Pravda, 08. 06. 1937., S. 4

ПРАВДА

М А N

8-У1-1937

Огхичари (К I 0 N Д Р Е П $)

деце

Гроф шстоЈи х« е« I Гроф ио*е аоћм сва сасгане са Дор«. Џа I ког тренутша. Пазкте мн опет вастоја да I иа иоЈ знак. ухватн грофа.

Г-ћнпе КингслеЈ, не могу доћн к вама. Ва-

Ако вас поиова зове

С>9 ПЈУ^У{ШЈЈЈЈ^1 ОО\ 1

(СоруН^ћ! ђу Јбђ Р*аЈ)

У сиом тестаменту цар /е сасвилг заборавио на Катариау Шрат

50. Фран>а Јоснф је волео често н сасзим нзненадно да се појави у вили своје пријатељиуе Катарине Шрат и тада је ту обично затекао бечке боеме, глум це. кн>ижевнике, песнике и новинаре. Они су сдели у зеленилу у башти ха малим столовима. Ц а р им се придружио. смејао нзиховим шалама и сам причао анегдоте о старим генералима и офнцирима. Једиом је цар опет бануо нзиенадно у боемско друштво у башти Катаринине виле. Познати бечки комичар Тевеле је. видевши Фрању Јосифа. скочио са свога седишта н хтео да истрчн на ули цу. Он се страшно уплашио од дара. Цар се слатко насмејао, зидеКи бојажљивог глумца и аауставио га, упнтавши вашто бежи од свога цара. Сав дрхтеКи. Тевеле је промуцао: — Ваше Величанство, шта бисте ви на мом месту урадили кад бисте видели изненадно аустрнског цара?... Зар не бисте н ви одмах ухватили маглу? Али нису се увек тако весело завршавале ове боемске седел>ке код Шратове кад би наилазио Фрак>а Јоснф. Често је цар био мрзовољан, вбог нече га нервозан, па )е то Шратова одмах приметила и дала неприметан миг најискуснијим међу боемима да се „очисте" дискретно и полагано... У таквим приликама боеми су преста ли да се шале и смеју. Разговор у царе вом присуству био је усиљен, лаконски и боеми су се, Ј - едан по један, изгубили иа Шратозе виле. Цар је желео да буде сам са својом пријател>ицом. а то није ни крио... ЖИРАРДИ ЈЕ УПОРАН Јединн изузетах међу овнм боемима. који су разумели царево нерасположен>е и одлазн.\и одмах чим би приметили да цар не мари за шалу и смех. био је славни бечки глумац Длександер Жи рарди. прва л>убав Катарнне Шрат, у хоме се она горко разочарала. Она је пооиашла једно писмо бечке лепотице Хелене Одилон у џепу Жирардиевог мантила. кад је овај био код »е у посети. Утврдила је из писма на несумн>нв иачин да ју је Жирардн варао с Хеленом Олнлом. После тога дошло је до раскида измеђ* љубавннка. Али Катарнна Шрат је, упркос свомв поносу. и дал>е још осеКала страет прсма свом првом и једином л>убавннку. Они су се доцније и помнрили. Жирарди Је био редован, често виђен гост у вили ..Фелицитас" у бечкој палатн цареве пријатељине. Жирарди се ниЈ *е устручавао у царевом присуству, понашао се веома слободно према Фрањи Јосифу као прсма неком обичиом бечком грађанину и гозо рио му чудие ствари, да Ј *е цар често зачуђено гледао у великог глумца. Жирарди ниЈе одлазио из Шратове виле све док и сач цар није отишао. ЦАР - БИЦИКЛИСТА Цар и г\умац су често разговарали. Разговоо јс текао веома усил>еио и лосадно. Жирарди. кад веК није имао шта да каже. поставл>ао је најнемогућнија питања цару. Тако је Жирарди (едном упигао моћиог и надменог цаоа двојне монархије: — Да ли Ваше Величанство има обича1 да се возн бицихлом) Цар је разрогачио очи. невероватно се зачудио овом Жирардиевом питању и л>утито се сетио да Ј - е то питање било против строге дворске етикеције. Али ипак се савладао, није изгрдио глумца, веК му је одговорио: — Ја никада нисам терао бицикл, али мој млађи брат уме да тера бицикл... Иза паревих леђа Шратова га Ј *е одмеравала бесним погледима и да је могла. смождила би га у том мометггу... Жирарди је приметио овај сева )'уКн Поглед своје бивше драгане, али се ни-

мало ниЈе устручавао да вапочети разговор настави у истом духу и још више „забрља". Он је на царев одговор одвратио: — Штета је што Ваше Величанство не тера бицикл. Го је врло здрав спорт и хористнло би н здрављу Вашег Величанства!... Ако ми Ваше Величанство на реди, ја Ку вас научнти да терате бицикл... У великом бесу Катарнна Шрат је истрчала из сенице у баштн своје виле, а Фрања Јосиф је са осмехом. који пра шта, прешао преко понуде Жнрардиеве. И тако стварно никада није дошло до тога да славнн глумац Александер Жирарди поучава цара Фрању Јосифа терању бицихла. ТЕШКО ОБОЛЕЛИ ЦАР ЗА СВОЈИМ ПИСАЂИМ СТОЛОМ Последњи данн цара Фрање Јосифа протекли су под трагнчннм н тужннм околностима. Последњнх дана свога живота Фра-

Шр

ња Јосиф ниЈ 'е хтео внше да вндн сиоју двадесетпетогодишњу верну пријател»ицу Катарину Шрат, хоја му је ва то ду го време сваког дана разведравала и о лакшавала тежак живот једног владаоУзрок тој аверзији царевој према !ратовој ннкада се иеКе објасннти, јер сам цар ниЈе о томе нншта говорио, а Катарнна Шрат није знала аангго је цар није хтео ни видети кад је био веК пред умнрањем... Скоро до последњег даха пар Фрања Јосиф је остао седеКи н радеКн за својим писаКим столом. Последњих дана тресла га је ј *ака грозница, али он, ипак, није хтео да послуша свог лекара да легне и остао је и дал>е погурен, у великој ватри, дрхтеКн целим телом за столом.Ту је цар потписао и свој ' тестамент, у хо]'ему је потпуно заборавио на своју одану дугогодишњу пријатељицу Ка> тарину Шрат... Пал Јоб. — НастзвиЂе се —

Н

асеобин« уиерица које су, после временскнх непогода, биле предмет иногих расправа, уколико се остварн пројект изградње ста нова за сиротиљу, нестаће се герена муља и невоље. Расељавању тнх насеобина, односно ругла, претходиће граћење малих хигијенских станова у којима ће наћи уточиште свн они који су у нехигијенским избама, расклк матаннм н влаисним, претстављалл гро у статистнци туберкулозних обољења. Намера Општиие да сагради хнљаду станова за сиротин»у, пол претпоставком да намера не остане пројект који ће пожутети у фи јоци неког писаћег стола, заслу. жује нарочито признање. Познајући обећања, изумрле су читаве генерације, не дочекавши, осим утешних речи, баш ништа. Можда то, овог пута, неће битн случа)...

Појам хнгпјене, третнран често У последње време, најизразнтијн је на улнцама у шест ујутру, јер тада. по одређеном плану н правнлу, на угловнма улнца појављују се свлуетв чистача нв тахоаване колоне чнјв би рад, у опшгем ннтересу, требало ста витн под будоу контролу санитс.ских органа. Снабдевенн метлаиа, ј *едва се назнру у облацнма улнчне прашнне, прнмораваЈуКн пролааннхе да се налажу вара. ан Коховог бацнла о чнјем еузбијању, ва аборовнма в скушптинама, често н радо, говоре стручњацн. Сцнле и Карнбде вребају на угловниа улнца н, уколнхо им се човен прнблнжн, долазн у непосредну блнанну лутајуКе варазе, долавеКн тада до саанања да су, поред прнмше тахвнх нехнгнјенсхнх прилнха у праксн, сва пре давања о сузбнјању туберкулозе, пројектн н нацртн, лишени сваке вредиостн. Уклањање нввора заразе претставд>а, неиа сумње, полаану тачку у оргвннзованој борбш чнЈв је ЦН. ђ смањнвање броја оболелмт, али уколнко се рад такве органнвацнје, после усвојеттх

резолуцнЈа нв скушптннама, сводн н да ље нскључнво на проучавање узроха варазе, не покушавајуКн уопште да се тп узроцн уклоне, статнстнке мортв* лнтета показнваКе стално повеКавање. Истнна, члановн чнстачке колоне не групншу се на редовв стручњака, прет ставипка саннтета, алн то ннуколнко не оправдава шнрење варвве од стране оннх војн се налазс под њнховом контролом. Свакодневнн прнворн, којв се однгравају нв престоннчхнм улнцвиа, ухавују на неахтнвносг свннтсгга којн се, ивгледа, аадовоњава нрннуплањем по датака чнЈе накнадно обј| пањује.

Нватнм, као да су посредн етарн бароиетрн св валуђерои н калуђерицом, после јвдне беде појав љује се друга: пњусак је растерао облаке прашнне, а колова уннформнса« ннх снлуета, покнслнх н нзнуреннх, отншла у своја схровнпгга. И еад, у десот увече, под швусхои, прскалнце н тенковн, читаве колоне, ју ре улнцаиа, полевајуКн иокре тротоаре н пролааннке којнма нн;е пошло ва руком да нобетну у побочне улнце. Двострухн пњусах нзазнва онравдане протесте оних, којн ни кншобраннма не могу да се бране протнв овог намет нутог тушнрања од стране полнвача улнпа. Сутрадан, по правнлу хаоса, кад опет гране еунце н кад се блато претворн у прашнну, уместо прскалнца, доКн Ке опет колова са метлама. Комплетна н соремши.

Обале Саве н Дунава, претворене, после повлачења воде, у ба* руштнне мула, постале су терен на коие бн се, кад не бн лежао негде дубоко вачаурен, ухазала саннтету прн лнка да раавнје своју делатност. Јер у непосредној блваннн, на терену мочварном, станују њудн, окружени баруштннаиа које се нспаравају, ннсектнма, отровннм маларнчннм коиарцнма н, пгто је најгоре, неразумевањеи од стра не оннх којн су недавно, вароватно у тренуцвиа доброг расположења, стварали планове ва саннрање хнгнјенскнх прнлнка овнх крајева.

Хроннчар Ст.

НЕСРЕЋНА УЛИЦА Баш ј *е ова наша улица несреКна! А с њом. разуме се. и ми, њенн становницн. Шта смо мн Богу згрешилн, нн самн не знамо... Та несреКна улнца зове се Гундули Кева и налази се у Земуну. Калдрмисана је и толико уска да се на једвнте јаде могу мимоиКи двоја кола. По ред тога она је схоро најживл>а улнца у Земуну. Сав саобраКај за аеродром, Бежанију и Францтал врше се овом улицом. Због узаностн њене, ау томобилн су, ј 'уреКи, испрскалн бла-

том све куКе не само до прозора него, оне ниже, чак до крова. То је кад Је блато. А сада, толнка Је прашина да гуши. Из штедње нли немарности улица се полива само двапут дневно: нзјутра рано н увече. Ачн. и то полнвање није без замерке. Кола којима се полнва пројуре улнцом највеКом брвином. Зашто> Зато да бн ово мало воде стнгло ва целу улицу. Иначе, морало би

се донети још воде, враКати се једном нли двапут. а то је, вабога, заморав посао. И ова кола место да нас спасу од прашине, дигну је из „мирног сна" да по читава два сата не смемо да отворимо прозоре. НесреКна улица — несреКнн ив! Докле Ке то траЈатн — не знамо_ А. Ст. „ПАМЕТАН ИНТЕЛИГЕНТ" КОЈИ „ЗНА ЗНАЊЕ" Допутовао сам у Ј *едну варопптцуу Лнцн н сео пред Ј *едну кавану. 3» суседним столом седело Ј *е веКе друпггво и врло живо разговарало. Нарочито се истицао један младнК жејв со трудио да води главну реч. Запамтио сам Ј - едну речсницу из његове дуге тираде: — БраКо и господо, Ј *а сам паметан ннтелигент ,ја одмах разумем поаожаЈ" ситуациЈ - с. познајем народноств нације и жел>е аспирацнје, као н теж ње рефлектирања. Сигурно је за овакве научењахе наш народ створно онај израз „зн» а^ање". Ј. НЕКОРИСНА ТАРИФА 0ТЧ[«. Пирот ј *е некад био центар терзнског ваната којн се бави израдом жеа ског одела с« дивним шарама. Те ша ре учнниле су да се ношња овога кра ја сматрала једном од најлепшнх у Југославији. Али. иајпре мода, а затим крнза. нотиснулн су потпуно ово занатство. тако да оно данас једва жнвотарв. Од многобројних терзисхих радњн у Пироту, данас их има једва неколвко па и оне пролазе врло лоше. Да Ли се некако спасли пропаств. терзије се удружнлн н пропнсалн тарнфу, испод које се не може раднтв. Али шта вредн. Нзнхова солндарност не може ни доКн до нзраза, јер нема внше муштерија. М. Ђ.

АВТГА СИЛЛ

1ПИ

површина <<•95,000 к1Н Ч стлновнпштво: 98.500,000

ФРАНЦУСКА

КОЈЕ СЕДМА СИЛА?...

14017