Pravda, 19. 08. 1937., S. 1

БроЗ 11.793 Година ХХХШ Београд, чствртак 19 август 1937 годпне, Влајковпћева 8 ПРИМЕРАЕ 1 дпнар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ. Чек - Р 34 *" б Р- 53220. — ТЕЛЕФОНИ : РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560= АДМИ НИСТРАЦИЈА 255-51

Рат без објаве наставља се свом жестином Кинд 1е оМшјшм општу мобилизацију

а Јапанци траже нове кредите за рат и мобилизацију јапаиске индустрије

Енглеска се спрема

Енгпеским савезницима треба да је јасно да ће их Велика Британија помагати, на еоропсној територији, само својим наздухоппооним сиагама

(Писмо из Лондона)

Непооредно, пре летњег раопуста Британског парламента, Доњи Дом нзгласао је буџет н нове кредите војске, морнарнце и ваздухопловства са 317 гласова против једног комунистичког и неколико гласова независних посла ннка радннчке аартије, што значи да је и енглеска парламентарна опозиција одобрила једно наоружање таквнх размера, које нема примера не само у Енглеској, већ у читавом евету. Јавно мнење Велике Британије, спонтано и једнодушно, стало је на страну оних, којима је поверено да се брину за безбедност првог светског царства. Енглеска гради данас ратне бродове у тонажи чије су цифре импозантне према осталим великим силама, које се узалуд труде да буду равноправни партнери у тој грандиозној утакмици. Изјава Јапана, да се неће задржати на изградњи бојних бродова чији топовн имају калибер 35,5, не може, по мишљењу енглеске владе, имати претећи карактр, јер тиме није речно да ће градити бродове, чија би тонажг била већа од Зо.ООО, а калибри топова 40,5, што на крају крајева, не би била велика разлика. Али, ипак, у случају опасности (ово се углавном односи на Јапан), према образложењу владе, велике енглеске крстарице са топовима калихЗра 20,5 брзо би мотле да се претворе у бојне јединице са много већим калибром а, осијм тога, свима британским ратним базама стоји на расположењу довољан број топова којима би се, у случају рата, снабдела и енглеска тртовачка морнарица. Официри трговачке морнарице пролазе данае кроз обавезне курсеве, чији су наставници официри ратне морнарице, добијајући, на тај начин, потребну спрему. Велики ваздухопловни дан у Хендону, у ствари јединствен маневар, није имао за цил> да искључиво покаже брзину и вешгину ваздухопловних војних јединица, већ и савршено успелу одбрану од једног колективног непријатељског напада у коме би се удружило неколико хиља-1 да авиона. Енглеска влада, у свом плану највећег наоружања у историји света, полаже велику пажњу на заједнички рад морнарице и ваздухопловства. Оклопњаче, зашпгћене бомбардерима из ваздуха, онемогућиле би неиријатељу затварање путева, ко;и везу.ју Уједињену Краљевину :а њеним доминионима на Истоку, који је снабдевају сировинама и жнвотним намирницама. Јулскн маневар енглеске флоте приказао је један напад и одбрану у затвореном кана.ту запада, у коме је, наизменично, флота помагала ваздухопловне снаге и обрнуто тако, да нападнута страна није скоро имала врем<?на ни за алармнрање својих јединица, а нападач је, захваљујућн сарадњи подморница и бомбардера, у последњем треиутку ипак Одбијен. Сва ова предострожност, Јтеђу-

Јапански маринци у Чапеју Париз, 18 август (Телсфоном) Ток досадањих јапанских операција у Кини показује да ће у тим операцијама преовлађивати рат у ваздуху. Команда јапанских трупа избегава пешадиске пукове. Уместо тога, јапански авиони бомбардују градове и тек кад потпуно рашчисте терен улазе у разрушене делове града јапанске пешачке трупе. Отуда, више страда цивилно становништво него саме трупе.

Јуче су на Шангај извршена два ваздушна напада од стране Јапанац. Први напад почео је јуче око пет чсова изјутраКинези су са.својих позиција на десној- обали реке Вангху отво-

-рили ватру из контраавионске артилерије на јапанске авионе. Међутим, кинеска артилерија.би ла је убрзо ућуткана дејством тешке артилерије са јапанских бродова усидрених у луци.

У 1б часоеа извршен је нсви напад Јапанаца, овог пута иа кварт Чапеј. Бомбе су пале на северну железничку станицу н на кинеске касарне. Кинезн су, такође, покушали да изврше на пад на јапанске лађе на ушћу Ванг Цу, али их нису оштети« ли. Један кинееки авијатичар, *тији је авион био оборен зрнима јапанске артилерије, спустио се падобраном на јапанске линије. До последњег часа овај кинески авијатичар бранио се пуцајућииз револвера и није хтео да се пре да. Најзад су га Јапанци убили, Јуче су се били пронели гласови да су потонули један јапански сумарен и два торпиљера. Ове вести још нису потврђене. ОПШТА МОБИЛИЗАЦИЈА К КИНИ Дознаје се да је централна ки неска влада у Нанкингу наредила општу народну мобилизациЗу, О томе, међутим, нема још детаља. Јапанска влада сазвала је пар ламенат за трећи септембар. Тои приликом влада ће известитн парламенат о снгуацији у Кини и тражиће накнадне кредитг зз вођење рата. Сем тога, влада ће тражити овлашћење од парламента за потпуну мобилизацију јапанске индустриј« за рат. Све стране владе предузеле су кораке за заштиту својнх по даника у Шангају и другим градовима у Кини. Француск а влада дала је потребне ннструкције своме амбасадору у Нанкингу г. Нажјару у погледу евакуације француских поданика. Вероватно је да ће данас бити упућен први контннгент избеглипа фран цуске народности. Они Французи који хоће да остану у концесији, могу да остану на свој сопствени ризико. Јуче је стигло у ШангаЈ 800 >енглеских војнииа и они су већ

Изјава г. др. Бенеша

Г. др. Бенеш верује у победу демократије и скору оресудну реч правнх Европљана

Говор претеедннка Чехословачке републнке и белгиског новинара

тим, није још довољна да сасвим уклони бригу за стварање што веће безбедности земље. Два догађаја последњих дана веома су карактеристична. Једна група енглеских парламентараца, потпомогнута генералима, удружила се са ццлЈем оснивања једног „Војног савеза", коме је задатак пропаганда за стварање најјаче војне силе на свету по такозваном „Кардвел систему", што значи измену н за1едничкн рад људства, у одређеном активном службовању, између Краљевине и њених доминиона. Време заједничког службовања било бн, по том систему, у Енглесхој две године, на Далеком Истоку три, а у Индијч и осталим доминионима пет година; Осим тога, у Енглеокој би било неколико дивизија резервиста, опрехших у сзаком тренутку. Смисао овог захтева можда ће се боље разумети, ако се расмотри догађај који му је. претходио; На дан »гзгласавања кредиУа за наоружање и буџета министар ства рата, покренуто је питање Министарства зЈједничке одбране. Изгласавању буџета тог Министарства претходила је жучна дискусија, у којој су посланици нападали рад министра Инскипа н тај напад није долазио од стра не чланова опозиције већ од стране посланика конзервативне странке и Винстона Черчила, жучног критичара свих проблема, осим наоружања. Посланици су захтевали једног министра, кој« ће| контролисати шефове појединих штабова и заступати

целокупну војну силу. По мишљењу Винстона Черчила одбрана треба да је јединствена и концентрисана на свима важним стратегиским тачкама, а осим тога, што је по његовом убеђењу веома важно, треба организовати , ваадуЈсопловну снагу не само зг одбрану, већ и за иапад у свима деловима царства. И због тога, је пао предлог о „Кардвел систему". У данашњим приликамз, у случају једног оружаног сукоба, било би погрешно када би се регуларне армије пребациле на европску .територију, јер би те исте армије биле много потребније на другим странама, мислићи овде Египат и Оријент, којима је, у сукобу ма какве врсте потребно велико појачање. А енглеским савезницима треба да је јасно да ће их Енглеока, на европској територијн, помагати само својнм ваздухопловним снагама. Кад су- посреди домиџиони, тврде ти »сти политичар« — осе ћа се недостатак једног заједничког војног ауторитета. Енглеско наоружавање је јединствено у светској историји, али како ће бити примењено у случају оружаног с>коба, сасвим је неизвесно. У периоду кад се, поред проб лема Средоземног Мора, појављује на Далеком Истоку нови проблем, који може да наметне Енглеској нове задатке, ^ главна брига Велике Британије је њено наоружање и заједннчка одбрана Уједињене Краљевине.

ШангаЈ. — Горс: нормалан изглед улице; доле: ратнн ородивн усидрени у реци

Праг, 18 август БелгиЈски лист „ДваДесети век" послао је у Чехословачку специјалног дописника г. Р. Лерквина, коЈи шиље свом листу допнсе о снтуацији у Чехословачкој. У првом чланку Лерквен при. ча о своЈим утисцима из Прага. Чехословачка Је потпуно опко љена држава с тоталнстичким режимима Да ли су Чеси због тога узнемирени? Праг, чешки народ и његове вође нашао сам пот. пуно мирне и пуне самопоузда. ња. То Је оставило на мене дубок утисак. Чехословачка је У садашњој европскоЈ атмосфери права хигијенска база. Демократ ске инстнтуциЈе су тамо чврсте, вођство Је сигурно и Једностав. но, народ добродушан. Како Је то могуће, пита се путник Чехословачка Је земља где образовани грађани нису изда ли ствар. Као што вели Чапек, Чехословачка револуција Је бн ла врло „професорска". И ланас иде истим путем с мирном сигурношћу реке, коју ништа не може свести из њеног корита. У моменту кад се народн затвараЈу преграДама н кад поста Ју нервно болесни, добро дола зн лекинЈа мнра н хладнокрвности од људи коЈи не желе да патриотизам замене нацнона лнзмом и код којнх слобода и ма вредиост коЈу и заслужуЈе.

. сигурне руке, своме ученику. БелгиЈскн новинар прича, дал>е, како је аудијанцнја код главе чехословачке државе без церемонија, подвлачн с днвљњем да годнне и бриге нису оставиле трага на др. Бенеш>', упозора ва да Је његов успех победа ннтелнгенцнје, Јер нема ни фигуру ни глас, коЈнм би фасцннирао мл се, али га ипак чнтава Чехословачка поштуЈе. За њега су гласали и сви католици па и словач ки католици. Одакле је тај престиж? Одатле што је први Масариков ученик и пре свега што Је човек воље. То даоказуЈе раз говор с президентом. Разговор нстина не цитнра, али велн: президент Бенеш Је апсолутнн оптимиста.за мир н демократиЈу. Перма њему, опасап моменат Је преброђен и мнр н демократиЈа ће победити. „НекоЈн демократн веле — рекао Је др. Бенеш — да Је дошао моменат: победши илн умрети. Тако се, међутнм, проблем, којн Је у питању, рђаво поставља. Тог нзбора нема, него треба победнтн н живетн н дакле према томе поступати. ВеруЈем не само у победу демократиЈе, него верујем уЈедно да ће се Једног дана схвапгти, а то. можда н ннЈе тако.д^леко, да национализем никоме ннЈе од користн. Тог дана ће нматн реч Европљанн".

Г. др. Бенеш У другом чланку Р. Лерквнна аутор прнча о свом разговору с гтрезидантом Бенешом. Спомиње како га је некад прнмно президент Масарик. „Сећам се дубоког утнска коЈн је на мене оставио тај гранднозни старац, једннн политичкн вођ пред ко Јим сам се осећао занста ганут. Тако је нз његове лнчно стн нзвирила мнрна достојан. ственост н из његовнх речи кра сна и^креност цДеЈа и морала". СаДа је Масарик предао моћ У