Pravo i privreda

između oičaja, kao norme, i uzansi ircba potražili u njihovoj prirodi, a ne u redakciji od strane ođređene međunarodne organizacije. Šmithofovoj lezi o razlici između običaja i uzansi blizak je Stuflc. On je analizirao pravnu prirodu međunarodnih trgovačkih uzansi osvrćući se poscbno na dokumentami akreditiv. Konstantna i opžia upotrcba dokumcntarnog akreditiva dovodi do nas tanka prakse čija sc primcna oslanja na autonomiju voljc ugovarača. Ta praksa se transformée u običaj pod uticajcm dva faktora koji doprinosc da sc kristališe i razvije kod onih koji sc bave međunarodnom trgovinom svcst o njcnom obaveznom karakleru. Prvi od ovih faktora je sudska praksa. Drugi je privalna redakxija uzansi. Pozivajući sc na njih ScuPe razlikuje dva lipa uzansi: ne kodifikovane i kodifikovane. Ptve se pretvaraju u običaj delovanjem sudskc praksc. Druge popnmaju karaktcr pravnc norme putem kodifikacijc. Tako i uzanse o dokumentarnom akreditivu kodifikacijom od strane Mcdunarodnc trgovačkc komorę postaju običaji uprkos privatnom karakteru ovc kodifikacije.' Pravna priroda pravila koja je donela Međunarodna trgovačka komora u tcoriji izaziva veliku pažnju. Varadi navodi da o tome postoje raz.ličita mišljenja Neki ih smatraju za model-ugovore, a drugi za običajc. Ta shvalanja sc mcdusobno ne isključuju. "Incoterms" i ostała pravila predstavljaju nesumnjivo jedan predion model ugovornih odredbi, ali mogu se istovremeno smatrati i za običajc jer su veliktm delom bazirani na poslojcćim običajima, a njihova veoma raSircna upotreba čim ih podobmm da se smalraju i kao formulacija novih običaja 2 Prcovladuje shvatanje da ova pravila ncmaju snagu običaja i da im se primcna nc može zasnivali na pretpostaljenoj volji, već samo na izričitoj volji stranaka. 3 Ugovarači uvek mogu da isključe njihovu primenu. Auloritet pravila Mcdunarodnc trgovačke komorę počiva na pristanku zainteresovanih lica. Bez pristanka pravila nc predstavljaju mâta više od običnih predloga. 4

5. Zaključak

dowZ d h ° m - leX ™ rCatoria može se uočiti s strane da su prisialice ove h.tn î, , broJne *. S đrUge Strane da među njima P osto J‘ e različita méljcnja o nizu bitnih pitanja pocev od naziva koji treba upotrebiti za označcnje log "trcćeg prava , oji ga pravni izvori čine, pa do toga da li je to komplcian pravni poredak. Jedan od osnovnih argumenata koji ističu sledbenici ove doklrine, da bi opravdah postojanje lex mercatoria kao autonomnog sistema nezavisnog od nacionalnih

1 Kassis, A,, nav. delo. str. 274, 275, 310, 2 Varadi, T., nav. članak, str. 116. 3 SÏSÂS-T "• 3601 ** D - N - ■”**■ 4 Kassis, A., nav. delo, sir. 310, 332.

39

M. MIĆOVIĆ: Lex mercatoria i medunarodni trgovački običaji (str. 30-40)