Pravda, 23. 12. 1937., S. 7

п о

о

и ш

Реприза Хамлета Прослава четрдесетогодиаЈњице књижевног рада г. др. Светислава СтефановиНа

нија Хамлетове интерпретацнје. Г. Плаовнћ је пружно један веома поштен и интелигентан труд. У главном. његов Хамлет колебао се између два правца: интелектуалног и т. зв. „теновског схватања", у коме суфантазија, нервоза и бујна дикцнја доминантне.

У част четрдесет година ггреаоднлачког рада г. Светислава Стефановића на Шекспиру, Наоодно позориште репризирало ,е снноћ Хамлета. Реп0нза је дата са истом гар шгуром глумаца као и на премнјерн, пре неколико година, и у нстој режији г. Исајловнћа. 1ремијера и реприза по свему шче једна на другу. као да сте посде неколико година видели • 1СГУ слику. Улогу Хамлета до је г. Плаоиић. Тумачиш Хамлета значи за глумца једно огромно иску_ шев«е. Јер, ту је потребно креирати једму личност, коју су покрила три века критнка н ко чентара, потамневшн тиме још (ише и иначе мрачног принца :а Елзенера, неодређеног већ сам по себи. Толико мисли, толико хипотеза, толико осећања натоварило се на јадног краљевића да ои већ не личи ни на шта, или на све. То више нн је личност, то је космос. И из ових страшних наслага изгледа скоро немогуће да се један глу мац срећно извуче. Али није оамо то Једна и јеш тешкоћа за глумског тумч ча Хамлета. И сам Шекспнр је бескрвјно отежао своје дело, доп}"њујући његову прву верснју. А, затим Ха.млет је удвојан још у самој клици. Јер, Шек спир је, узимајући грађу за Хамлета из легендарних крони_ ка, оптеретио свог хероја свчм насиљима и убиствима што их је починир и Хамлет нз приче Сакса Граматика. и, у исти мах, учинио. га болном сањалнцом и песимнстнчким филозофом. Какву сличност нма Хамлет као нагли Полонијев убица, брзи и лукави убојица Гилденстерна и Розенкранца са Хамлетом 'из монолога: „Бити или не бити", и са Хамлетом меланходччним мислиоцем над Јориковом лоба њом? Ту је узаман тражити чи стоту линије у инспирацији. Она је страховито и многоструко кочпликована. И да ли је онда чогуће једноме уметнику у толикој закрчености, у толикој нзвали противречност« да не_ посредно и човечански осети гекст ? Офелију је играла г-ђа Д. Неоспорно, да се не може од. Милошевић са нежном чеднош^е^ити једна тачна.и чиста ли- ћу и дирљивим лудилом.

Г. др. Св. Стефановић У своме првом монологу, у првом чину, г. Плаовић даје импресију уморне и пресићене медитације. У ведиком монологу: „Бити или не бити", г. Плаовмћ је говорио нешто индиферентно и са мало иронИчне навлаке. Дубока патња и дубока језа овог врховноГ питања није се осетила. Недостајала је узбуђена, сугесгивна и мистнчна пројекција дубине. Кра-Ђа је приказивао г. Д. Го шић. Овај краљ је праои еешт<зк у симулирању доброг ч.>века, и наче је окорели зликовац. Улога, несумњиво, тешка. Г. Гошић, изгледа, да је био неугралан > психолошкш« изражају. Полонија је имао г. Б. Ннко. лић. Ову л«чност стављају између глупака, удворице, добро ћудника и фнлистра. Г. Ннколић је на махове био доброћудан нешто исувише сладак, а нз ма хоше се сасвим „араћао у пелене" Круг осталих интерпрета: г-ђи Марковац, г. В. Јовановић, г. Златковић и г. Старчић. Комад завршава епскн улазак г. Никачевића. Душан Крунић Г. др, Светислав Стефанозић одликован орденом Светог Саве другог реда У Народном позорншту снноК је прослављена четрдесетогодншнЈииа књкжевног и преводнлачко! рада на Шекспнру познатог аесника г др. Светнслава СтефановнКа. Прет стави су прнсуствовали изасланик Њ. В. К раља. капетан фрегате г. ВуковнК. внглескн посланик г. Камбел и многн други чланцви ди пломатског кора. Преаавање о књнжевном стваран>у и преводилачком раду Шекспи рових дела одржао је професор уннверзнтета г. др. Владета ПоповнК. После предаваша г. др. Попо-

п^жк,

лет . да време одмора изасланик Њ. В. Крал>а предао је г. др. Стефанови]\у орден Светог Саве Лругог ре>ла. СиноКна прос.\ава уваженог књи жевника била )с одлично посеКеиа ><сКод Котора снежна вејавица затрпала сељака Котор, 22 децемоар Снежне мећаве, које су последн,и« Дана напададе по окол нмм пла^нинама Боке, нису остз ле без људск»х жртава. Из се ла Кобиљи До уцутили су се за Конавље Сава Симови-ћ и Јозо Роганови»ћ. Враћајући се кући захватио их је снег »спод Орје на. Иако су до куће нмали још свега три километра, ипак Симо вић није могао да иде напред. Он је послао Рогановића да му донесе мало хране ц да обаве сти сељаке да му дођу у помоћ. Тих три километра пута Рога новић је ишао десет часова. Ка да су сељаци дошли на место где је Симови-ћ остао, наш.ти су га Јфтвог. Нестала су и два ко ња, која су воднли ова два во века. В.

Биоскоп „ЛУКСОР" доња сала ДАВАС У 3; 5; 7 И 9.30 ПРЕМИЈЕРА ВАНРЕДНО ДУХОВИТЕ МУЗИЧКЕ КОМЕДИЈЕ СРЕЋИ У СУСРЕТ (гое. мвги гши

У ГЛ. УЛ.

Моли Пикон првакиња чувене позоришне трупе ХАБИМА

ГОРЊД САЈ1А

9 ..\ 5 о ! нд раскрсници животд^ = ВАЛАС БИРИ — УНА МЕРКЛ

Друго гостовање г. Владете Поповића у Брну Днрекција Опере у Врну поно ва је позвала на гостовање прва>ка Београдске опере г. Владе ту Поповића, тенора. Ових дана г. Попов>ић нутуче за Чехословачку, тако да већ другог јану ара пева Родолфа у „Боемима",

ДДНАС у Бноскопу

(СРЕДА) У 9.30 УВЕНЕ УРАНИЈА"

премијера шармантне, праве бечке комедије, пуне хумора. темпа и темперамента ЊЕНД ВЕЛИКА НАТУРА

01Е ЦМЕМТбСНШОКЗТЕ 5Т1ЖОЕ ГЛАВНЕ УЛОГЕ ИГРАЈУ:

слатко бечко девојче ГУСТИ ХУБЕР која својим шармом и темпераментом осваја публику • чувени бечкн глумац днтон ЕДХОФЕР

омиљенн и популарнн бечкн комичарн: ХАНС МОЗЕР, ТЕО ЛИНГЕН, ТИБОР ФОН ХАЛМАЈ

Шта се све може догодитн кад се једна млада удата жена, којој досаде посете н примања, врати у гимназијску клупу показаће Вам ова ведра и духовита комедија из мондених кругова ПРОДАЈА КАРАТА ВЕЋ 0Д 2.30 П0 ПОДНЕ. —

ЈУГО-ФИЛМ

ЗОог 14 мипиона динара настао је спор између Вакуфсие дирекције и Џематског меџписа у Сарајеву

Сарајево, 22 дец».мбар У срсдкни Сарајева иалазе сч даа лепа парка, управо крај вели кс згрлде банскс управе. Ово оу, УЈедно, Јел»в«и слрајеаскн паркоаи, јер сем њиас н >ош два три мала комаднћа засађеиа дрвеКем и цвеКем, СараЈсво н нема јааких паркова. Ови паркови су сзе до недазно б».\и власнкштво Вакуфа. Дуго годана су вођени преговорн око откупа овнх паркова који 6и требало дц остацу Јавио добро грађана Са р#,јева. Вакуфска днрекцчја је, наи ме, неколико пута намерав&ла да ова вакуфска добра парцслише раслр<ма инггерссентнма. јер бн све зеч /ћнште отиш-\о на јаг.чу. После дугог низа година, овај спор јо решсн недавно на тај начнн што је нова општинска упраза нашла средства и могуКности да оба градска парка откупи од Ваку фа и да их Јбелсжи у своје аласнн штво. Градска општкна у Сарајеву дала ј« аа оба парка 14 милиона динара. Један део ове своте нспла ћен Јв оамах , а остатак Ко с« исплатгеги у десет годгапњизс рата. Сем новца, градока оппггина је устуш»-\а за режомпензаанју и в«. ку зграду „стлре поште', коза се налави у цештру града, кр»ј римокатоличке катвдрале. Зграду Је Ди рекцнја вакуфа укклжила у саоЈе власништво а исто тако је н саа новац задржала за себе. Због овога је дошло до отвореног сукоба кзмеђу сарајевокик лока.ших вакуфсккх установа и Нји хове централне управе, односно Ва куфске днрекиије. Џематскн меџлнс је тражко да се ова свота, добијена од продатнх паркова као и зграда „стар« поште", да н>има, јер је, по р«1ни]ем грунтовном н стварном стан>у, в.\асништво паркова при пада\о к>кма, односно Вакуфу Хеднм Алнпашо н Ћома-\бега, а један део бившо-ј Мухамеданској општи' ни. Вакуфска дирекција то није хте.\а да учнки, па ј« сукоб отао рен, а са сукобом н кркза у сараЈевском Џематском меџлису. Џематски меџлис каже да је новим Уставом Исламске верске заједнкце н>ему наметкут широк програм рада и делован>а на верском, социјалнол! н културном пол>у, а за извођеље тог програма треба веКе своте новаца. Управа Џематског меџлиса, међуткм, нема ни нај потребнијих сретстава за своје ад микнстратнвно пословаље. а поготову нема за извођен>е програма који му је наметчут н оаређен. Стога је, у знак протеста за ово одузЈгман>е новаца коди пркпада н>е му, поднео целокупан Џематскн меџлис колектквну оставку. Сем чланова управе, оставку су поднелн н замемици. Овим ствар још ннЈ - е лнквианрлна. Сарајевско вакуфско меарифско поверенство. као друга надлеж на нстанца, потпуно се солидарисала са овнм ставом и мишљмвем Џематског меџлиса. Стога је пове,

ренство затражнло да Вакуфсни сабор, којн Ке се на овогодншље заседан>е састати у идуКем месецу. расправн овај цео спор и уважи аахтеве Џематског меџлиса. Уколи ко га Вакуфски сабор не бн усвојио и донео прааедно решење по овој ствари, Вакуфско меарнфско поверекство такође на солндарности подносн целокупну оставку, тако да Ке се моратн у вакуфсхим установама у Сарајеву провесги но ви изборн. Оаај спор је необнчио закнтересо вао сарајевску муслиманску чарши П/ и о н>ему се много распрааља. Сада се једино очекује од-\ука Ва куфско дкрекције прсд овако одлучним н енергнчннм ста&ом сарајеаскнх вакуфских лолалннх једи' ница, односно одлука Вакуфског сабора. као главне н послеаше нн станце. X. Д. Конференције Удружене опозиције у Боки Которској Котор, 22 децембар У Боки Которској одржаде су у току јучерзшњег дана три коифереадије Удружане Опознци(је. Прва је одржана у Рисму, друга у Котору а тре&а у Тнвту^ ^ ^ ^ ^ Изпожба бугарских спикарки у Загребу Вечерас се затвара изложбз бугароких сликарки која је одржана у Уметничкои павнл>о. ну „ЦБнјете Зузорић". Интересовање за ову изложбу било ј« веома велико, што се види по велнхом броју откупл>ених радова и по посети публике, Бугарсже сликарке продале су укупио 2е радоеа, Бцша Зиатарева лродала је 2 слике, Мара Јосифова 2, Нееена Кожухарова 1, Вера Лукова 1, Радка Пашева 2, Бвдоккја Вајкова |ед«у, Маша Узунова две, Мар«1а Јордановнћ једну, Васка ЕмаН1уилоеа Једну, Лучка Малејева једну, Уметннце које су изложше радове из примењене Уметности такоће су продале известаи брај својих радова и то: Венета Ата«асова један, Надеж да Георпидева даа и Кица Маркова шест радоеа. Јуче је прет седник владе г. др. Стојадиновнћ откупио једа« портрет од талентовааЈе бугарске портретисткиње Руске Мартпнове. Удружење универзнтетски образооаних жена у Загребу организоеало |е изложбу бугарских слнкарки и у Загребу. тако да ће "»тварање изложбе Снти 2 јаи-уара ндуће годиие. С обзиром на то, изложба бугврских уметница у Београду неће се продуокавати.