Pravo i privreda

Stvar je na izgled manje delikatna kad su u pilanju sudske taksę, jer su u pitanju novčani iznosi koji se plaćaju za određenu uslugu ili radnju državnog organa. Međutim, suština te pravne norme je upravo visina novčanog i/.nosa. Donoseći odluku o visini vrednosti predmela spora i visini sudskih taksi Vlada zadirc u zakonodavnu kompetenciju Narodne skupšlinc. Osim toga, kroz visinu sudskih taski može se uticati na građane da se obraćaju sudovima za zaštitu svojih prava i interesa, pa o tome može da odlučujc samo Narodna skupšlina. Zbog toga to nije pitanje samo prostog usklađivanja sa raslom cena na malo. Novčana kazna je bitan element bića prckršaja koji mora bili pod punom kontrolom, odnosno u nadležnosti zakonodavnog organa. U uslovima visokc inflacijc, koją po pravilu raste brže od piate, prenošcnje na Vladu ovlaSćcnja da automatski ("srazmerno rastu cena na malo") vrSi povećanjc nominalnih iznosa prckršajnih kazni u składu sa kretanjcm inflacije, nužno bi dovclo do bilnog ugorožavanja cilja i karaktera kaznene politike, jer bi došio do povcćanja realnog iznosa odnosno vrednosti novčanih kazni u odnosu na počctni iznos utvrđen zakonom. Slična situacija je i sa taksama, odnosno laksenom larifom. Kad je reč o prekršajima podsećamo da se niz načela krivičnog zakonodavstva primenjuju prekršajnom postupku, npr. opSti uslovi odgovornosti, načclno icgaliteta, opšti uslovi za isključenjc odgovornosti, pravo na odbranu, dvoslepcnost postupka i drugo. Dajući Vladi ovlašćenje da svojim aktom utvrđuje visinu novčanih kazni za prekršaje, smatramo da je rcč o istom društvenom odnosu koji se, ovakvim zakonskim rešenjcm, rcguliše različilim normama. Vlada na ovaj način mcnja sankciju iz zakona, čime se krši načelo podele vlasti. Ovde se radi o siluaciji da jcdan organ propisuje, normira dispoziliv a drugi organ propisuje sankciju. To u sušlini znači cepanje na dispozitiv i sankciju, Sto je neprihvalijivo. Kako je kaznena odredba sastavni deo norme, to znači da ko izvrši izmcnu kaznene odredbe on je izmenio i prekrSaj. Po naScm mišljenju svaka promena novčane kazne za prekršaj je promena u sadržini sankcije koja jc odrcđcna zakonom. Ukazujcmo i na odredbu člana 5. stav 4. Zakona o prekržajima koja prcdviđa da "organ koji je ovlašćen da propisuje prckrśajne kazne i zašlitne mere ne može ovo pravo preneti na druge organe". Smatramo stoga da sporna odredba Zakona o prekršajima ne samo da je neustavna, već je suprolna i osnovnim postavkama toga Zakona. Jasno je da su Vladu rukovodili da predloži a SkuSlinu da usvoji ovakva zakonska rešcnja, prc svega praklični razlozi, mesečni rast cena na malo, odnosno hiperinflacija, Sto veoma brzo obczvredujc visine novčanih kazni za prckrSaje i visine sudskih taksi i prcdmeta spora. Mcdutim, ne može se prihvatiti da se jedno načelno ustavno-pravno pitanje svodi na rulinsko pitanje. Smatramo da navcdcna zakonska reSenja ne mogu da izdrže kritiku sa slanoviSta uslavnosti. Praktični problem oko uskladivanja visine novčanih kazni za prekršaje i visine predmeta

81

D. PAŠAJLIĆ: Ovlašćenje vlade da svojim aktom usklađujc visinu vrcdnosti spora (75-82)