Pravda, 11. 04. 1936., S. 7

Ускрс 1933

„П Р А В Д А"

11, 12, 13 и 14 априп

ПРАБО КРИТИКЕ И ШТАГ1ПА

-је;

жаЗиа&лд Д

ЈужносрбиЈанско коло у СкопскоЈ ЦрноЈ Гори, уз пнсак зурли и бубњање гочсва прати са з адово.т>ством чнтаво село

>атности не може се одржавати цв нотребној внснни, а камо ли даљуазвијати, без снстематскога школо« вања: општега и стручнога. Стога кад неко данас тражи да се унапредн нашз пољопрнвреда, занатство, икдустриЈа и тргов^на, онда се мора 8Н2тн да ге то не може посткћи не сомо без стручних школа, већ и 6јј школа зз опште обрззовање; Јер етручно школовање може се с потребним успехом провоЈити смо после извеснога опшгега школозаља. А зна се, да се дзнос опште школо* вањ? проводи гото?о у свмма наотреднијим зем.т>ама бар 8 година. Четири прве годнне школозања у свима држЈвал!а једнообразне су, па тако ј н код нзс. Оие с.туже општој обради и јачању духовног к телес«?ог детиње1-а бнћа. То је битич) у тсме школовзњу. Погрешно је мишл>ење да још у нижој основиој шко лн треба проводиги настззу саобразно доц«и;ем позиеу деце. ВеК даље школовзње почиње с; ђрнлагођавати прг«гичшум потребз* &а живота и позива, негде у већем и пегде у мањем степену. Ради тога сс и осн !ИВзју разне врсте школз, особито вчше народне и грађанок-* школе. Од тога пракгичнога цил.1 чи!»е. изузегак средн.е школе, које сг у зећ«:'« држава сматрају као школе у којима се стнче оОразозање зз више школовње. У нзс всћ и те школе имају један шири значај, >ер у многоме попуњавају оскудицу у грађанскшм и вишнм народним школама. У »час су уопшге системи школа неразра|)ени и од тога наш просвегии развитак трпи всома много. Кгд Је реч о омладини, код нас се обично мис.ти при томе на онај сргзмерно малн броЈ који посећуЈе средње и средње стручне школе, у•^зсрзитете и друге висок« школе. А при томе сс губи из вида она огро мна маса која остаје у пољопр»?зреди, занатству, кндустрији и трговчии и коЈа Ч10гн главну масу народа и чнјем школовању и просвећивању треба посветити изузетно велику паХ^њу, јер је та маса главни носилац свега приврсднога жнвота и у њој |е ј првом реду изражена и суштина и моћ народа. На жалост, код нас оста је сваке године око 140.000 цеде ко|а продуже школовање даље од четири рззреда основне школе. Ако се томе дода Још знатан броЈ дсцс којз остају сасвим без школе, онда ће се Јасно видети наше велкко заостајање у проспетном и културном разрићу". Код таквога стања није нималЈ «<удно што ми заостајемо и у пољопривреди, заиатима, нндустрији и трIсвипи нза већине европских народа. Стога ако има слабих страна и недостатака код нашег народа. они долазг од слабости нашега просвегкога система. А његове су слабости оргаиизациоие природе, а не личне, и то долази огуда, што се код нас за'иста не гледа на значај просвете са ©ном озбиљношћу са којом се то чи&и у напреднијчм иемља«а Европе. То важи особито зз н ?. шу послеоапг/ просвегну потитику. Стога ако се уопште зглажају ичлеок« нездразе но Јаве и ко! омлгднне, кс»ја се 0 дсј^* вкшем школовању, онда то не долази голико од лоших метчда сгдашњг школе, Јер она ни У ком случа)У 1жј»» сад горч него шго Је Спл а пре рата, већ ће то долазнти општих друШ1В2Н11Х прилика Претежан део те наше омладине долази Још увек из ситкхмашниЈггх породица, са осећзњем иеоигуркости за живот и стога код ње влзда известг« већи друшгвени немнр. Није бсз тога код пас било ки у прошлости, само с. тада тај немир оријенфиС1>о у другим правцима а данас удругим. И као што се ни ралиЈе тај иемнр није дао отклоннти простом школском аидактиком или релресив|»им мерама, тако се то неће моћи ј чинити км да^дс. Јер садашњој шкоди ие може се порећи да она ие ради довољно, не само наставно, већ н дкдактички. Простим дидактичким методч-ма не дв се све мостићи. а разуме сс ни рллон, »сћ хедресташш напорила зз

стварањем Једнога бољега и склад«4<је друштвеиога урећсња и њсгош;м сталшш усавршавањом у прнвреджкм и друштвеном смнслу. Ради тога просветну делатност треба проширкти и усавршнтн. Јер оовршннв зсмље не да се повсћагн, а.ш се методи рада да-ју усаврижти и услови жноота учинити и бољим и створити за знатно већн број. А то се постиже једнно розним врстама школа, културним и просвеш«^! рзшм. Ткм се пулим помажу и други народи, тим се путем можемо помоћи Једкмо и м*и. Народи са ивјвеНмм броЈел« школа, са најдужим обзве.жим школоза1исм. са на већш! Сројем рижчх прсгсвегннх, В2СПИТ .Г .1Х и СТРУЧГШХ У" ст ова нмају нлјоољн и каЈаабнлШ1 И ДРУШЈЗСПИ псред-ж, КвЈраЗНИЈО нију прпвредну пр..н';всдњу, н>.'ј''.оље услове матери ; .ч1нога и духозњ гз живота. То се мо ке докззати раз■» хјм начиннма и то са м »тенагиччс-н т;чношћу. Такве су у Европи: Енглеска, фрапц>ска, Белгија, Холандија, ИЈсајцарска, Чехословачка, Данска, Шведска н Норвешка. У једиом ггшем игггитилању могли смо запазитн да се то нзражава чах и у буџету поједдомгх држгоа. ТгЛо у нашој држави буџет Мннистраства просвстс већи је од буџета ми:*>у:тлрстаа унутрашњнх лослоза око 1 ,3 пута. а у Данској, у којоЈ јг културни ниао знлпго већи не-с у нас, 2 ,4 пута; си у Шпзмији. у којој је иепнсмено^* народа, бар доскора, ишла д о45°/о, \.'чет мннистарства уиутрашњих де.та већн Је 1,3 пута од буџета м;г-мстарстаа просвете. За онога ко уме и хоће да размишља, овакве чињеиице много кажу. Где не^а просвете. тамо се ред одржава оилом. Ииторесакто Је истг.ћи да Је у Србијн (1912 г.) буџет мкнистраства просвете бно 3,9 пута већи од буџета мииистарства у-нутрашњих !ела. И у томе се вилно показивчло демократско стање Србије. По наше мдшшљењу нема стварних доказа да Је онај део нзше омлаоине, који посећује средње, средље стручне и више школе оптсрећен неким слабостисиа које би иогле ззбрчн.авати. У покчеду моралном та омладина није иишта гора сада него у прошлостн; у погледу друштвеном ома одаје доста широка нациоиална и друштвена схватања. Она је испуњена највећим делом осећањкма југословенскога унитарнзма. Она чини доста напора и у своме стручном раду. Али ако илак има понешто што иије у реду, а то-га је увек било сразморно колико и данзс, то не долаЗИ ТО.ТИКО НИ ОД рђсвих СКЛО*!ОСТИ те омладмне ни од тога што школа не би вршила своју дужност како рзља и треба, већ претежно од нашнх опшгих неповољних друштвених прилика. Омладиша свакако ни-је теорац ни нашичких ви аграрних ии других афера. Али те афере морају имати одјека на жнвот целога нашега народа, па и на омладину Па зко се она буни против тога, онда је добро, а ако се не буни, ниј-с добро. На жалост код нас се свака слободкија манифестација код омлад/име приказује као израз нездранога стања код те омлалЈНне, мада ;е то у највећсм броЈу случајева сасвим оСратно. Недељко ДИВАЦ Балада о човеку без срца Овде где све Је стални крет, сред кала и земаљског зла, Сола и радостн сплет, осамљен и тих живим Ја. У Самоће моЈе круг не допире Сунца л ЈаЈ, злоЈ Судбн плаћам уклст ду1 за кратку срећу дуги ваЈ. Ал Једног лана дивна Ли доће. Длша ми срсћу зна. И срце ми Је заробила, и сад без сриа жквим Ја. Милован ЈОВАНОВИЂ

Свако правно срећивање има да води рачуна о стнарности. о копкретним животнии приликама неке друштвене целине. Животна тенденција сваке реалне људске чајодчи. це изражава се у два смера: она настоји да се одржава, да сачуиа свој досадашњи начин постојања, и да се даље развија. Одржавање и развијање конкретне друштвене заједнице биће главни циљеви сваког правиог сређнвања. Настојања ко|а се несумњиво крећу у овим смеровима треба да право заштићује. Функције одржавања и развшања за|еднице биће истовремено и функ ције права: расматрајући животну стварност право, у овом случају законодавац, критички утврћује које животне делатности служе одржавању и развијању заједниие. а које се овим функцијама противе. Пошто је законодавац у даном тренутку ову критичку делатност, како је најбоље знао .извршко н утврдно све по друштво позитивне тенденције, прогласнће њнхово заштићивање за осиовно правило. Поступа|ући на овај начин, остварнће законодавац не само интер-се заједнице као целнне, него и интересе чланова заједнице, граћана. Одржавање и развијање заједнние несумњиво је великн интерес граћана. Али. на другој страни. интерес одржавања и развијања лнчностн сваког појединог члана заједнице је и једна од најважннјих дужности сваког правног реда. Стварност зајсднице је у њезиним члановима. у њиховом сараћнвању, у њиховој засебној и друштвеној егзистенцији. Мали свет. микрокозмос, састављен од интереса и позитивних тенденција сваког поједин ца треба да стоји у исправном односу према великом свету. макрокозмосу, конкретне заједннце. Ов^е нам се јавља по други лута критнчка делатност законодавца, алн сата већ у унутрашњости правнога реда. Биће, наиме, потребно неко разграничавање измећу микрокозмоса и макрокозмоса. Крнтичким просућивањем треба да се утврдн тачка до које појединац сме да иде у остварању личних интереса, граннца до које се поклапају лични са јазним ннтересима. Само до ове границе заштићизаће заједница иначе пр-13нате ннтересе појединца. Изграћивање личности важна је дужност појединаца. Цслокупност допустиће спречавање ове дужностн једино у случају, ахо се ово спречавање извршује на начнн којим у истн мах потпомаже интерес це.н>купностн. Овај интерсс треба да је без икакве сумње важннји н већи од посебног интереса појединаца да слободно изграђује своју личност. Можемо да идемо још и даље и да кажемо да ће ово спречавање бити допуштено једнно у случају када је оно извршено у испрпв но схваћеном интсресу поједннаца. Појединац, као друштвена стварност, не постоји наиме као осамлено, изоловано биће, него као дело целокупности. Интерес целине који се на око противи нзграћивању, који на први поглед кочи изграћивање личности појединца можс ла исправно схватан буде нсто тако као и интерес поједннца о КЈме треба да води рачуна када позитив но изграћује своју личност. Личност појединца само је дело целокуиности схватања као личности виш>т степена, као нације, народа и државе. Свака делатност која служи изграђивању личности целокупности потпомаже зато и појединачну личност. Сукоб ко!и се овде на око јавља само је привидан. Критична делатност целокупности ограничена је на то да између свих засеиањ! у свест појединаца изабере и допушта само она која су не само у интересу целокупности него управо и у оном поједннца. Међу функције које служе одржавању и развијању целокупности долази неоспорно критгка. Без критичне делатности „законодавца" није могуће замислити правилно функ ционисање великог света у коме се крећу граћани. Али ни онај мали свет појединаца не може да без ове делатности постоји, поготову је немогуће да га се без ове делатности доводи у склад са великим светом. Критичку делатност извршује у првом реду сам законодавац. Алн он може да на извршење ове делатности овлашћује н сваког грађанина, и то или изрнчито или прећутно. Критичка делатност претставља нанме дужност коју законодавац, с обзиром на разнолнкост животних прилика, није у стању да изарши до краја. У овом циљу потребни оу му појединци као његови органи. Разуме се да је с овим овлашћењем спојен и неки ризик. Може да се |ави питање: да ли ђе закон критику извршену од стране појединца накнадно и одобрити. Ово питање греба онда решити тумачењем закона по њ^говом смислу. Наше настојање у овом случају иије управљено у том омеру да испитујемо и прикажемо појам критике као основну делатност у сваком друштву. Ограничићемо се на мали део критичке делатности. Бавићемо се само оном критиком ко» ја у виду крнвичног дела против части захвата у процес изграђивања личности појединаца. као и питањем, којим начином, каквим средствима се ова крнтика смо швуша-

ти. У § 306 кривичног законика утвр« ћено је начело да лице које крити* кује научна, уметничка, вештачка или занатска дела неће бити кажњено за кривично дело прогнв части. Из по|ма крнтике излази да мора бити добронамерна, обЈективна. нзвршсна у пристојно) форми. Нећу да говорнм о оправданости овог прописа. Јасно |е да без чритике неиа опстанка ниједној. а ни напредовања ни у једно) од набројеннх области човечје делагности. Али у којој форми трсба да је извршена критнка? Сме|у лн се иритичке мислн изјавити сваким средством којим дознаЈемо туђе мисли, или само на неки одрсћени нји1? Није ли можда доиуштено критиковање говором или кретњама делова тела, али овај пропис не важи када је критнка нзјављена преко штампе? Сме ли се. додуше, критиковати и приватннм иисмима. али је забрањеио нод истим условима крнтиковање новинским написнма? Дру гим речима. важи ли пропис § 308 К. з. уколико се односи на критику и за кривична дела против частн извршена преко штампе? Како је ооо питање практнчно Ја/К»'0, то ћу навести гри аргумента — кул турнн. правни и законски, — који по моме мишљењу доказују тврђење да § 306 К. з. у иогледу лрчтчковања важи и за шгампу. Учннићу то, иако би ме ко могао да укори што доказујем нешто што се по себи разуме. 1. Кривични законик спада мећу најизграђеннје, најлибералније и најкултурније савремене законнке ове врсте. Није могућ»» ни замислитн да би он могао да делује у смеру снижавања културног нивоа. Напротив, он у најмању руку води рачуна о културној стварности ко|у је затекао када је стуино у живот. У погледу критнке значило бн ово да је најважннји, могли бисмо ла кажемо једино важан начнн изјавл>ивања критичке мисли о научним и уметннчким делима данас онај који се служн средством штамне. Штампа је одлично средство да се критккују последице људске делатности оае врсте. Гледиште које би тврднло да се научне теорие, спортске всштине и т. д. смеју да критикују још и данас једино од народних певача. на црквеним зборовима, у нрнватним разговорнма, дакле само усмсно. а да о критичкој делатностн штампе у овом погледу не треба водити рачуна, било би сасвим несавремено и без везе са смислом критичног законика који је продукат савремене културе. Када, дакле, кривични законнк гово рн о критичкој делатности, ллсси у првом реду на критику путем штампе. Поготову, када је успешно крити«овање научних дела данас могуће једиио преко штампе, а кривични законик ову могућност ни како не искључује. 2. Видели смо како је крнтика основна друштвена делатност. Без ње се не можс замислити рад законодавца и функционисање прзвнлг реда. Како она претставља једну од тачака у којој се састаје интерес целокупности са интересом појсдннца, то критнковање под одг»еђеннм условнма не може да бу 1е противправно.. Добронамерна. ствар на. објектнвна и примерена коитика није ннкада противправна. Пропис § 306 К. з.. уколико се односи на критику. само је посебна примена општег начела крнтике на кризична дела против частн. И да нема прописа § 306, повредљнва изјава, која има исто тако смисао критике научног и т. д. дела, не би била кажњива, јер не би била противправна. Како допуштеност критике долззи из смисла правнога реда и криаичног законика као целине, то пропис § 306 није диспозитивне него деклараторне природе. Како овај пропис изјављује прннцип који опште важи, то управо и ннје реч о пропису посебног него општег дела. 3. По чл. 6 закона којим се уводи у жнвот кривнчни законик остаје закон о штампи и даље на снази у колико ннје измењен пропнсима (посебног дела) кривичног законика. Поред тога, општи део кривичног законика важи и за закон о ШШЧ г

штампи. Казали смо дз се криЈШМ вање научних и т. д. дела по данагШ њем кулгурном схва!аи>у може успешно вршити само преко штампе. Од тог схватања није разуме се отстуино ни кривични законик. Никако се речн „ко критикује" не могу. нодразумевати тако да |е донуштено неиовољно критиковање само говором и гелесним кретањем. а да је критнка, која |е као наприм*р крнвично дело протнв части. ако је нзвршсиа преко штампе противнравна. Не може по том да буде сумње да |е прописом § 306 у погледу критиковања измењен закон о штампн. То би са законског глсдншта важило када би овај пропис схватили само као пропис посебног дела кривичног законика. који допушта свако средство критикозања, коме је равнодушан начин реализовања кригичке мисли. Када би били мншљења да је пропис § 3<Ј6, осим тога, деклараторне природе, да је реч о посебном истииању принципа који је садржан у смислу закона, који спада у општи део, онда би и опет по тексту уводног ззкона критиковања путем штамив било донуштено. * Упозорили смо да доказивање, како штампи припада право да критнкује научна и т. д. дела, иако би тиме извршила кривично дело про» тив части, нема да савлада особите тешкоће, јер је реч о тврћењу здра вог разума. Другачије стоји ствар у погледу питања: да ли штампц прнпада право критике уопште. Хо« ће ли бити одговоран по позитивном нраву на пр. писац који у напв су критикује ма који догаћај. а у критици је исто тако садржано кри вично дело против части? Другим речима. постоји ли по позитивнои праву какво нарочито право штампе да критикује догађаје, чињениие н онда. када би се овом критикои које лице могло да с правом нађе повређено у части? Нема сумње да овакво право по закону о штампи као засебном нраву не постош. Остало би да покушамо да пр»»нађемо овакво право. примењујући у смислу уводног законика за кривич ни законик прописе овог закпника на закон о шгампи. Исходишна тачка овог настојања био би опет § 306 К. з. у оном свом делу који говорн о ззштићивању оправданих интереса. Ако, наиме, које лиие, заштнћујућн добронамерно на достојан начин интере - опраздани и претежннји од интереса ззштићивања части. друго лице у части повредн, остаће без казне. Протеже ли се и овај пропис на закон о штампи? Закључак биће по зитиван када би принцип заштићавзња оправданих интереса схватили као општи принцип кривичног права, дакле као пропнс општег де« ла кривичиог права и законика, или када би били мишљења да |с, додуше. реч о пропису посебног дела крнвичног законика који се односи на свако заштићивање оправда* них нмтереса и на заштићивање извршено штампом. У овом другом случају реч би била о измени закона о штампи кривичним законикои. По нашем мншљењу. принцип заштићнвања оправданих интереса у своме пуном значењу није принцип општег дела кривичног права н ззконикз, није деклараторне него само диспозитивне природе. т. ј. он взжн само за кривичиа дела против чзсти. односно само за она кривнчна дела, где га закон засебно наводи. У немачкој кривичноправној књижевности постоје, иеђу тим, иишљењз која ч-ктуг.ају \протно гледиште. Када бн прихватилн ово схватање било 6и цзуме се, питање решено у корист штампе. Али упркос нашем противном гледишту. морамо признати да нзмеђу права критиковања неких дела н права заштићавања оправданнх интереса постоји тесна веза. Управо је право крнтиковања само посебан у закону наведен случај заштићивања неког оправданог интереса. Док закон у првои случају истиче критик/ :а.- пр-- •«нији интерес. то у другом ову одлуку оставља суду Када би. дакле, заштићивање оправданих интереса схватнли само као критику неких

Време коЈе ннје погодно за рнболов затиче спли1ско риОаре иа онуиу и одмору у сенцн Јарбола