Pravo i privreda

prigovoru u roku od 30. dana može u roku od 15. dana od dana dosiavljanja konaćne odluke iii od dana isteka roka za olučivanje pokrcnuli spor pred opšlinskim sudom. Spor koji stranc nisu mogle međusobno da rcšc uvck jedna od strana (to je učesnik oglasa odnosno konkursa iii drugo zainieresovano lice) iznosi pred sud kao samosalni i nezavisni državni organ. Stranka koją je nczadovoljna odlukom opśtinskog suda možc uložiti žalbu okružnom sudu. Odluka Okuržnog suda je pravosnažna. Protiv pravosnažne odluke moguća jc upotreba vanrcdnog pravnog leka. Pravosnažnom odlukom sud rešava spor i ona mora biti izvršena u roku od 15. dana ako u odluci nije određen drugi rok.

VI. Pravna priroda spora o zasnivanju radnog odnosa

Spor o zasnivanju radnog odnosa je individuals spor. On nastaje povodom povrede individualnog prava ućesnika oglasa odnosno konkursa, odnosno povredc neposrcdnog interesa zasnovanog na pravu drugog zainteresovanog lica aktima i radnjama u postupku izbora odnosno aktom o izboru. On je, dakle, individuals spor s obzirom na njegov predmet i Subjekte. Međutim, postavlja sc pitanje: da li je ovoj spor radni spor 1 Po naSem miSljenju sporovi o zasnivanju radnog odnosa s obzirom na odnoś u korne nastaju i s obzirom na Subjekte koji imaju procesnu iegitimaciju da ih pokreću mogu sc podeliti u dve grupę. U prvu grupu spadaju sporovi koji pokreću ućesnici oglasa odnosno konkursa, kao gradani, zbog povrede individualnog prava u postupku osivarivanja prava na rad (radi se o pravima kojima se isključuje svaki oblik diskriminacije u obasti zapošljavanja po bilo kom osnovu). Znači u ovu grupu spadali bi svi sporovi koji izazivaju ućesnici oglasa odnosno konkursa (sva lica koją su podnela blagovremenu i urednu prijavu) nczavisno od toga da li su zaposleni ili nezaposleni. Ovi sporovi nastaju u tzv. predradnom odnosu izmedu gradanina (znaći lica koję nije u radnom odnosu sa poslodavcem odnosno organizacijom koją je objavila oglas odnosno konkurs) i poslodavca odnosno preduzeća povodom osivarivanja prava na rad građanina kod konkretnog poslodavca odnosno preduzeća. U drugu grupu sporova mogu se svrstati sporovi koji nastanu između radnika zaposlenog kod poslodavca odnosno preduzeća, koji nije ućcsnik oglasa odnosno konkursa, ali mu je odlukom o izboru povređen njcgov neposredni lićni interes zasnivan na pravu iz radnog odnosa. Ova grupa sporova mogła bi se svrstati u radne sporove. Zaśto u radne sporove, kad se radl o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa? Odgovor je jasan, jer ràdnikovo pravo da osporava odluku o izboru zasniva se na njegovom statusu radnika koji on ima na osnovu zasnovanog radnog odnosa kod poslodavca odnosno preduzeća. Prema tome, ovde se spore radnik i preduzeće, jer radnik ima interes da vodi spor da bi obezbedio, tj. da bi spreCio prestanak prava na rad na odredenom radnom mestu odnosno prestanak radnog odnosa. Na primer, radnik koji je zasnovao radni odnoś na određeno vreme zbog zamene odsutnog radnika, korne je

27

B. ŠUNDBRIĆ: Spor o zasnivanju radnog odnosa (str. 18-29)