"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

о -

== 68 =

договора у шанац каже Србима све пореду шта Турци ишту, додајући још ово: „Ја, браћо, жив Турцима у руке не ћу, а ви ако хоћете, ето Вам Турака; а ја идем на шанац, нека ме убију; ако ли се и ви нијесте ради Турцима предавати на овај начин, а ми да бјежимо једну ноћ кроз Турке, па који изиђе изиђе, а који погине Бог да га прости! Боље нам је свима изгинути, него се Турцима у руке предати. До сад сте, браћо, били на мојој души, а сад вас ја скидам са своје душе и остајете господари од себе: акоћете се предавати, ето вам Турака, ако ћете бјежати, и ја сам с вама“ На овај Молеров говор сви пристану да бјеже кроз Турке. На три дана прије него ће побјећи, Молер напише писмо Српскијем старјешинама (као што су ми казивали људи који су ондје били) својом крвљу, у коме им јави у какој су невољи, и да се више држати не могу, него они да гледају даих избаве, ито овако: пјешака што је могуће више најприје да пошаљу у Гучево, а они с топовима и с коњицима и с осталом војском да се покажу одоздо уз поље, па кад се Турска сила обрне к њима, онда ови из Гучева да се прикуче к шанцу, а ови из шанца да учине јуриш на Турке и с њима да се састану; најпослије дода и то: „Ако ко жели да ја пропаднем, пожалите барем народ овај и гледајте да би га избавили“ Писмо ово однесе из шанца неки Пецо из Клубаца још с једнијем другом, којима даде Молер 10 дуката, и срећно прођу кроз Турке и писмо однесу у Српски логор. Кад за три.дана не буде никаква гласа на ово писмо, они се у шанцу договоре да бјеже, и то једну ноћ кад је била велика киша и вјетар а и помрчина да се прста пред оком није видјело. Заказано је било свима, ако би кога Турци по-