Pravo i privreda

voru i da se izjasni o Cinjcnicama koje su od značaja za donošenje odluke (Cl. 95. st. 2.). Ovlašćeno lice ne samo, dakle, da ima pravo da pismenim putem osporava odluku o izboru podnošcnjem pismenog podneska nego ima i pravo da se na sednici organa koji odlučuje o njegovom prigovoru usmeno izjasni o činjenicama značajnim za donošenje odluke. Na sednici drugostepenog organa uspostavlja se jodan ncposredni odnoś izmcdu članova organa i podnosioca prigovora u korne slrane iznose argumente za i protiv. Tu može doći do spora, tj. do neslaganja između strana. Međutim, poslednju reč u ovom sporu ima drugostepeni organ prcduzeća. Ovaj organ oduCujući o prigovoru može odluku o izboru kandidala poivrdili li poniśliti, iii preinačiti iii ukinuti. Odluku će poivrditi ako utvrdi da je u składu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktom. Poništava je kad utvrdi da nije doneta u składu sa pozilivnim propisima. preinačuje je na primer kada umesto izabranog kandidata bira drugog iii na drugi način. Odluku ukida kad postoje razlozi za ponovno odlučivanje o prijavama kandidata, a oni se mogu licati novih okolnosli iii poropusta u postupku koji se mogu olkloniti. (Odluka Suda udruženog rada Srbijc br. 9374/80.). Donošenjem odluke drugostepenog organa okončava se medusobni odnoś između učesnika oglasa odnosno konkursa, s jedne strane, i poslodavca odnosno preduzeća, s druge strane, a koji je uspostavljcn povodom izbora za rad na određenom radnom mestu. Međutim, ovim se samo okončava medusobni odnoś usposlavljen u izbornom postupku i povodom osporavanja odluke o izboru, dok spor kao manifesticioni oblik ovih odnosa ne mora bili okončan. On dalje može postojati i njegovo rešavanje nezadovoljna stranka može zahtevaii pred nadležnim sudom.

3. Rešavanje spora pred sudom

Postoji među piscima dilema oko toga da li je prema pozitivnom radnom zakonodavstvu moguće rešavanje spora o zasnivanju radnog odnosa izneti pred sud. Po jednom shvatanju la mogućnost ne postoji, jer oba zakonodavca i savezni i republički utvrđuju samo pravo na prigovor protiv odluke o izboru odnosno zbog povrede poslupka izbora. Prema ovom shvatanju ovde nije u pilanju radni spor nego spor koji vodi gradanin radi ostvarivanja prava na rad. Međutim, ima shvatanja da se, s obzirom da i jedan i drugi zakon ulvrđuju (savezni u čl. 84. st. 2. i rcpubliCki u Cl. 99. st. 2), da se o prigovoru odlučuje u składu sa odredbama kojima sc reguliše zaštita prava radnika i da se u vezi s tim navode i odredbe koje se ne odnose na odlučivanje po prigovoru (CI. 83. saveznog zakona, i CI. 97. republičkog zakona), već se ođnose na pravo radnika da traže zaštitu svojih prava pred nadleżnim sadom, może smalrati da ova dva zakonodavca priznaju pravo na rešavanje spora pred sudom, Medutim, ovu dilemu, ako je uopšte suštinski i postojala, tazrcšio je Zakon o sudovima R. Srbije u Cijern Ci. i 2. Slav 1 taC. 3. je uivroena nadležnost opśtinskog suda da u prvom slepenu sudi sporove o zasnivanju radnog odnosa. Prema tome, svaki podnosilac prigovora koji nije zadovoljan odlukom drugostepenog organa, koja je konaCna, ili ako drugostepeni organ ne odluCi o

26

Ppravo i privreda 1/2 1993. vol 31