"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

о ОЈ јаје

знали, да не меће пушака него да се брани ножем и другијем, чим се може, а по свој прилици така је заповијест била и у Турској војсци, ако би Срби побјегли, да се не би војска побунила и између себе побила. Они сви изиђу из шанца на велику доњу капију од Шире па оданде обрне куд је ко знао, и колико је познато прођу с миром кроз Турке, јер нигдје пушка не пукне; али кад у јутру рано Турци опазе да су они побјетли, одмах ударе за њима у потјеру на све стране, особито делије, и многе сустигну и побију. Молерове је коње побила један дан Турска кумбара, која је међу њима пукла, али војводе Антонија Богићевића син Бојо изиђе на коњу (послије свију, јер му прије нијесу дали, да неби Турци опазили кад коњ пође мостом који је од дасака био начињен и пред капијом се спуштао преко опкопа), и за велико чудо прође срећно кроз Турке. Од 800 људи који су били у шанцу, 200 их је погинуло ондје, а око 400 у бјежању, те их је тако само око 200 остало у животу.