Pravo i privreda

oglasa ili konkursa ili drugog zainteresovanog lica, s jedne strane, i poslodavca odnośna preduzeća, s druge strane, povodom zahteva da se otldone povrede prava ili neposrednog interesa zasnovanog na pravu ili povrede obaveza uanjene aktom o izbom. Ovaj spor je karaklcrisličan po subjektima, prcdmetu i po svojoj prirodi.

111. Strane spora

Spor prctpostavlja najmanje dvc strane od kojih jedna upućuje drugoj određen zahicv a druga osporava lakav zahtev. Po pravilu, u pitanju su dve slrane koje * maju suprotne intcrese prcma odredenom dobru. Shodno tome, niko nije ovlašćcn da ceni celishodnost odluke poslodavca odnosno preduzeća ali u zakonitost odlukc mogu da se upuštaju nadležni organi, jer se time štite ustavom i zakonom utvrdcna prava gradana u postupku ostvarivanja prava na rad odnosno slobode rada. Postupak kontrole zakonitosli inicira se podnoścnje prigovora protiv odlukc o izboru. Na osnovu prigovora sprovodi se interna (primarna) kontrola zakonitosli kod poslodavca odnosno u preduzeću. Pored primante kontrole, odluka o izboru podlcže i tzv. ckstcrnoj kontroli koju sprovode državni organi. Prema tome zakonitost predizbornog i izbornog postupka podleže dvosirukoj kontroli. Uop Steno rcćcno spor je pojavni oblik materijalno-pravnog odnosa. Ovde se radi o sporu koji jc pojavni oblik izbornog postupka, ij. postupak izbora, kao pretpostavke zasnivanja radnog odnosa. On se uspostavlja, s jedne strane, između lica koje osporava zakonitost akta i radnji izvršenih u izbornom postupku i, s drugc strane, poslodavaca odnosno preduzeća kao donosioca akta, tj. izvršioca radnje. TržiSna privreda prctpostavlja slobodu i prava na sredstvima u razlićitim svojinskim oblicima. To pravo podrazumeva i slobodu poslodavca koji vrši delalnost, da zapošljava radnike. Medutim, treba rcći da on u postupku angažovanja radnika nijc apsolutno slobodan. U postupku prijema neophodno je poštovati odredene principe koji su uivrdeni u unutraSnjcm i međunarodnom pravu. Međutim, principi ne mogu da ograničavaju suvereno pravo poslodavca da odlučujc o izboru i da izabcrc onog kandidata za koga on smalra da je najsposobniji. Prema tome, neprimerno jc tržišnim privredama da nęka slrana nameće odluku vlasniku pa bio taj ncko i sud. Poslodavac odnosno preduzeće, u ovom sporu, je uvek ona strana ' ojoj sc upućuje zahtev da preispita akt o izboru, tj. ćiji se akt osporava. Druga slrana, prema tcrminologiji saveznog zakona, jeste lice koje smalra da je po oglasu odnosno konkursu izabran kandidat koji ne ispunjava uslovc tli da jc na drugi način povrcden postupak za izbor prijavljenih kandidata (čalan 84. stav 1. Zakona n osnovinm pravima iz radnog odnosa). Prama Rcpublićkom zakonu druga siruua je svako ono lice koje smalra da je po oglasu izabran kandidat koji neispunjava utvrđenc i objavljene uslovc (član 99. stav 1. Zakona o ranim odnosima R. Srbije). Za oznaćavanje druge slrane ovog spora zakoni upotrebljavaju širok termin "lice".

22

Ppravo i privreda 1/2 1993. vol 31