Pravni položaj Bosanaca i Hercegovaca u Srbiji : sa gledišta naslednog prava : preštampano iz Arhiva za pravne i društvene nauke

1

говом државом, само ако аустријски поданици уживају то право у странчевој земљи. А кад се има на уму да српски грађански законик није ништа друго до једна копија аустр. грађ. законика, онда се тумачење 5 83 аустр. грађ. законика од стране аустријских аутора мора узети у овом питању као један врло озбиљан аргуменат.

У прилог ових аргумената треба, најпосле, навести и то, да је и у српској јуриспруденцији ово питање решено тако, што се 6 47. грађ. законика примењује п на случајеве који се тичу способности једног странца за наслеђивање.

и! Одељак.

Правни положај Босанаца ин Херцеговаца у Србији, специјално у погледу наследног права. Примена српског сестема на један спорни случај.

5 1. Правни положај Босанаца и Херцеговаца у Србији. у отлште. Као што смо већ видели, Орбија је код питања о правном положају странаца усвојила систем законодавног реципроцитета. У Србији странци уживају иста она права, која њеним поданицима даје законодавство странчеве државе. Признање њихових грађанских права у Србији условљено је, дакле, законодавним реципроцитетом. О тога ће се Босанци и Херцеговци у Орбији моћи позвати на извесно приватно право само онда кад докажу да и њихово законодавство признаје исто право српским поданицима.

Али, питање је које законодавство треба сматрати као домаће законодавство Босанаца и Херцеговаца“ Услед изузетног положаја у коме се налазе Босна и Херцеговина, то питање постаје овде врло деликатно. Треба се определити за једно од ова три законодавства: 19 турско законодавство; 20 аустро-угарско законодавство и 309 босанско-херцеговачко законодавство, с претпоставком да се ово законодавство разликује и од турског и од аустро-угарског.

За правилно решење овог питања неопходно је потребно да се одреди коме припадају Босна и Херцеговина. Другим речима о правном положају Босанаца и Херцеговаца не може се говорити док се не утврди међународни положај Босне и Херцеговине.

Међународни положај Босне и Херцеговине регулисан је Берлинским Уговором од г. 1878. Овај уговор је међуна-.