Pravo i privreda

običaj, s lim što sc ohičai transformiše kasnije u običajno pravilo. Ugovorači siede lo pravilo zahvaljujući svcsti o posiojanju principa pacta sunt servanda. 1 Na osnovu iznclog logično je zaključiti da obićaji sami po sebi nisu pravna pravila. Oni svoju obavc/nu snagu, od momenta izričilog iii prećulnog izbora od slrane ugovarača, izvlače iz principa pacta sunt servanda. Kontradiklorno je ivrditi da ,su običaji pravna pravila koja imaju obaveznu snagu i da istovremeno izvlače obavcznu snagu iz jednog drugog pravnog pravila. U svojim potonjim radovima Goldman napušta najvažniji deo svoje teorijske konslrukcijc. Pravi razliku izmcđu uzansi, koje ne predstavljaju običajna pravila već praksu koja sc generalne sledi, i principa (na primer, obaveza da se pregovara u dobroj veri) kojc odrcdujc kao običajna pravila. 2 Medutim, principi koje poisiovcćujc sa običajnim pravilima nisu niśta drugo do pravila zajednička svim nacionalnim sistemima. FuSar del'iniSc medunarodne trgovačkc običajc kao "norme drugačije od državnih normi" isličući da oni dolazc do izražaja posebno u ugovornoj maleriji, ana osnovu autonomijc voljc stranaka. 3 I Śmilhof spada medu one koji na kontradikloran način odreduju medunarodne trgovačkc običaje. Njcgovo shvalanje o običaju kao pravnom pravilu uslvari odgovara konceptu običaja čija sc primcna zasniva na volji stranaka. Govoreći o razlici izmcdu dva izvora mcđunarodnog trgovačkog prava, on naglašava da se medunarodno zakonodavsivo, u krajnjoj liniji, primenjuje snagom aulorilela nacionalnog suvcrcna, dok se međunarodni običaji lemeljc na autonomiji volje stranaka kojc su ih usvojilc kao rcžim koji treba primenili na pojedini posao. 4 Na osnovu ovakvog određenja mcđunarodnih običaja, jasno je da običaj ne prcdstavlja pravno pravilo kojc ima obavezni karakter. 5 A, ako je tačno da se međunarodni trgovački običaji primenjuju na osnovu autonomije volje stranaka tada se gubi razlog za autonomnost ovih običaja u odnosu na nacionalne sisteme prava. 6 Da bi održao počctnu idcju o mcđunarodnom običaju kao pravnom pravilu, Šmithof pravi razliku između običaja i uzansi na osnovu stepena sigurnosti, kaja nastaje kao rezultat njihovog formulisanja od strane medunarodne organizacije. Kao medunarodne trgovačkc običajc koje je formuiisala jedna medunarodna organizacja - Medunarodna trgovačka komora navodi "Incoterms" i "Jednoobrazna pravila i običaje za dokumeniarnc akrcdiiivc". 7 Ipak, pravi kriterij za razlikovanje

1 Goldman, 8.. Frontiers..., sir. 180-190; La lex mercalolia..., str. 475-490. 2 Goldman, 8.. La volonte des parties el le role de l'arbitre dans l'arbitrage international, Revue de l'arbitrage, 19S1, sir. 484. 3 Kassis, A., nav. delo, str. 311. 4 Schmilthoff, C„ Medunarodno..., str. 97. 5 Kassis. A, nav. delo, str. 280. 6 Islo, str. 310, 7 Schmithoff, C, Medunarodna..., str. 98.

38

Pravo i privrcda 1/2 1993. vol 31