Pravo i privreda

saslušanjem ugovornih strana. 1 Medjutim, dokazivanje se može vržiti svim pismenim tragovima (prepiskom stranaka, izvodom iz poslovnih knjiga, priznanicama i sl.). Po američkom pravu takav ugovor, videli smo ranije, nije utuživ. S obzirom na dokazni karakter ove forme, svako pismeno iz koga se sa "razumnom sigurnošću" može utvrditi postojanje ugovora i njegovi bitni elementi smatra se ispunjenjem forme. U američkoj teoriji 2 pravi se razlika izmedju pismenog ugovora i beleške ili memoranduma. Prvi pojam ugovora odgovara našoj pismenoj formi ad solemnitatem, a drugi ad probationem. Prva forma važi za prodaju nepokretnosti, a druga za prodaju telesnih pokretnih stvari. Kao što smo već ranije naveli, forma koja se traži prema čl. 2-201/1/ UCC smatra se, prema njegovom komentaru, ispunjenom prepiskom izmedju stranaka ili izmedju jedne stranke i trećeg lica, telegramom, poslovnim sredstvima (faktura, npr.), javnim ispravama, zaveštanjima. Cak propuštanje trgovca da odbije potvrdu koju mu je poslao drugi trgovac ima isto dejstvo kao da je ćutljivi trgovac potpisao pismenu potvrdu. Ne postavlja se ni zahtev da pismeno bude posiate drugoj strani ili bilo kom lieu. Memorandum može biti sastavljen u bilo koje doba, za vreme ili posle zaključenja prodaje, pa čak i posle prekršaja ugovora ili podizanja tužbe. Memorandum jedino mora, po Williston-u, 3 sadržati bitne clemente ugovora, a to je po UCC vrsta i količina robe. Nije dovoljno, prema tome, da samo ukazuje na postojanje usmenog ugovora. Pismenu formu ad probationem treba razlikovati od dokazivanja ugovora putem pismenih isprava. Naime, pismena forma ad probationem, kad je propisana, isključuje dokazivanje postojanaj i sadržine ugovora drugim sredstvima i njeno nepoštovanje stvara, prema tome, procesno pravne prepreke za realizovanje ugovorenih obaveza. Dokazivanje, pak, ugovora za čije zaključenje nije potpisana ili ugovorena nikakva forma može se vršiti i putem pismenih isprava. Ovde pismena služe samo kao jedan od dokaza čija je dokazna snaga odredjena pravilima procesnog prava. Medjutim, ugovor se može dokazivati i drugim dokaznim sredstvima. 4 Ad 2. Pismena forma ad solemnitatem igra dvostruku ulogu: ona je uslov nastanka i ona je dokaz ugovora. Naprotiv, pismena forma ad probationem igra samo ovu poslednju ulogu. Ova razlika u pravnom značaju ovih dveju vrsta pismenih formi uslovljava i izvesne razlike u pogledu sudbine usmenih sporazuma, koji nisu konstatovani u pismenu. Pismena forma ad solemnitatem je uslov punovažnosti ugovora. Da li to znači da u pismenoj formi mora biti izražena saglasnost stranaka o elementima bez kojih ugovor ne može nastati (essentialia negotii) ili u toj formi moraju biti izražena sva utanačenja medju strankama, bez obzira na njihov značaj za nastanak ugovora? Pre nego što ougovorimo na ovo, razmotrićemo prvo pitanje koji pisani tekst obavezuje stranke. Da li stranke obavezuju samo odredbe koje se nalaze iznad potpisa ili i one koje su unete ispod potpisa stranaka ili sa strane? Razume se da stranke obavezuje sve ono što je uneto iznad njihovog potpisa. Stoga je u trgovini uobičajeno da pri ugovoru čiji tekst sadrži više strana, svaka stranka parafira svaku stranu teksta ugovora. Dešava se, medjutim, da stranke unesu izvesne odredbe sa

da postignu šta drugo, ugovor je zaključen kad je postigrmta saglasnost o njegovoj sadrfini, a za ugovarača je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu predvidjenu formu". (Zakon o obligacionim odnosima - Čl. 69, st. 3). 1 Poljski GZ - ČI. 74 par. 1. 2 Williston, On sale, str. 138. 3 Str. 138. 4 O dokazivanju nefonnalnih ugovora bidè redi naknadno.

12

Januar / ’92.