Pravda, 11. 04. 1936., S. 5

Ш6

„П Р А В Д А"

11, 12, 13 и 14 април

0 ПР0Г1ЕНИ СПОЛА

У току 1935. дневна штампа донела је неколнко случајева промене спола, т. ј. девојке су постале моми душевне, биле су тако јасне, тако и душевне, бнле су тако јасне, да се и законским путем легализовало то ново задобивено стање, па је један такав мушкарац изјавно да ће ступити у брак са једном од својик доскорашњих другарица. Сасвим је разумљнво, што се многи интересовали за ове појаве, које као да су све чешће у нашем друштву, па им стога требадати биолошко објашњење. Промене спола много су чешће, не го што би се то на први поглсд могло мислити. У много случајева оне не иду до крајних граница, већ се задржавају на по пута, на четвртину пута. Тада се виде као делимични поремећаји нарочито јасни свуда тамо, где су сполне одлике Јасно истакнуте, па се мужјаци одбикују од женака, како по спољним знацима, тако и по навикама и инстннктимд. Даље је разумљиво, што се појавн промене сполова чешће јављају код животиња, него у људском друштву, у којем долази до нзраза најчешће у доба сполне сазрелости, која је, како знамо, обично после петнаесге године, некад и доцније. Такосе и мо гу објаснити случајеви преображаја девојака у момке. За објашњење ове природне загонетке можемо се послужити случајима, којн се у прнроди спонтано појављују, или експериментом. Овзј други пут, експериментални даЈе нам могућности да по вештачком по ремећају онога. што је у природн нормално, произведемо промене спо ла и даље добијемо кључ за његово објашњење. Ово се нарочито лепо постиже код животиња са т. з. сексуалннм диморфизмом т. ј. кад се мужЈацн одликују од женака не само по сполним жлездама (т. зв. прнмарнн карактери, већ и по т. зв. секундарним карактерима (величнии, изгледу, боји и др.). Ове су одлнке тако јасне измећу петла и кокоши, између лава и лавнце, човека и жене, да им не треба даље објашњењс. Код инсеката познате су тгкође одлике између сполова. Често се наводи случај једне кпке орпингтонке, која је тек после три годнне жнвота, за које је време била добра носиља и квочка, пре стала да носи и поступно је са задобивеном петловом одећом, крестом и мамузама производнла н плодно е• \ е, тако да су произведсни пнлнћк били у ствари деца две матсре. По смртн ове коке-петла нашло се, да су јој јајннци дегенернсани услед туберкулозе и да се на њнхово место појачали остаци семеник«''. Врло је вероватно, да је ова туберкулозна зараза изменнла метаболизам кокс и тако нзазвала повољне услозе за развиће мушке сполнс жлезде, на рачун рудимената који се одржавају код свих женака. У природи спол одређује једна лутрија, која једнима додељује ве1>и број хромозома а другима мањи. нли како се у цнтологији каже: са Х-хромозомом или без њега. Хромо?оми су ллкови нарочитог нзгледа у једру ћелија. који се истичу за време деобе ћслија и који се расподељују у полјелнаком 6по1у лииа Ке-

лијама организма, сем спољних ћслија. Сада се држи да су ти хромозоми подлоге наследних особина. Ови односи сполних хромозома нарочито се јасно истичу код инсеката и у опште код бескичмењака. Али код кнчмењака ови су односи компликованији и овај сексуални ди морфизам не зависи само од хромозомских односа, који ииак првоОит« но решавају о сполу, већ донскле и од односа сполних жлезда. од семеника, који производе семе код мужјака, од Јајника, који^ код женака производе јаја. Од образовања Једне илн друге ж.тезде зависи појаза ј *едног и.ти другог сполног карактера. Тако мужјак има семеник, јер произлази од оплођеног јајета, ко;е има само један Х-хромозом; али зато што има семену жлезду, мужЈак има своје одлике које су код чове* ка на пр. брада и бркови, мушки глас, инстинкт мушкости и др. Разумљиво је. што се код кичмењака успела промена спола шкопљењем т. ј. вађењем сполних жлезда. Шкопљење је у толико ефнкасније у колико се раније изврши. дакле у почетној младости, па би сасвнм би ло оправдано мислити, да би се могли добити кичмењаци без сексуалног диморфизма, кад би се ово шкопљење могло извршити на ембрионима. Ефекти шкопљења познати су добро и у људском друштву. Тако су евнуси угојенн, без браде, јабучица се не испољује. дечији глас, сполни органн закржљали, спол ни инстинкт изгубљен. Код жена се резултати шкопљења мање истичу, па ипак се и тамо внди јака тенденца ка гојазности, задржавање даљег развића материце и дојака и некад јача појава длака по образу. Код жнвотиња резултати шкопљења познатији су, јер се могу експериментално вршити. Тако шкопци петлови изгубе инстинкте нормалног петла и атрофирана креста није црвена, већ беле боје. УиЈкопљене коке задобију петлову одећу и мам\ г зе. Ушкопљени невац н ушкомљена кока сасвнм су слични и поред првобнтне хромозомске разнолнхостн. 1'.°ла се вилн. да су: кпеста, кукурекање и борбени инстинкт петлз веззки за присуство семеника. док су редукцнја мамуза и кресте као н женска одећа кока везани за присуство јајннка. Слични резултати добивени су и код фазана, ћурана, пловака, жаба, мрмољака и др. Сад се поставља пнтање: какав је у ствари механнзам ове акције спол иих жлезда, чије присуство одређује појаве некнх сполннх карактер*? Опити су иоказали. да те жлезде и вгн нормалног, природног места. показују нсто дејство, као да су остале на природном месту. Ово показује. да жлезде не дејствују нервним надражајем. већ преко осо^снмх лучевинг., хормона, које оаају крви. Тако бечки бнолог Штајнах шкопи мукјаке пацове од три и шест не деља старостн, па им за тим накалеми с "нутарње стране потрбушне сполне жлезде других пацова. Кад се калемљсње примн на том неприродном месту, ови мужјаии израсту м нали-»е у свему нормалтЈИМ мужј®цима. длкле показ"ју нето развим сполннх сграиа. појаве упале г. «0» ,131-1 .-IV Ј» V игигистау ЖЛНАКЛ. Ч (М С2

У пролеће, после рада, хрватски сељаци и сељанке с тамбурицом и песмом дочекују п ред кућом вече

јсзнк којн није народни и који народ не разуме. Како се они више народу не могу вратити — јер би тимс изневерили своју заставу културнијих, внших слојева —, њих треба искључнти из књижевности која се стварала. Тако Је Караџић дошао и до негаИије Доснтеја који је био у то време — и поред тога што га црквене властн нису признавале — најомиљенији писац. Истина је, вели Вук, да је Доситеј већ 1783 год. изнео врло снзжно и врло речито начело да у

Тврдило се и тврди се кашто н сада да је Вукову реформу избацило на површину време романтизма у развитку европских књижевности по чстком XIX века. Нема никакве сумње да је романтичарско време имало нзвесног значаја за Вукову реформу. Тако Лукијан Мушнцки, који је стајао под његовим утицаЈНма, потстицао је Вука да купи народне умотворине, Грим, Фатер и Гете били су охваћени њиме када су у народним песмама нашим видели цсло откровење; али сам Вук није био ро

всњижевностн једног народа мора мантичар. Иако се родио у романтибити његов народки језнк, али тим чарско време, иако је и сам издавајезиком Доситеј није умео писати. н>ем сјајних народних песама српПрема томе бнло је јасно да је он ских давао хране романтизму, — он сматрао, иако то није говорио, да се се сам није зашосио њиме. Вук је тадашња књижевност наша отпочи- био велихи практкчар и рационалињала од њега, од Вука. Наше народ- ста. ие умотворине, које је Карацић у то у народним песмама он ннЈ'е глевреме штампао (тј. почевши од 1814 дао разлоге за узношење простог на па све до појаве Даничића и Бран- рода нашег, већ доказе само да наш ка, до 1847 год.) и оно што је он народнн језик заслужује да постане писао. сам Вук, то је била — по Ву- основицз народне књижевности. У кову интимном схватању — сва пра- правнлности н лепоти језнка простова књижевност наша. Па зар таква га света, он није гледао докњижевност да нема и свој начии пи казе о преимућству његову над сања? културним слојевима нашег наИсто онако као што није призна- рода, већ само речито упутвао књижевност пре себе, тако је ство где треба тражити правијош мање могао признавати азбуку Л ан књнжевни језик и његове основ

и ортографију засновану на туђем је зику, црквеноруском или руском. А када је једном стао на земљиште да се тек тада, тј. онда кад се он јавио,

не особине. Знао је Караџић да и простота — како је он говорио може грешити. Он је сматрао, дакле, да у примнтивној државн — ко-

стзарала наша књнжевност, за њега ј а се тек ствара —, треба да буде

је јасно било да се тек тада могла створити и права азбука и ортографија њена. Оне морају одговарати језику. Морз се писати као што се говори, јер је тако увек у почетку бивало н нема језика у којем би било друкчије. Стварати вештачки, ис1'ориски празопис — за њега је било не само неприродно него и немогуће. Веронсповест и народност са тим никгтсда посла нису имале. То је за њ био само рђаз изговор или још гори разлог. А још када су Руси похвалили његове напоре, он је у томе добио сјајну нотврду својих уверсња. У томе га је утврђивало и држање Копнтарово, јер је Копитар био све друго само не прозелит. Ако и није голео Русе, ако је и био велики Аустр|ганац у смислу стварања праке слосенске државе под Аустријом, ко;а би сс могла несметано у смислу своје словенске ш«дивид.уалноти раз сијати, ои зацело није помишљао да се то постигне путем покатоличавања нашег народа. Велика препнска Букова и Копитарова и сви дру1 и многобројни докумснти који су нам из те епохе остали — отомеврлоречито говоре. Вук је, дакле, и с те страие имао право. Т ако је морало остатн да новоослобо ђена Србија прими ту реформу када толико о;ача да б\'де независна не само политички од Турака него и културно од утица;а Стратимировнћсва и његових једномишљеника. Јер је бнло потребно да СрбиЈ'а не само н у култури учнни оно што је учинила у полнтнчко-државном животу, иего да њена творевича буде толико јаха да се на њу може наслонити и Војводина. То је било тек за друге владе Кнеза Михаила. Спремљена изрзније у теориском правцу, Вукова реформа тек је тада могла поуздаио лећи у осноне нове самосталнс земље наше. Тако је и било. Одатле је она зрачн/а на све стране. Створена од јсдног учсснска мрвог устанка нашег. ока је м могла бнти мрич1љена, прс свеГа, од Србнје ко;а је ослобођена из тог усганка изашла. Војводина јој је 9вда прва пришла.

и култура, и материјална и духовпа, заснована на ономе што њено друштво осећа и зна. Узимање основних елемената те културе са стране, — значило је за њега да се култура узнма народу из руку, да се њена блага пред народом затварају, а она сама упућује стрампутицом. У томе снажном сазнању праве ос новице истинске културе једног народа н лежи величина Вукова. То јс сазнање продрло у другој половини XIX века мање или внше свугде. Али Вукова упорност, са којом је њсне основе бранио већ у првој половинн XIX века, неотступно и по цену свнх могућних жртава, ставља га внсоко нзнад његових сународника почетком XIX века и изнад свих културннх и политичких праваца који су владалн животом ње1ових сасременика. Ето зашто је тсшко мернти са њнме н Доситеја који је био један од претставника тих праваца и зашто је Караџнћ, сазнањем мравих духовних и културних потре ба народних и снагом, са којом је гледао да их задовољи, — заузео мссто изван свих осталих и мимо њих све: место творца савремсне на ционалне културе наше

Вук у млађнм годинамд

Са научним подмлатком не стојнмо добро. А нн њему ннје добро. .. Говори се много о „хиперпродукцији интелектуалаца", те би сс сасвим природно могло претпо^тавити да постоји за сваку науку всћи број кандидата него што се може запослити. Међутим одвише чссто се де шава да одласком старијег претстав ника какве универзитстске катсдре, нема ко да га достојно замени, или просто замсни. Стање јс такво стога што се о на учномс подмлатку слабо ко брине. Универзитетски гсистснти претставл>ају, сасвим природно, главни расадннк научнога подмлатка- Нонхов положај пак није завидан. Нећу да говорнм о њиховом материјалном по ложају, већ о интелсктуалним прили кама у којима се налазе, да би се могли спрсмити за научни и стручни позив. Јер то је смисао асистент скога положаја, јер то је асистентска дужност: припрема за самостал нн научни и стручни рад. Колико је пак то могуКно нашим асистентима, то они најбоље знају, а и понекн од нас. Код нас се аснстенти често сма трају иеком врстом послуге, неким вижим редом помоћног особља у ла бораторијама и семинаонма, као да имају целога века да остану аснстен ти. Нема сумње да асистснти имају дужностн помоћннка и техничког особља. Али исто тако нм је дужност да раде на науци и струци. Јер где ће се стварати иови нараштаји науч них радника ако не међу њима? Асистент који нема, како се вели, „на учних амбиција", није за то место; нека га уступи ономе који тих амбиција има. Али аснстенти имају тих амбиција, које нису амбицијс веК основне дужности. Само што их махом не могу да остваре. Уместо потстоека одакле би овај требало да им дође, потсецају се крила њиховим племенитим настојањима. Вр ло често иема кога да их уведе у научни рад. Не омогућава им се, па и не дозвољава им се да спремају докторат- Увск се наводе они исти разлози, недовољност материјалне о преме наших завода и библиотека. Требало би већ једном престати са тим изговорима. Знамо ваљда како сс ради другде у свету. Према оно ме што се даје на науку, наша је иаучна производња сасвим недовољна. Има у нашој земљи институ та који много стају а из којих ннка кав ни научни ни стручни рад не из лази. Они мисле да су своје учинилн кад дају наставу и кад се у њима полажу испити. Полагање доктората морало би бити обавезно за сваког асистента, после одређеног броја година асистентске службе. То не толико ч ди самих асистената, који и иначе желе да на тај начин покажу своје способности, већ ради њихових шсфова, који би им тада морали помоћн у научноме раду. Сби асистенти неКе успети у науч ној каријери, то се само по себи разуме. Многи Кс наставити свој рад у средњој настави. Годнне нровсде не на универзитету свакако су им биле корнсне. Али, по данашњим за конима, универзитетски асистент ко ји прелази у средњу школу, заостао је према онима који су непосредно отишли у гнмназију. И то је неправедно- Треба омогуКити аснстенту да пре!)е у средњу наставу, бсз икак вог губитка, ако му се неКе дати и нека предност. Још једна чудна ствар и непразда према грешним асистентима. Нсдав но је установљена на нашнм универ знтетима приватна доцентура. Као што је познато, приватна доцентура омогуКује млађим људима од науке да предају са уннверзитет. катедре (без икакве награде, уосталом). Асистенти пак, и кад имају све условс за то, не могу бити приватни доцен ти. Они, који су често годинама уз какву катедру, не могу говорити са н>е, баш зато што су уз њу, веК могу слушати оне који сад -ек улазе на универзитет... Ништа готово ннЈ *е учињено да се млади научни раднипи охргбре и потстакну на рад. Наше академије имају награда за књижевна, песнит ка, патриотска и популарна дела, али их готово немају за науани испитивачки рад. Има код нас и способности и смисла и воље за научни рад. Али оваЈ* ннЈ *е организован, а нарочито се ни шта не чини у прилог нау^чоме под млатку. Одвише често се дешава да наши млади људи морају поКи у иностранство да би стеклн веру у себе и да би нашли охрабрење и похвалу које нг дому нису оставнли. Зашто да тако буде? Иваа ЂАЈА

Тежак положај универзитетских

асистената

...ла и.рна 1 ора: Иари ириЈа1ел>;|, нри сусрету, рукују се срдачно; одевени у празнична одела, која показују живописност наше народне ношње, ману се једном дневних брига