"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

аб —

да, да носим кући. Ношто их Југовић прегледа, он за једну рекне; „Ову ћу ја узети за себе," а другу пруживши мени рекне: „Ову ти узми за себе, те ћеш је преда мном читати да учиш Њемачки." Ова моја звала се: броатр Теје а, сине абешешет ђе Фејфије, коју сам ја послије пред њим читао, ион ми је показивао, што нијесам разумио; она пак његова била је историја свију народа од постања свијета до Христа, коју он одмах стане преводити на Српски. Ја бих му свагда у јутру донио и на сто метнуо по једно стакло од розолије у слами или у шашу Јадранске шљивовице, коју би он преводећи књигу по често припијао док је до подне сву не би попио. Што би тако до подне превео, оно би послије подне, особито у вече, мени читао питајући ме разумијем ли, па ако гдје што не бих разумио, оно би ми тумачио. Ова се историја на Њемачком језику почињала овако: „Овај свијет стоји, како нам свето писмо доказује, више од 6000 година; али он није овакови створен, као што се сад очима нашима показује, јер градове и вароши и многе друге ствари Бог није створио, него су их људи мало помало начинили. " И ја сам ову књигу, која је била на малој осмини и, колико се опомињем, око 20 табака велика, мното тражио којекуда и никако је нијесам могао наћи. Мени се чини, да је ова историја, овако у кратко, била љепше написана него све које сам налазио њу тражећи. Ше знам или код Јевреја или код Грка говори се о поезији, и има по један примјер и о прози и о поезији, т. ). како се једна ствар каже у прози како ли у поезији. Јамачно су у књизи ови примјери били за Нијемце, али их је Југовић у пријеводу обрнуо на Србе: како је онај у прози казао, редом сад не знам,