Pravni položaj Bosanaca i Hercegovaca u Srbiji : sa gledišta naslednog prava : preštampano iz Arhiva za pravne i društvene nauke

правног положаја странаца. Ако су пак они све то могли имати на уму, онда се горње објашњење мора са свим напустити и тражити друго.

Тешко је заиста замислити да су српски законодавци знали за све озбиљне последице усвајања система законодавног реципроцитета, па ву га ипак усвојили. Ми мислимо да би се таква солуција могла објаснити једино тиме што је у оно време за Србију било готово немогуће усвајање система дипломатског реципроцитета. Србија је онда била вазална, зависна држава. Њени спољашњи односи били су врло ограничени, а уз то још и нередовни и несређени. Међутим, систем дипломатског реципроцитета неминовно претпоставља државу независну, са довољно широким међународним односима. Према таквом стању ствари, регулисање правног положаја странаца по систему дипломатског реципроцитета било би потпуно илузорно, јер сене би могло скоро никако ни применити, пошто би му недостајала његова претпоставка, а то је дипломатски саобраћај. Значи да би се по готову изложило опасности, да такво важно питање, као што је ово о правном положају странаца у Србији, остане ипак нерешено. То тек српски кодификатори нису могли желети, и они су имали да бирају од два зла мање, па су с тога систем законодавног реципроцатета и претпоставили систему дипломатског реципроцитета.

Ово друго објашњење узрока усвајању система законодавног реципроцитета у 547 срп. грађ. законика може изгледати у толико вероватније, у колико истовремено и боље објашњује узрок одбацивању система дипломатског реципроцитета. Али ово објашњење може опстати само тако, ако би се ма каквим начином могло утврдити да се законодавац заиста при томе руководио горњим побудама. У осталом, ово питање о узроку усвајања система законодавног реципроцитета може се једино тако правилно решити, ако се открију побуде законодавчеве, које су га руководиле да усвоји овај систем. Ове дотле питање је отворено, и не може се поуздано решити самим тим фактом што је српеки грађански закон у принципу скраћен превод аустријског грађ. законика и што аустријски грађ. законик у 5 88 садржи такође одредбу о законодавном реципроцитету. Јер, баш да је 5 47 срп. грађ.