимана којз су мимен це ззбележенз у најстзријој М//.а медовој биографиЈи под насловом Жнвот Божјег посланика (на зрзпском) од Ибн Исхака (нз зсм »г века). а која је нама пом.гга сзмо у доцни|ој прерзди Ибн Хншзмз (из почеткз деветог века). У тој првој емиграцији муслимана_ у Абисинију којз пздз у годину 615 и 616 налазио се. мећу осталим, и Осмзн син Афанов са својом женом Рукзјом. Мухзмедовом кћери, који ће доцније посгзти и трећи наследник свога тастз (хзлифа од 644—656). Досељеници су нзишли на добру заштигу код „неџзши-з". кзко Арзпи зову негусз. У поменутом Мухзмедову животопнсу имз, шта више, и неколико песамз о томе; у колико су оне зутентнчне, то је, нзрзвно, друго пигзње. Кад су Курејшити. најупливнији људи у Меки зли уједно и највећи протизници ислама. ма дз је и : јм Мухачед из истога племена. за ово дознзли, нису имали никзко мнра, и зато одлуче да абисинском цару пошаљу два посланика сз ботзгнм дзровнмз који ће ззхтевзти дз им он предз зрзпске досељеннке. не би ли отпали од ислзмз. Послзнииима је у Меки нарочигз пзжњз скренутз нз то дз нзјпре обзспу i »кл.јнимз збисинске великзше и гако их зз се предобиЈу. пз гек ондз дз и негусу предзду дзрове и изложе му свој ззхтев. Дошавшн у цареву престоницу, мекзнски посланици доиста предобију абисинску властелу за то да негусу сзветује дз муслимзне протерз из сво;е земље. з да их н не саслуша. Тек кзд су то постигли, оду негусу. предзду му меканске дарове и затраже протериван>е муслимзна из Абиснннје. Присутни великаши пристадоше одмах уз погланике и саветовзше негусу дз удово,љн њиховој жсљи. Мећутнм. ово негусз толико разјзри дз је одмах изЈавио да нипошто не ће протерати из своје земље оне који су његову ззштиту волели од свзке друге. пре него што их о свему саслуша. А ззтим послз одмзх гласнике дз позову муслимане. Кзд су се ови сзкупнли у двору и били изведеии пред негуса и владике који су били покрај њега са својим књигама. запита их негус: каква је то та њнхова вера због кпје су се раставили од свога народа и која их спречзвз да приме његову или коју аругу веру? На то Џафер син Абу Талибов изложи на леп нзчин цзру кзко је било стрзшно стзње у Арзбији пре Мухзмеда и кзко су безбожно и дивљачки живели све док им Бог није послао свогз послзннкз (пророкз) који им проповедз дз верују сзмо једног Бога. да деле милостињу. да посте и уонште да раде све што је најлепше и најбоље; мећутим, пошто су Меканцн и нзкон Божјег откровења остзли незнзбсшци и њих силилн дз се одрекну своје вере, они су. вели. иселили у Абисинију, претпостављајући негусову ззштиту свзкој другој и надзјући се дз им он не ће учиннти никзкву непрзвду. Кзд је негус зажелео да нешто чује од тог откровења, Џ*ф?р му прочита почетак једне суре (главе) из Куранз, з то је негусз толико дирнуло дз је пустио сузе. а тако исто и трисутни великаши. Кад се негус мало сзбрао рече да то што је сада чуо и оно што је Мојсије објавио потиче из истог изво-

ра, те да он не ће нипошто издмМ муслимане При томе нздеди љутито да се послзницима врзте њихови дзрови, јер му не требзју. Оволикз трпељивост и праведност негусовз ниЈе остзвилз лепе трзгове сзмо у реченој Мухаммчвој биографији од Ибн Хишзма. него и у осталој муслиманској тратицији. Шга више. у два. додуше не наЈ 'поуздзни |3, зборника муслиманског предања (Абу Давуд и И>н Ханбзл) стоји дз је сзм Мухзм^д рекзо: „Остззите Абисинце нз миру док они вас осгзвља1у!" Уз<ред буди речено. једно предзње (Абу Дзвуд) гврди дз је ово Мухзмед рекзо и зз Т\'рке и за Абисиние. Како год било. једно је сигурнЈ а го је да су Арани осво|или зз кратко време читаву северну Африку а да су Абисинију доиста оставили на миру. Разуме се по себи дз се ислзм ширио мећу Абисинцимз мир ним путем, т. ј. иреко оних који су се тамо доселили |ош у Мухамедово добз. зли то ширење није имало никзкве политичке агресивности. Мећутим, од двзнзестог векз, ка«< дз је Абисинијз тзко рећи билз опкољена исламом. почињ" поједини околни муслимзнски влздзри и кнезови дз продиру и нз 1.>ену територију. Ти су нзпздаји постигли сво| врхунац у првој половини ше.млестог века. кадз је имзм Мухамед Грзњ с истокз допро с војском чзк до свегогз грздз Аксума и до Гондзра, зли је конзчно, уз помоК Португалаца, био савладзн од негусз и убијен (1543). Ипзк. кзо резултат Грањовз походз може се смзтрзти го дз су Дзнзкилци и Харар дефинигивно поислзмљени. Ислзм је исто тзко уношен у Абисинију и с југоистокз. из Еритреје и најзад са Запада и с горњег тока Плавог Нилз. Кзко вели Годншњак муслиманског света (Париз. 1929) из којега су овде узети и неки други подаци, садз је хришћзнство у Етиопи|и окружено ислзмом готово сз свију страна. али изгледи за хрншћанство нису ипак ништа тежи него што су били у шеснаестом или у зсамхосстом веку. Сзда су абисински мусли мзнн рзсподељени овзко. 1) обраћени Тигрињци („Џабзртије") у долини Тзкззе; 2) обрзћени Амхзрни, звзни „Ислзми". нзрочито у Гондару и Дзрити; 3) обрзћени Амхзрци у Гоџаму и околини (нз језеру Цанз); 4) свз гзлска племена (Гала илИгн Оромо); 5) Данзкилци у Ауси ко1цјг. чине взззлни султанзт; и 6) Сомалци у Огздену и у Хзрзру. — К »д свих ових муслимзна је раширен и арапски језик; уопшге, они већином познају два језика, на пр. ^м» фски муслимани у Гондару говоре и амхарски и арапски. У нормпним приликамз. Абисинијз има и два велика вазала муслнманске вере. т. поглавицу Џиме која је исламизованз 1810 г. и султзна Аусе с којим се звзнично долисује нз арапском језику. Инзче, у Абисинији постоје и кадије, али их држзвз не плаћа. У Харзру се нзлззи нзјпозн^гија џзмијз , з сзгрздиће се и у Адис Абеби и у Гулзли. Шга више, од Менеликз Другог бзјрзми се зччнично ознзчзвзју пуцњзвом нз топова. Нзјззд, кзо нзјвећи успех ислзма у Абисиннји може се узети то што ј *е негус Лиџ Јеасз (1913—1916) прешзо 1914 године на ислзм кзо на прву веру свога оцз. рзсз Микзила, и узео име Алија. *Фрзнцузи тврде да |е то последица једне немачкотурске сплетке; било тако члн не, овз промена вере стала је Лиџа Јеасу-а престола. Фехим БАЈРАКТАРЕВИЂ

На КарађорЧевом Брду (Смедерево) бсрб! грожђ« Ј«