Pravda, 11. 04. 1936., S. 43

„П Р А В Д А"

Лекарски сталежи код старих Грка

11, 12, 13 и 14 априп

ВеК у првим почетцЈииа историј•ског живота код Грка, почела Је ла се разви|а слободина лекарска вештина. Па и у оба гпа, божанственоГи Омира видимо грчку медицину Омнр описује ратну санитетск.у слуЈкбу. С)н |е одличан познавалац анатомске грађе човека. Н>огоси |унаПи. врше и чируршке подухвате. Оме р>зз медицина |ест оригинално грчкз, и нема елемената индогерманске п"> (медицине Иа |едном месту у О.пкеји, Омер задржава крварење бз:ање.м. и то |е све што би нас мог ло \-путити, на примесу индо! срманСк->г порекла. Балсами<рање леша, сипањем а.мброзије и нектара у нос, свакако говори да је Омиру било пчзмаго балсамовање лешева, ко'е се у Египту увслико примењивало. Н) говн јунаци. архаизирани, јесу нчого |ачи него Омирови савременици и посвећени су у многе научне та:не. Они знају и за лекарску вештину. У Илијади видимо Махона и Подалеириосз синове Тесалиског кнеза, Асклепиоса. који за време Омира није |ош био Божанство, као стручне лекаре. Махон лечи површну трбушну рану Краља Менела1а. а по стиху видимо да и пре доласка Махона. Менелај сам види да |е рана површна и лака, што зна чн да је и сам Менелај доста добро упуКен у лекарско знање. Доба ПЈСле Омира, обележава Махона као хирурга, а Подалеириоса. као лекара за унутрашње и душевне Солести. Још веће . карско знање приписује Омир Ахилу и Патроклу. У оба епа видимо и професионалие лекаре Пајеон лечи Богове. лековима којима се служе и смрткици на земљи. У Одисеји лекари су народни службеници, и он их позива, кад му устребају, у случају болести. баш као у доба Хипократа. У Илијади имамо нрофесионалне војне лекаре, који у великим биткама ране видају, и указују лекарску по(Моћ. свакоме, а наЈпре рањеним херојима, као Одисеју, Агаменону и Дијомеду. Омир опева и сестре болничарке. Робиња Хекамида, даје и спрема рањеном Махону, напитак за повраћање снаге. Лекари у Илијади негују и видају рањенике у спе цијалним баракама у логору и т. д. У првим почецима културног живота Грка, сретамо већ и сталеж општинских лекара, који бесплатно лече сиромашне граћане, и боре се Противу епидемија. Имамо и лекаре судске вештаке, као експерте за стручна медицинска питања. Лекарска пракса у Грчкој била је сваком присгупачна, који је за тај посао имао довољно знања и спреме. У ужем смислу речи, титулу лекара, иогао је да носи само онај, који је то знање стекао код неког познатог и признатог лекара мајстора. Ове су квали(|)икације, тражене путем закона. прн конкурсу за какву државну илн општинску службу. Праксу су вршили код своје куће, или путујући из места у место. Болеснике којима је требало клиничко испитивање, задржавали су код куће или шиљали у неким зградама јавног карактера, сличне данашњим болницама. Оне су служиле поглавиго за потребне операције или евентуално за потребна посматрања. Ученици, ту су усаоршавали своје знање и стицали потребна искусгва, и били су помоћници својих ш;фова лекара. Једна слика. која би одговарала данашњим приликана наших болница и клиника. Главни носиоци лекарске професије били су храмовни лекари, т. зв. Асклепијади, који у историском вре мену Грчке. немају никакве везе са култусом Бога Асклепиоса, већ слободно изван туторства храма. врше у својој отаџбини. или изван ње, лекарску праксу. Асклепијади бејаху једна строго обележена група грчких лекара, која је исповедала и:тпветне медицинске принципе, и која се руководила високим моралом у своме позиву, чувајући колегијално солиларност, и борећн се зз чулање лекарске тајне. Асклепијади су стицали своје знање, у храмовима подигкутим Богу Асклепијусу, јер им се ту пружала повољна прилика. да посматрају многе болеснике. и да опробају своју методу лечења. А у тим хрзмовима, налазиле су се богате библиотеке, које су им служиле за што боље образовање. У прва вре*.ена лекарска вештина Асклепијада, прелазила Је ;а оца на сина, и тако је медицин

ска знаност остајала дуги низ годи- бе употребљавали код свих могуна породична тајна. Временом Аскле Ких 0 бољења. као до недавна Сувопијади су отворили медицинске шко рин сво)е ГЛ адовање. Неке гимнасте ле.^ где се је настава из медецине, препоручивали су заморан марш добијала плаћањем доста високог или Т рчање без одмора у дужини школског хонорара. Синови Аскле- од | 8 киломегара. чак и болесниципијада имали су право да слушају ма са темнерагуром. Таква метода медицинску наставу бесплатно, са лечења П ре би се могле препоручиобавезом, да ће они доцније, децу ти каквом џиновском атлету и не сво|их учитеља. поучавати гакоће ИЗН емоглом болеснику. У овоме сибссплатно. Пријем у лекарски ста- схеМ у гимнаста. кад се правилно леж Асклепијада. вршен је са јед- г , рим 'ени. има доста истине. Њихово ном врло строгом заклетвом. која загревање за спортске всжбе, њихово препоручивање разних дијета

је за сва вре.мена обавезивала лекара, да чува научне и моралне тради ције овог високог реда Из заклетве, коју су Асклепијаде полагали, при улазу у чланство, видимо да је овај лекарски сталеж строго избегавао хируршке подухвате, најверозатније услед недовољног познавања анатомије човека, те и хируршке технике. Асклепијади гледају на криминални побачај. као на једно нечасно дело, којим се не сме да бави једна лекарска елита. Гимнасте, беше други лекарски сталеж старе Грчке, који је своје

код извесних оболења стоји на своме месту, као једна оправдана ствар, и зато је разумл»иво. што је та метода доцније примењена. на своје право место у рационалој медииини, од стране великог Хипократа. И данас се та мегода сматра као неоцењиво благо лечења. Да би имали потпуну слнку о целокунном грчком лекарском персоналу. да се задржимо на- грчко надрилекарства, где се налазио један велики број људи, шарлатана, који су спскулисали, са празновери-

знање стицао, путем искуства. чи- цаМ а масе. мешајући се дрско у по-

стом емпириком, и који се медицинском послу иредавао са више смелости и дрскости. него са познавањем са.ме медицине. То су специјалисте за операције на мокраћној бешици, за операције ока. рад око зуба и т. д. и у своме послу чине

сао лечења. Овде су главну улогу играли такозвани Ризотоми. Као што зна.мо у стара времена лекари су у Грчкој, па и код нас. сами припремали своје лекове, али за брање лековитог семена, листова, цветова и корена од лсковитих биљака. они су

један прелаз ка надрилекарима и употребљавали помоћна стручна лишарлатанима свих боја, хвалећи че- ц а _ којима су поверавали припрему сто пута једно средсгво, као универ- ле кова и конзервирање биљака. Из «зални лек. У прва времена, гимна- тога помоћног персонала, развио сте бејаху учитељи хрвачких шко- се , НО в лекарски сталеж Ризотоми, ла, и обзиром на чињсницу, да су који су се у првом времену бавите школе у јавном животу Грчке и- ' ли једино скупљањем лековитог бимале велики значај, разумљиво је, ља . И као што се могло очекивати, да су гимнасте при честим повреда- 0Н и нису остали при своме првобитма. сломовима, ишчашењима, пре до- НО м занату. већ су се одали лечењу, ласка правог лекара. указивали по- на један ружан начин. празноверицама, стварањем тајанствснога и мрачног нимбуса. Управо, одали су

вређеноме прву лекарску помоћ. те да су стекли у томе послу доста искуства, да их публика лаичка, могла сматрати и кзо професионале лекаре. О телесним вежбама. и о утицају исхране на жнвот човека и на развитак тела, знали су доста,

се једном нечасном послу, лечећи као непозвани људе, који им је.посао доносио лепе материјалне користи. , Још опакији ред људи, бејаху

њихово је знање у том правцу би- трговци са лековима, који су не сало врло богато. И ради тога знања, мо продавали сиров лековити матегимнасте су позивате за савет о ријал. већ су сами справљали поједијети и о телесним вежбама и од днне медицинске препарате, тајна здравих и болесних људи. И на жа- средства за побачај, разне козметилост као сви лаици, они су прешли ке, отрове и т. д. Чудно би било, делокруг свога рада. препоручују- да у овоме шареноме друштву „Чући извесне спортске вежбе и дије- вара народнога здравља" не убројитална правила, и онамо ,где никак- мо и грчке „бабице". У Грчкој лева смисла нема. на ир. код извесних карски посао није био приступачан хроничних оболења. У ове лаичке женама, али су га ипак ове бабице, заљесењаке, гимнасте могли би у- „лекарке" вршиле у тајности у вебројити и нашег београдског гимна- ликом замаху, захваљујући стиду

сту, једностраног дијететичара. апо- болесника. И ове „лекарке" не само реч г ? јсиик (поиетес) значи ствара-

стола гладовања Суворина. који са што су справљале љубавне напитке, својом методом лечи све болести разна косметичка средства за улеп-

успСшно. И поред овога занесења- шавање, увелико су вршиле и кри- дан песник над песницима. Његово

штва. гимнастама с? не да оспорити заслуга, што су пре славних Асклепијада проценили значај телесних вежби и дијеталне исхране. само их је њихово полутанство завело на странпутицу. те су масажу. парна купања, разне заморне спортске веж

минални побачај. И да слика буде потпунија, оне су се бавиле проводаџилуком, трговином белим робл>ем и т. д., а све им је то доносило лепе и издашне приходе. Др. Јован МИЈУШКОВИЋ, хирург

БЕЗ ХЛЕБА Кад ^у пошли из свог дрвеног бо- гог и срећни били кад, бар двојица, сед и избријан човек стао иза капи-

је: — Шта желите? — Тражимо господина — рече Митар. — Господин не прима данас — ре-

санског села, дуго су, са сузним очи- раде на истом послу. ма. махале жене за њима. И ситна Једног дана довсзао се аутомобидеца припијала се уз њих, хватала лом неки елегантан господин. Рскли им се за руке и молећиво упијала по- су да је то сопственик зграде. Он је гледе у њихова лица: нешто поразговарао са предузима— Бабо, донеси ми црвене опанке! чом, омерио погледом граћовину и — А иенн белу погачу! одоезао се. После овог случаја. пре- . окмн „ . еКа . — Мени кецељу, ону с мачком. као стао је палир суботом да исплаћује Ј к у оне девојчице што је летос била у наднице. Босанци су ћутали и чека- И не разумеваЈући заправо шта то селу! ли. Делили су измећу себе сваку значи „госнодин не прима", Босанци — А мени, бабо. донеси онако пот од оних пара које још нису били по- С у напустилч вилу. коване ципеле као у Шћепе Бубалл! слали својим кућама и за њих купо- г понпвило ее игто само Ти молећиви гласићи који су се от вали црни хлебац. Али, и тих је пара Сутра дан поновило се исто. само кидали из детињих душа, са толико нсстало. И Босанци су гладовали. Це с том разликом што је сам Митар жсље и топлине. падали су на њихо- ла два да«а они су, без хране, истовз упро у оно бело дугме, а онај човек ва срца као туга, као туп бол. Они р али цемент и пржину. мешали их и ре као да господин није код куће. су ншлн тешки и узбућени, а још су преносили. на колииииа Други дан 0 „оизвљало данима и у ду. допирали до њих детињи гласићи, почели су да малаксаваЈу и да осе- ^ све тиши и тиши, и, као да их нешто ћају вртоглзвицу Пред вече, Митар шама Босанаца будило дотад смирену дави, гаснули један по један као не- ј е пришао палиру и нешто разгова- горчину и размахивало је у бес н моћно и танко мјаукање у даљини. р ао с њим. После је отишао и. за це- мржњу . Та мржња и бес према елсгантном господину срастали се у ми-

А оки су Једиако ишли, тешки и узбу Л у иедељу, купио хлеба за дружину. ћсни. Прсд улаз у клисуру. иза које Следеће субзте, палир је разговарао . . се пружала стрма путања. бацили су са предузнмачем и тако кроз неде- сао о свирепој освети, о ко )Ој су и

Овце на паши у црногорском Добром Долу Његошева визија Бога као песника Небеска пољана, стан блажених. баца је взн себе. Његошее Господ слична |е код Његоша дивној пра- седи на г»р;сголу зоиесен своши внлној башти. Срединои тече ис- гтваралачкни иислима, 1 те ми.лн кричава река живота, пресвођена .а „ретварају се у све нове I, нове свепр »Г М беле «ао неке тиасте лопте. лижу т а "°' П1Ј,1Је СС одоздо нз ирачнога хаоса хиља" I К01и " а стану « |у не " « и хиљаде њих и роје се преиа беске воЈводе. А над сваким брегом Оц» поолећ» кпоз пророка н к„д Мнлтона. Саио што "1 к ће „ во „ ди1 " еааКИ " 0|е ново саз " Његош додаје и изнад те горе је- " " осити «е н<»е и дан огроинн огшени прстен у ваз- " ов 1 ж,,вотие " ог ^ности. Та слика духу: то је врховнн извор светло- новик Л"° В3 ' " " ИЗИЈа "° Н " Х — и свега живота у козмосу. Око *" а ^скога песиика чини врху. - нац Његошева спева. Чети-ри пута рраћа се Његош на ту сли.ку лв је прнкаже у жизљим појсдиностима. Ја ћу навести само једно место: К Престолу му сви|етлом мирови, Из мрачнога царства изницаху, —• Ка у ноћи од страшног пожара, Кроз облаке од густога дима, Што ро|има избјежају искре К своду дивну нсба плаветнога Презирући несносну стихију... Његош инсистира на тој пссничкој улози Господа. Бог не ствара сам за себе. он уводи и своју небеску публику у тајне свога стварања. Плзтон је казао да у вишем свету не постоје предмети овако као код нас, него само њихови божански пра облаци или, како он то вели. њихове „идеје". Тако и Њсгошев Госиод показује блаженим, - како вели Његош, своје „идеје . Милтон пева како и на небу п&ћа ноћ. додуше светлија него наша и како небески Отац даје анћелимз за вечеру пива и јестива. Није то, каже, неки теолпшки символ. негп анђели стварно седају за сто и озбнљно се мрихватају небеског јела и вина, да се засите. У. Њесошсвпм спеву Господ не храни анћсле физичком него духовном храном. даје и.м уметннчку окрепу. Кад падне вече, вели он, онда се над небом спусти као неки полупрозрачни иЈатор од кристала и придуши оштру светлост сунчаних обручева. Онда се на екрану тога кристала појаве (Боже прости, као у правом нашем биосколу!) живе слике. Кад је наш песник стигао онамо, видео је три таквс слнке идеја: прва изиће као сјајна вила окруњена и велом застр1а; лаким крилом лебдијаше тамо-амо, а за њом, као њена сенка. али с великом хуком и неизрецивим напор^м. хиташе нека друга прилика ла је сти1не и ухвати. но узаман. То је уметнички приказана иде|а Вечности. коју ограничено историско наше Време узалуд жели да појми и да схва^ тн. Дру1им речима, то је симболична слика људске науке и љулсмм а ума. који се узалуд наиреже да појми тајну бескраја. На другој слици видела се персонификаци|а Божанске Поезије Беше украшена свим красотама и корачајући се|аше своја дела, а та дела ожнвљаваху. за њом, хиташе число слетбеника. Као да су њоме омаћи|ани и они би хтели да тако стварају и сеју лепоту, ли њина створења. тск саздана, иш

престоне горе ставља Његош још че тири мање^ из којих, у облику џинов ских водоскока, избијају четири вул к&на жнвотодавне светлости: дижу се у вис, па се враћају у облику лукова и просипљу у бездан. Његош има довољно страхопошто вања да не казује како би лицем изгледао Господ, него само вели да се ди на престолу, „тајанственом огрнут порфиром", „божанственом зањат поезијом". Ову реч „поезија" узима он у њеном прастаром, првобитном значењу, које сретамо још код његова учитеља Платона. Ту нсе зк>ја не значи само песниковањс, не го стварањг, чак и створење. Тако су још и неки црквени оци именом носзија означавали козмос уош.сс као стсорење Божије. Код Платона

лац. зачетник, за-конодавац. У таквом је смис.ту и Бог код Његоша је

стварање н* остаЈе само машганиче као код земаљских песника, него се одмах претвара у жива самостална створења. Земаљски песник оеети своје дело најпре као неодрећену жив-у маглу у дубини, па ј-е привлачи, рве се с њом, даје јој облмк, и

последње погледе на своје село, чвр- ље. Елегантни господин појавио би разговарали и сањали. Долазило им чезаваху и бежаху

сто стиснули вилице и пошли за за- се саМ о каткад и сваки пут нешто да навале на ту лепу вилу и да све радои у иепознат свет. Чуло се саио живље разговарао са предузииачси. П р еТ воре у прах и пспео. али, љигаво табање њихових опанака, док д зграда се пела у небо, пела и зз- 3 Ј ; су у себи носили олован мук. Нсшто вршнла. Предузимач је сазвао рад- ограда Је гвоздена и висока, а свет неодољиво говорило је из крви и ву- нике, дао им адресу елегантног го- туђ. кло их натраг у село. али мисао за СП одина који ће исплатити њихове _ да ј е нешт0 у на шој Мргизарадом, која је једина у стању да иаднице и рекао нм да још извесн> њуши , _ оте се м итоу прехрани њихове на дому, кретала В реме могу да спавају у граћевини. а нх је напред. гушила њихова нежна Оборених глава, са жуто упртим по- — Само да Ја њега сусретнем, маосећања и одвезивала наде и мисли ГЛС днма у поцепану обућу, Босанци кар и овде на улици, па да му халао том: шта ће све на јесен да донео/ су без рсчи примили ово саопштсње. лимо ду Г0Вање _ говооио је Халил. својим кућама. И лутали су они градом и губили . словн.,3 Босаннн су биПрви се јчеи најстарији, Митар: се у његовим улицама, ошамућени У '

Бјежаху им од слабога внда Ка што куле сновићења бјеже. Земаљски гост појмно је и ову снм воличну слику: ово је исказана худа судбина земаљских песника, чи|И се снови раснрше пре него се ухвате у песничке облике. И трећу прилику угледа наш путннк како је врже невидљива рука на бели небески кристал. После отеловљених нссама, оних живих слика, доће пластика. Изнал небеске равнине стадоше да пролећу као у некој жнвој излож-

— Тешко ли их је оставити, људи буком промста и навалом пролазни- љама прсмлатили елегантног госпо- би. милиони светлнх плоча. величнне моји! Али, ето, не може друге да бу* К а. А тамо. у даљинама. чекало их је дина у својој Мргињуши и стровали- **•«.... «» »»"«««« н* де. њихово село, њихови најмилији. ли га са ЛИТ ице у понор. И иико не одговори. Елегантни господин становао је у И дуго су путовали возом, тсшко белој вили, скривеној у дрвећу. Тиха * жвакали своју опору брашсницу и, је то била вила, позлаћена блсском р але су ј есење магле . Кроз њих страхујући дз не изоаану иза воза, јесењег суииа До њених »^ИОРИИХ ^ „ киша „ „ олму . тоажили воду по станицама и зале- степеница цветну Оашту резала Је вади сухе залогзје. Као крдо, збиЈс- уска. белим шљунком посута стаза *ло се упија људима у тела. Босанн и у један угао купеа, они су прича- коЈа је улевала толико страхопошто- аи прокисли, поцепгни и изгладнсли, о свом селу све оно што им је вање људима у прљавој и поцепаној 0 б ила зе белу вилу на коју пада пожу смртне иде|е. У нашу се сд)еру свн-- с •■■■ јетља|у. И дан сваки нсба свеште-

као Месец у далекозору. На њима бејаху извајани у днвним бшама сва коврсни призори из небеске исторнје и нсбсских светковина. Поред тих ликовних дсла чула се непрестано и музика све нова и нова. Ето. рече песнику анћео који га оли: „сваки вечер... Нове лнвне бе-

Г. др. Јо >ан Л1иЈушковић

свима било познато и баш зато осе- обући. Искупили се Босанци на њс- јгмшне БескоаЈне су магл* и ки- """!?' " """ Нзли се блнже један другом. осећали на врата. дуго омерали вилу и улаз. тело лишће ^ескра.не су магл. и ки Њс та новим наслаћењем. се повезанијн и сигурнијн » испозна- покушали да отворе закључану капн ше (есење, а кроз н,их. из даљина. Н овн гласи бссиртне иузике Наша том свету. ју И. најзад. одлучили да чека^у док ДО пиру тужни детињи гласићи као китна поља потреса|у Новом славом Тако су путовали они. Тако |е би- се нечо не појави на вратима. Леча- моле ^ иво н танко мјаукање. ло и на високој граћевини у прссто- цн из комшилука посматрали их занипи. Спавали су у истој просторији чућено и напо<*летку један од њих гра1)еЈтне, прибнЈали се један уа дру упдо у заонце и, домало, неки пр.о«

Х^ава ХУМО

Творца могућега!" Спаки ср песник срете с огромном тешкоћом кад узме да слика пебески свет. Како прнказати нсбско б.И