Pravda, 23. 12. 1937., S. 4

Нони Ландри и његове .жртве

Полиција улази постепено у траг загонетним злочинцима

Злочинци су повредили и полицајце

Кад је комесару Премборњу поверема дулшост да иопита, у вези са убкством агента Лесобра, свг остале с.цучаЈЈеве, није знао одашле да почне истрагу. Заиста, муе ммао ни један озбнљвн податак, сем о не посетнице, која Се нашла по ред деша несреКног агента. а која је гласила на име Артур Шорт из Нице. Извеоно је да то није убица, а.ти извесно Је и то да тај Шорт мора да гсостаји. У том правцу је почело и тра гаже. У Ннци су му одговори ли да он пастоји да је трговач ки заступпник н да се .чалази у Страсбургу. У Страсбургу је одаЈах проиађен и истога дана сео на воз и пошао за Париз да се стави на раоположење по лициј и. * Знате како је код нас тр говаца, ми дневно поделимо по неЈКолико посетница, тахо да се не мапу тачно сетити ко ме сам могао да је дам. Палиција је поверовала. Шорт је размишл>ао « почео да ређа разна имена међу којима је сгтоменуо и име Фроме Ра Газдарица хотела. у кој-ему је становао Фрнц ШродЈер. вео ма је изненађена. СУМЊИВЕ ВЕЗЕ ФРИЦА ФРОМЕРА — Он никад није одлазио, а да ме претходно није обав-гстио муда ће и ко.иихо ће осга ти. Увек ми је слао допионице ив градова у којима је боравно. Био је вео.ма симпатичан и учтив младић. Ја сумњам да би био у стан.у да учини ма шта рђаво. Али. ето, овог п»ута је отишао није ми рекао ку даћеи садајевећ недел>у дана како га нема. У соби је оставио веш, куфер и све своје ствари. То је, ипак, заннмл»иво, мислио је комесар. Нестао је Фро мер, који је имао исту посетпж цу као и убијеии Лесобр. Сем тога, он је неотао 22 новембра, а Лесобр је убијен 28. Посао је би 0 отежан, јер се н»егово име није нигде иалази ло. Једино у контроли страна ца, а ту поред његовог имена било је и једно друто. Хуго Вебер гарантује да ће Фромер бити у стању да се сам издржава. Вебер је као и Фромер немачки избеглица. Он је његов стриц. — Он је свакосг панедел>ннка долазио код нас на ручак. Ја сам отишао у хотел и тамо сам сазнао да је нестао. О тај отвари сам уосталом већ разго варао с једним комесаром. — Да ли је ваш нећак »мао сумњиве везе? — питао је ко месар Премборњ. — Он ии је поворио да с« )е нашао с једним иабеглицам с хајим је био у аатвару, с неким Сауербрајам, који је био библиотекар у затвору н ко>и је задао много паала немачкој полицији. Ја сам му често говорио да се остави тага друпггва. нарочито кад ми је рехао да овај станмје у шуми и да му је иопричао неми сумњив дагађај. Мај нећах онда је бно толихо пијан, да ннје био у ствн>у да мм јаоно нсприда шга је у ствари. Њ неколичсо речл ее видело да нешто није било у редЈу. Сауепбрај је жквео у Паризу под именом Карер. ТАЈАНСТВЕИА ВИЛА У ШУМИ Карер је, дакле. становао у шуми. баш у аној поред које је Леблен био нађен. Сад се инсчтехтор сетио једног детаља. Поред леша је нађено су-

во лишће што може да значн да је аутомобил дошао из шу м>е. Затим је Леблон убипет на иоти начин, као и Лесобр, револверскнм метком у потиља«. Прамборњ је знао да Фромер сам не би бно довољан да расветли све случајевг, али бм \гу, илак, могао бити од ве.тике помоћи. Прсм1аћ и Карера би

Леш Леблонда у аутомоб н лу ла је, дахле, прва и неопходна ствар. 0 њему се једино з«ало да станује у једној вилн у шуми, недалеко од Сен Клуа. Али то је веома неодређ-ано. Тамо наиме има много в»ити и иного насеља. Комесару је једино преоста ло да ог раопита код посредни ка, каји издају виле и код га ражишта јер је Карер имао а утомобил На тај начнн је про нађен брзо. Трговац који је стамовао преко цута кажс да Карар очекује место у фабрици Рено. Веома је учтив и фин гооподин и стално седи код куКе н црта разне планов-е. У том тренутку се вратНо један лолицајац, ко ји је био дошао са комесаром и кога је овај поставио да раз гледа вилу. — Шефе, нема га код куће. Свн прозори ру затворени. Ја сам се попео на плот и видео да у дворишту отоје два елегантна аутомобила Комесар је одмах помислио ни аутшЈобил уби!Јеног Лесоб ра. Он је наредио полниасиима да се врате до виле и да стро го посматрају шта се тамо де шава. У међувремену је затра жио из Париза појачање. Био је уверен да се налази на пра вом путу. Један од полицајаца дотрчао је код • комесара, који Ј е поред црне каве ковао планове. — Шефе, дођите одмах. Бур ке и Поањен су рањени. „Кли ј[енћ" и је лзиао. Првмборњ је скочио у аутамобил и јурио кроз ноћ до места несреће. Бр зим кораком ско*шо је у виду. Рањен полица<јац му >е реферисао. „Клиуеит" је лежао на земљи обливен крвљу — Морао сам да пуцам, изви њавао се полицаЈац. Друкчије

нисам био у стању да га владам. На путу за комесаријат рањени по.иицајац Буркен исигри чао је комесару све што се до годило РАЊЕНИ ПОЛИЦАЈЦИ — Кад смо се поново враги ли у вилу није било још нико га. Већ смо хтели да се пову чемода издалека пооматрамо к>тћу, кад смо приметили да се приближује један висаки онажан младић од двадесетпет До гридесет година. Био је елегантно убучен.имао добре ма нире. Играо ое једним псетан цетом. Кад је био већ близу нас пустио је псето и питао нас шта желимо. — Да ли поанајете господи на Карера? — Ја сам Карер, Шта желите? — Ми омо чинорници Поре ске управе. Хоћемо нешто да проверимо. — Покажите ваше папире. Поањан је извадио из џепа своју легитимацИ(ју на којој је стадало крлтпним словима „по лицида", Карер је побледео. Кад амо ушли у стаи ми амо затражи.ти од њега да се леги тимише. Поцјто ан у нама није имао поверења, нисмо ни ми магли да и.мамо у њега. Хлад накрвно је уву^као руму у џеп, као да сасвим нев-иио тражи легитимацију. Али, одједном је извадио револвер и адачуо. — Ево ти моуа легитимација. Поањан је пао на канабе, а ја сам окочио на Карера. У там тренутку је овај опа.иио још два метка Ј?дан мс је о прљио по че-п а ■« ј • бушио мој нови шешир. Није му успело да ме ^ нај свет. Ја сам се рвао. Лежа ли смо на землл. Држао сам му руку, али је он и даље пу , цао.. у вазду*. Четнри метка су се зауставила у зиду. Ја га нисам пуштао Карер се борио правим опор тстким триковима, али сам те трикове и ја рознавао. Прити окао сам му главу о под и Н9' редио да нспугги револвер из руке. — Кад сам видео да неће да ме слуша наставно ј-г поли цајац, узео сам један мали чекнћ, који је се налазиц тамо, и КЈуцхао га по глави док није пао у несвест. У ко.тима коца иду у правцу Версап а лежи онесвешћен човех са крвавом главом.

ПОСЛЕ ВАЈДМА Н0ВА СЛУЧАЈА

— Госпођо, смем ли да вам понудим Једну малу ше! аутомобилом ? — Врло радо, алн прво да известим полицнју . . . („Пти Париајен")

Жене благајнице у по)единим престоничким радњама биле су ових дана жртве једног лица које је, еле гантно одевено (то је бнла добра лепитимациуа), вршио преваре на један оригиналан начин, лљачкацући оне сироте за касам којима је, као сеима у радњи, импоновао отмени господин. Било је довољно и довољно је да се нека скитница, обично професионалан беспосличар, појави у некој радњи н.ии ма где, па да, због сва)е спољашности, на први поглед наравно, постане лице неограниченог поверења, окружено пажн>ом околине у којој се кре ће. Због елегаитне и испеглане крпе енглескаг квалитета, али сумњивог порекла, сличног соп ственику који га носи обичнс туђом зас-тугом. Та „отмена гоопода", којој пегла и вата дају лиимју, не устручавају се нимало да, кри јући се иза сваје извештачеие углађености, посегну на сваком кораку за туђш« добром, бира јући своје жргве тамо где им се диве. Жена благајница, чијн је за датак да чува туђу имовину, добра №М је мета, а нарочнто онда (го је чешћи облнк) кад је више жена, него намештеннк и кад јај се свиђа блазирана фигура која се пајавипа на улазу као купац. Тај чешћи облик, више жене него раднице

Ј

МИСЛШ1, лишио је многе последњиос зарада, доводећи их доцније до сазнања да су биле жртве ових или оних елеганттгх панталона њихавог специјалног тила. Јер, као што је познато, жене оу увек оклоне да од свега свуда и на сваком месту виде и прнмете најпре паиталоне. А тек доцније, много доцније, варалицу која их је обманула и преварила. Ван свахе дискусије: и овде су криве само жене... ♦ едан дрогерист, |едан трговачки заступник и један воскар, тројица дакле, оптужили су Једну једину жену, тврдећи у свајој тужби да нису могли да гледају оно што се дешавало у њеном стану. Прочотавши њихову тужбу, пашто се уверила да тужио ци нису могли да гледаоу оно што се код ње дешава и, према таче, ко не може да гледа тај не може ни да види, поднела је суду тужбу, захтевајући сатисфакцију за своју увређену част. И сад се видело, у таку суђења, да су три оптужена, л>уди којн не могу да гледају оно пгго се дешава у њиховој нелосредној близини. као три кибицера, не само гле дали, већ провиривали, вирили и заиста све видели, онемо гућивши тако овој жени да опе ре част као чарапе Шиктовим сапуном, |

ЗАБРАЊЕНО ЧЕКАЊЕ У ЧЕНА0НИЦИ Допутовао сам лекару у једну лећу варош (Савска бановнна). Стнгао саи око девет часова н, г.ошто је на таблн писало: „Орднннра од 8 до 12 часова сваког дана покушао да уђем. Међутнм, врата су бнла закључана. Звс.чио сам н дошла је служавка. Али ме ннје пустнла унутра. — Господин доктор је дапас до десет сатн у кревету. — Ја Ку прнчекатн у чскаоннцн. — Извнннте, не можете. Изволнте преко пута у кавапу, ако вам је хладно да стојнте на улнцн. Бнло мн је хладно, а нисам се «н оссНао најбо .Ђс, те сам прешао у кааану. Господнн доктор бн могао да поведе иало рачуна о својим папнјентнма. Он, зна да нма болесника којн с напорои дођу до ордннацнје н иоже нм шкодити дуго чекање на улнцн па н у каванн, Он свакако грди болссннка> ако се нзлаже нначе слнчннм опасностнма .Требало бн, дакле, н саи да водн о њима рачуна. Ј. М. НАЈСКУПЉИ НИШОБРАН У једној нашој варошици о. држан је врло занимљнв пре. трес у Среско.м суду — због једног отрцаног кншобрана. И то туђ«г кишобрана, На суд су нзишле две жене, један чо век н — кншобран. Свн су много говорнли. Изузев к^шо брана. ЈеДна госпођа нашла на улнцн полован кишобран. Та госпођа срела своју прнјате, љицу н похвалнла се д а Је нашла кншобран. ПрнЈатељнца, хотећи да ое покаже поштена, наговори госпођу Да ки шобран преДа полицији. „А поигто ћу ја проћи поред по, лициске зграде, дај мени кн шобран да га Ја преДам, И госпођа је дала кИшобран." „Кишобрански фнлм" се даље развија. Госпођа Је заи.

ста прошла поред полицнЈе, али кишобран ннЈе предала него га задржала за себе. И да би заварала траг држала Је кИшобран у кућн и није га износила на светлост дана. А сада га изнела. И госпођа виДела у пријатељице кишобран н што Је главно — познала га. ИсториЈу кишобрана са свим детаљима испрнчала мужу. А муж сусрео приЈатељицу своЈе жене, узео ЈоЈ кишобран и испребиЈао Је. На мртво име. На суДу се утврднло да кишобран зач н њен батинама кошта преко две хиљаде динара. Иако није нов, ни фин. Јер толико износе такСе и дру ги трошкови суђења. Ово нашу паланку много за нима и сматра се првокласном сензациЈом. У томе ми уживамо н од кишобрана и других ситних стварчица правимо разонођења н позорнште. М. Р. ШТА ДА РАДИМ0 МИ, НЕЖЕЊЕ? Нећете вероватн, али Је о во што вам пишем тачно. Десетак нас, чнновннка-не. жења, остали смо у једном ве ћем месту без хране већ три читава дана. Нисмо, додуше, гладовали, али смо бнлн при. нуђени да сами себи готови. мо Јело. А већ како Је то н испало можете н самн поми. слнти. Ево како се то деснло: У наше.м месту поСтоЈала Је само Је*на угостнтељска радња. Одједном Је власннца затворила радњу, плашећи се да ће остати без пензиЈе, ако Јој се разреже порез на зараду. Нас десетак запалн °мо сад у грдне муке. Не знамо ни шта ћемо ни како ћемо. Молимо вас да ово објавп. те, Јер ће се прочитати у на-

Пошто нису били мриви ОПтужеии су ослобођени. И опет је, пер секундум, кри ва жена.... ♦ ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ОСМЕ КУПОВИНЕ

С

— Драги, види ово Днвно звездано небо! — А пгта стаЈе? ♦ едамнаестогодишњ« Анћв Бабић, вереннца једног младнћа, побегла Је уо. чи венчања и нестала на једав загонетан начин. Родителл, к реник, бабе, стрене и тетке прн редиле су праву хајку за одбе глои девојкам, али узадуд. Правили су стотине комбинаци ја, наотаје+1и да објасне уароке због којих једна девајк« 6е жи уочи венчања. Од стнх сто тина камбинација ниједна није била тачна, Јер вереница ј« ншјзад ипак пронађена. Жива и здрава. Пошго је жена, теапко је објаснити зашто је побегла. Тако, одједном јо*ј Је пало на памет да уочи венчања оде у калућермце н негуЈе пОродиље у некој провиицн. ској болннци. — Али зашто? питаоу бабе и стрине. То питање остаје без одговора. Фемииинум,... Хроничар X.

КУПАТИЛО КРСИАНОВИЋ 1 Душанова 45 дадна и тоола цуоања: БАЗЕН ЗА ПЈИ ВАЊЕ, масажа. осликшр, ианмкшр ■ та. за мушкв.од 7—12 и 18—20 «г за женскв: од 14—18 час.

Погинуо развађају^и двојицу својих другова Врњачка Бања, ш децембар У селу Грачацу, недалеко од Врњачке бање, развађајући своја два друта, погинуо је шеснаестогоаишњн младић Мн лан Дреиовак, земљоделац на истага села. Његови др>то»н иотик година, Милоеан Ђурч№ћ и Радоња Чоловнћ, чувају ћи стаку у пољу посвађали су се међусобмо, па је нзм-еђу њих дошло и до туче. Мнлаи, веома миран и окраман нм* дик, није могао да гледа кмоо му се дротовн би\/у, па Је пр« шао да ик раггави. Али, уместо да је н>их раставио и пом« рио он је тешко рањен тако да је У тому преиоса за болни цу У пЈуту већ подлегао раиама. Радоња Ча.тов»ић, како Је већ бно истргао нож, када је Милан пришао с намером да их развади, убо га ј е у груди, тако да је настадо крвављењг.

шем граду, И, можДа, наћн Онако рањен Милан ј е отрчао ће се неко да отвори угоСти-| до испред своје куће и пао, по тељску радњу код нас те д а што даље низе могао да се бо нам прекрати муке. ри П Н М. П. I

НБВИДЉИВИ НЕПРИЈАТЕЈБ

(ДЕТЕКТИВ Х-9) ОД ЧАРЛСА ФЛАНДЕРСА

Зар тако? Проваљујеш ноћу у ту-^ ђе канцеларије! >3иаш ли ти шта Охо. Талмот Вајмер то значи? без маске!

Ти знаш добро ко сам ја, проклето њушкало! Сусрели смо се већ геколнко пута.

Џо Ламар! Онда се овде не налазн трговачка канцеларија, већ експозитура смрти.