Pravda, 23. 12. 1937., S. 6

Поводом деведесетогодишњице др. Милана Јовановића - Батута 0 последицама погрешног избора и васпитања

Др. Ботјт је наш први пнонир е>тенг«ч1:. С>шти«у начела ове д»син - 1Л1оне Батут Је умео у књнзи „Препоро^аЈ" ла изрази једноставно, |асно и за свлко-" појм.ч»н8о, те је он неоспорно н наш наЈоољи еугеничар. Бату» каже „Биолошка Је истина да је породица првенствени извор добра и зла у људском друш. тву..." „Каква кућа таква општина. каква општина такпа др жва", вели наш народ. Погрешни« ода5ирање>1 при оснивањ^ породчце наслеђене аиомалије н диспозицнје, погрешннм одго јем стечене телесне и душевн 1 иа1не, сл?6осгн и болестк овлада ју касније човеком тако неолољи зо н упорно да су према њиада и породица и друштво немоћни Из гако запуштених изданака развију се телом н душом инфе риорннје личности и живе на штету породице^ општине, Државе. А што 1е за онстаАак и напредак даљих генерациЈа још много значајније: ти зансмаре. нн, чањнчави, лошнји елементн савременог лруштва претСтавља ју у нстн мах и изДашне извоРе даљнм дегенератнвнИм про. цеснма. Основе сво!е еугеннке Батут је дао још 18:6 у својој студнјн „Злравл>е н напредак деце**. Незавжгно од Га.ггоноеих е\геничких начела Батут је прециз но обглежио сво^е станов«ште с обзиром на хигијенске и вас. питне задаће родитеља, да 6и га касни)е у великом броју чла нака, студија и предавања потпуно образложио н олбранио. „Поролицу сам увек смаграо као т.мељ опстанка и напретка сваке љулске заједнице и целог људског рода. На том становишту стожм и данас и то не само као хигијеничар н соц« ални биолог него и као ученик прак тичне медицине." КзсниЈе, г.ак, своје биолошко. еугенг«ке погледе на друштво Батут успешно рззв«1а у делима „Мати и дете", „Брак н пород", „Препороћај", „Нежење и стагрожење" и читавом низу чла нака и расправа. Батут је један од првих у нашој хигијенској литературн који је Још пре 60 година распоављао о веома актуелним. данас молернн-м и наметљивим питањ!»ма избора орачног друга, о проблемима тра.^НДног не! овања леце, о за. .ТЈтитн матера н деце нтј . ВЕЛИЧИНД И ВРЕДНОСТ БА1УТОВОГ ЖИВОТНОГ ДЕЛА Кзо што смо напред напаие■*ули Батут је и на пољу свет•гке на>-чне медицдае стекао јед чо 32в-1 јно место. Поред наве. ден(« знаменитих научника. у чијич Је установама употпуњазао сво!е знање. Батут је бт-ЈО сарадннк Че«не.а. Листерозог ђака. загим чувеног руског гинеколога Бубнова. па и самсг Пастерч Батутови успеси у об. ласти бактеориологије одушеви. ли су всликог чешког патолога Хлаву тс иу је понудио катедру бакте«риологмје на Карловом униеерзигету у Прагу. Батут са ззхвалношћу оДбнја ову част, јер Је желео ла се сав по светн раду у свои наролу, као што је после њега учинио н наш неумрли. знамеиити патолог проф. Др. Борђе Јоановић коЈн је са истих разлога напу. стИо врло ласкаво звање професора на МедицннСком фгкултету У Бечу. За ову своју одлуку Бз тут је нашао »кнова и мопалног потстицчја реччма свога бесмрт ног учитеља Пастера: „Истнна, говорио му ?е често Пасгер наука је интернацнокат на. ал-» сваки нзучннк мора би. ти националиста. т. ј. човек кога у његовом научнои раду за. грева љубав поема наролу из кога је понихао и коме све дугује." Тако 1е велики слављеник на. ттустио све почасти које су га већ очекивале у страном мели. цннском свету, па је 1837 постао редовзн професор хиги;ене н судске иедииине нз Вслико' школи у Београту. Већ 1892 Ба. тут се прима дужности рек10"а Велике школе а 1919 са др. В. СуботИћем и др. Ђ. Јоановићсм оснива МеДипинскн факултет У БеограДу, чиЈи Је први декан бно сам Др. Батут, три године. После рата Бзтут је бто по. частвова« члзнством у Мећчнародном друштву за Јавну хиги. јену. Друштву за борбу проткв туберкулозе и другим хигијенским установама. а 19з0 голине био је изабран за почасног док тора Уннверзитета у Загребу и Баограду. Приликом ј 'едног конгреса у Прагу угледни „Часопис чешких лекара" завршио је свој поздравни чланак Батуту речима: „Чехословачкз лекарска 1авност прммиће цењеног госта (г. Др Милана Јовановића.Батута) са свнма знзцииа поштовања. коЈе он заслужује. Јер к нама долззи један од ндјбољих синова П-

гословенског народа, велики ле. кар свога племена, велики сло. венски хуманитарни бсц^ац и ве ран прИЈатељ чешког нароЈа", ко!и. узгред буди речено, чита на свом кзику Батутове књиге: „Мати и дете", „Препороћај" и друге. Баш приликом приказа књнге „Препороћај" |еда>н стру. чан зналзц овако кзже о проф. Батуту, српском Манте^аци. кјко га Симо Матгвуљ назива: „Када нскн биогргф буд? по. тсњим лекарскнм нараштаЈнма раДн угледа, описивао у каква греуена, у какв"м прилнкама. са каквнм могућностима и шта Је све учннио и колико Је 1ао др. Батут, тек ће се онда моћн вндети величнна н врелност це.токупног његовог рзда." иБАТУТОВ ИНСТИТУТ ЗА ХИГИЈЕНСКУ ПРОСВЕТУ НАРОДА" Батчтов научно-просветни, апостолски рад је огроман, обииан и свестран. Нема медкцинске области, нгрочито нема ни Једне врсте хигиЈене коЈу он. мгкар у ооЈединостИма, нИЈе поштено, раликално и савесно обрадно. Индивидуалнз хигијена — у ко:ој он види решсње тајне дугог и здравог живота расна н социјална хигнјена. хи гијена матеркнства и одојчади. хнгијена домаћинства. исхране. школе, сеоске куће, народних навика и обичаја... све су оне подједнгко оајно обраћене У његовим многим популаоизатор ским делнма. која обухвата»у цео жквот, оа зачећз до смртн. Већ дуги низ гоДина Батутовн захвални ученИци користе ненс црпну ркзницу знања свога в е ли ког учИтеља. Сзбирају златна зрнца из његових безбројни* драгоцених страница, да би сс и будућа поколења наших на-

родних здравствених радника напа|зла на чистом извору његове не!»роцењ>«ве заоставшгнне. Чува|у као националну светињу Ва I у 1 ов научни, хуман и . тарнн и родољубиви аманет; „Радите у народу н за народ. м Држимо да би гребало осиовати „Батутов инстнтут -за хиги Јенску просвету наро д а м , при Медкшпкком факултету или Централном х1*ги]енском зав^^ду по угледу на чехословачки „Ма сариков завод за културно по. Днзгње нароДа.* 4 Ок 0 оее установе имвли би да се купе сви гаоипадници Батутове здравСтве не школе и да, по примеру вели ког учитеља. спремају народне, здразствено-просветне раднике, чија ће делатност још много децениЈа бити потребна ради ко начног триумфа нашег хигијенског препорода. „Батутов инсти тут за хигијенску просвету нароДа" као центар за хигијенско. у првом реду. биомотожско проучавање народа, био би наЈ достоЈнији спсменик наше народ не, друштвене и државне захвалности за Багутово жнвотно Дело доСтојно култа н поштова ња, коЈе народ гаЈи према своЈим велнканнма истог значаЈа, према народним бесмртницима Караџнћу и Вишњићу. * Сутон твога живота већ ее приииче, добри сејачу благород ног семена народног здравља. Примиче се ц златом свога сунца залива твоје вечито дело на роћеној груди. Утри зној са св > га уморног, мулпог чела, осврнм се и погледап на дивне пло. дове ка«о су полегли по твојој златној њнзи. Погледај и са сво јим захеа.тним народом радуј се, На многаЈа љета! Др. М. Зел и ћ

У затв ору на Ади Циг анлији обешен је јутрос пред 1 свану ће Боривоје Р истнћ | км :е убио г.во у биешу љубазницу и њено сете

Битољско хумпно аруштво „Кори хлеба" облачи снаоташне ученике

Битољ, 22 децембар У Битољу је прошле године основано хумано друштво „Ко ра хлеба". Оснпвачц друштва би ли су г. г. Наум Симјановић, индустријалац. Петгр Пецаковић трговац, Лазар Криваши-ја, рен тијер, др. Констгнтин Робевић, лекар, Ђорће Мзтзлев^тћ, ко. лар, Ђорђе Велевић. обућар, Јор дан Матевнћ, бзкзлии, и лругн. Друштво помзже битољску си ротињу коју снабдева дрвима. брашном и другим животним по требама. Сала је друштво обу кло двадесеторо сиромашннх у ченика и ученица битољских ос новних школа. Обучена су ваља на и вредна деца. Одело н обу ћа ђацнма полељени су на ван редној сеаници, којој је прстсе дазао г. др. Робевнћ. Управу друштва „Кора хлеба" сачињавају претседник г. др. Самоубиство мпаце певачицв у Сарајеву Сарајево, 22 децембар Млада и лепа певачица А.тма са Сма-илхоџић, која је добро позната из сарајевских ноћнич ло кала где је својом песмом одушевљавала публжку. извршила је самоуби-ство. У настулу љубоморе, она је у зела раствор камене соде и ис пила је до дна. Иза себе нијг оставила нкжзкво писмо у коме би се назрео мотив овог њеног очајног корака, али се већ знз да је она то учииила у наступу љубоморе Пре тога на пола са та. она је седглз у једној кгва ни са својим љубавником, са ко јн-м се је посваћала. После тога га је нагло налустила и изашла из каване. Он је наставио да пи је и луипује. не мислећн да ће се она опровати. Она је, међутим, отишла у његову к>'ћу у Горњем Соукбунару, где је била и настањена, и ту извршила самоубиство. У тешком стању пренета је у Државну бол ницу где јој је указзна помоћ. али |е било све доцкан. Подлег ла је ранама. Д.

Робевић, први потпретседник г. Лазар Кривашија. лруги потпретседннк г. Мнрослав Жупзње вац. пензионер, први секретзр г. Алексзндар Срезовић, адвокагск* приправник, други секретар г. Тома Дазгревић, адвокагски пригигвннк, блата;ници г. г. То ма Гин/ћ, трговац н Димитрије Светевић, терзија. чланови упрзве г. г. Риста Ризевић, др. Михаило Поповић, Јелисије Пе. тровић, Алексанлар Миленк")внћ, Тома Јовановић, Коста Дав кови-ћ, Зекман Сулејман, Влад-> Ризовић Леон Катихи, Рнстз Се кулић, Лазар Сотировић, Трпко Трпковић, Спиро Мнновић и дру гн. Чланови надзорног одбора су г. г. Петар Лешњаревић, (У> рад Госпавнћ н Благоје Данко вић. в. ч. в.

31аишљ -ел/иАаба

боњдстЈ

П»ОИ4»ОД;.УНИОН* ЈАГР1В 15491

У Пољској ' је рас.урена Радничка независна странка Варшава, 22 депембар Авас јавља: Мкнистарство унутрашњих по слова донело ;е одл\ку о растурању радничке независне стракке, која је припадала коа! њој левици и имала највећег лејства у области Кракоеа. За разлог њеног растурзња V зета је чнњенила што је та странкз олржавалз везе са коминтерном. Растурена странка нема никак ве везе са пољском социјали:тичком странком

Боривоје Кнс1ић са ролбчном, неколнко часова нред ИЈвршсње смртне пресуде

Јутрос, тачно у 4 30 часова извр шена ;е у вешаониии »атвора на Ади Циг ан -\ л ;н смртиа казна вешаа>ем над БорквоЈем Ристикем, двадесетпетогодишн >и1м и-\адићем из села Кнежице. Срез м.\авскн, — 1 који је у ноћи нзмеђу 22 и 23 априлз ове године убио у ГроцкоЈ своју бившу љубазницу Спасенију Сто.ановић и њемог тркнаестогоди шн>ег синчнћа Предрага. ТРГОВИ У СНЕГУ Ноћас је опусте-\им престоннчким улкцама падао првн снег. Густе па хуљице сенчиле су е.\ектричне саеТи .Ђке са стубова в слага.\е танак слој пс асфалту. Било је 3.50 часа взгутра«. Испред »граде Окружног суда у АлександровоЈ улици отиснуо се бешумно један аутомобил, оставља јуКи аа собом таман траг гумених точкова. Унутоа су бн.\и: судкја г. Ђура Остојив државни тужилац г. др. Леко над.\ежни лекар г. др. Србо.т»уб ДојчнновиК запжтчичар г. Поповић. — једииа лица (показало се) ко;а су чмала право да присуствују пресудном чину. СудиЈа г Осгојић имао Је при себн свг папире и акта о пресуди, која се и-мала прочитати још Једлн пут Боривоју Ристику, краЈ стуба. ЧАМЦЕМ КРОЗ НОЂ Ауто се. бешумно — као што је н дошао, вауставио иа ивнци Обре новачког друма, као пред озвдааом обалом расплинутог језера. На моменте само о засвођен друм лупали су тешки таласи разливене Саве н чуо се потмуо шум неког мотора вз неодређене даљине. Овде ј« паровала дубока ноћ... На озгеданој ивици друма чеклле су три крупне се«ке. а доле, на мирној површини, љуљушкао се простран чамац. — Изволите, господо! — огла сио се један ©д тројице и првн ушао у чамац. То су били стражари са Аде. у овом случа?у путовође н вес.\ачи. Преко као вз саме воде, изникла су три јако осветл>ена прозора. Јказу/уки на безоблнчне коитуре тамчих звдова И отиснуо се чамац преко мирне воде. — Дугн одрази расветљених про зора бн\и су путоказ. СЕНКЕ У ПРОЛАЗУ Чамац са званичним судск*.1м претстааницима отпловио је са шу мом весала и заплео се у густу таму. Новинари су морали да остаау на ивици засвођеног друма, међу поспаним кућеринма, чије је темеље разрила поплава.После четврт часа преко. у освет љеннм прозоркма, као да је вастала живост.. Промицале су сенке ужурбано. као на пролазу. Тамо се радило. — То »е вешаонипа, — објаснво нам јвдан чупави д^ран. којв је ту ноћ. као и многе раниЈе. отспавао на тавану једне чатр1>е, која је ско ро до *рова утоиула у прљаву воД УИ ааклео се у мајку да је то за иста вешаоница Био је он. ве*и, тамо јуче. кад је донет чамов сандук вг» Боривоја Ристића. — Нисам могао да уђем, али сам ввдео вз чамца... ПРАВДА ЈЕ ЗАДОВОЉЕНА На сату је бвло 4 30 тачно. Изг\»дало је да се тамо светлост нагло појачала... као да су пламенови лизали вн-оке прозоое Моменат када »е Боривоје Ристић нмзо да приНе. Џелат Харт има реч: — Боривоје Ристићу, ја нисам крив за твоју смрт! ии.\индар нма на г\ави. алн *е\у рукавицу је сквнуо. Лекар констатује смрт, нарл § о А надлежни судија има да заврши* — Правда је за товоЂена. Бооиво|е Ристић )е искуггио сво» з\очин. плативши га својнм животом. Светли прозори из воде утрну\и су одједанпут.

ДВОЈА КОЛА Пролазилн су дуги студевн ипнути. утоиулв у потпунв мвр в ћутан>е. Кр»аЈ прилаза чекао је црнв аутомобкл, са заспалнв« шофером за воланом . А по страни, уз саму обалу. једва се назирала у мрак> једна кола са крстом белим као сиег. И запрегнут кон> ћутао је на викнуто опуштене гривеКо\а су чекала. Наједанлут, из мокрог ирака пс кркнуо ,е чамац и жубор весала. За н>им други, ман>и и без шума. Непгго се назирало на а>еговом

Харт у шетњи бео^радскнм улнцама ДКГ. Из првог су взишлв људн, огресајуки рукама. А из дру10г 1е нешто взнешево. Било је шест часова. Напред су отишла кола с белик крстом. А П

АВАНТУРА ДВЕЈУ ДЕВОЈАКА „Бекство у свет" које се зазршипо пре него што су н могле помислити младе сељанке Пожаревац, 22 децембар Две младе и веома лепе сељанчице, Даринка Илић и Драгиња Боцокчћ, жељне љубавних авантура, одбегле су пре дв* дана од својих родитеља, .н, из мирног ресавског села Витежева, пошле „у свет", — како су то изјавиле у градској полицији у Пожаревцу. Срећом, њн хов поход „у сзет" бно Је вео_ ма кратак. За стадом својих оваца, нз киши и непогоди, њнх две су врло дуго н често. разговарале о тешком животу у селу. Шго су више расле и развијале се, све више су жуделе за бољим, варошким животом. Слушале су од једне сељанке, којз 1е билч неколико година на служби у вароши, како је леп варошки живот Та жена је умела тако лепо да прича о варошком животу, да су |е Даринка и Драгиња све чешће посећивале н те рале да им прича како живе и како се проводе варошке девојке. Бивша служавка из ва. роши причала |е све ружичасти је и фантасгичније прнче... А после тих прича девоже су о_ пет морале за овцама, у ооље, по киши... Нису могле да одоле свомг срцу и да угуше своју радозналост. Решиле су, наЈзад, да заЈедно, једне ноћи, крену „у свет". Прекјуче, док су им родитељи били код рођака на слави, ааринка и Драгиња су, без дн иарз у руци, кренуле из свога села. Прва ноћ их је загекла у Ракиначком Пољу. КраЈ Једне камаре тулузине легле су н пре ноћиле. Било нм је веома хладно. Али жеља за бољнм, варош. кнм животом, гонила их ]е напред. Тако су стигле у Пожаревац. За гренучак, застале су у градском парку и почеле дз се окрећу. Нису знале где би се сад упутиле. Убрзо, наишаЈ је један младић крај њих. Он је лугао без циља као и оне. Његовом оку није могла измаћи збуњеност. а и лепота, ових девојака. Пришао им |е. Пораз говарали су мало н девојке су одмах прихватиле његов предлог. Пошле су са њиме н биле срећне што су тако брзо у ва_ роши наишле на младића ко|н им је обећао наћи службу. Упу тиле су се и ушле с њиме у кавану „Национал", која се налззи преко пута поште. У то време градско| прлицији у Пожаревцу стигао |е гелеграм од среског начелн-1ка из Жзбара да су две девојке и< Вигежева отбегле од свчих к\ћа н ла се, веровагно, налазе у Пожаревцу. Један градски десетар убрзч Је потом V „Националу* нашао лве лепе сељанке које су, од. морене н окрепљене, бнле срећ

Посмртни остаци народног посланика Бранка Ратковића пренети су у Љубиње Јуче су пренетн посмртни остаци из Бео1рада за Л>\биње народног посланика зз Срез љубински Бранка Рагковића. У испраћају чогмргних остатзка на железничку станицу учествоеалз је мзса света, а нарпчито Хериеговци који жизе у Београду. Од мнчнстара присчствбвали су г. г. Милан Симончвић. Војко Чвркић н Воја Ђооћевић. Наролну скупшгину загтупао ;е г. Јеврем Томић С покојнихом се опростио народни посланик г. Бошковнћ, који је у свом говору истакао рзд поко1«ог Боанка Рта ковића на чационалном и култур ном пољу Херпеговиче. Сахрана покојног Ратковића извршиће се 23 децембра у Л>убињу. Вест о изнеччлноЈ смоти нагод ног послзника Боачка Рагк ^вића изазвзла 1е врлико гаучешћ* не само V Л>\'6ињу, него н у целој Херцеговинн.

Рекоод трочотопног бомбардера „79" Рнм, 22 децембар Агенцнја Стефани јазља: Бомбардерскн ави-он „79" са три моторз, постаич) Је нсв светски рекорл брзине нз 2000 километара без и са терегом. Он је пркечно летео 43о кило метара на саг. Лет је извршен на линији Санта Маринелз Налуљ — Монте Кавс — Рим — Санта Маринела. Рзк*ији рекорт држали сд - опет Итали : знн са 381 кил>метар просечне брзи не на сат. Пилотирали су авиатичари Адрнано, Бакула н Деамбрезнс.

ЗАПОСЛЕНгЕ РАЛНИКА У ИТАЛИЈИ Рим, 22 депембар Агенцијз Сте(ј)ави 1звљз: Корпорзтивнн срелншњи комн гет и ланас »е одржзо % в гн «цу под претселањем Д\чеа V пала т и Венеција. Лискутонано је о запослењу ма*»уелних радника, па је мичистоу корпорзци ; а на ложено да спреми нове закоч* ске одредбе. по кошма ће се упослењ? ратн^ка впшиги сход ко сопи'а."»ним и коопорагиччим начелима фашистичке револуцнје. не што се вћ јдном налзе у „л« 1 пом варошком жииоту". Очекивале су ла што пре осете, у потпуности тај живот. МеН\'тим. сточжап је тчко брзо ппркччуо итучију мчалих сељанципа. Кзта ит 1е попео собом. поч«ме су ла пчачу и ппе. клињу да их н« враћа у гело. Узалуљ. м. п.