Pravo i privreda

i dužničke) onom učesniku na čiji terel su učinjcni. Međutim, on nema pravo na proviziju, jer iroSkovi nije dobrovoljno učinio. 1 Kamate. Svakom učcsniku poduhvata priznaju sc kamalc po stopi od 7 % 2 na potraživanja koją ima u okviru poverilačke masę od dana njihovog naslanka (obično završctak poduhvata) do dana punovažnosti dcobnc osnovc. 3 Nakon toga kamate se računaju prema opšlim propisima. 4

Dužnička masa

Pojam. "Dužnička masa je imovina" zajcdničkog plovidbcnog poduhvata "prcma čijoj vrcdnosti" i iz koje "se doprinosi naknadi Stete ili iroškova koji su prouzrokovani činom zajedničke havarijc". 5 Vrste. Iz ovc definicije mogu da se razlikuju dve vrsic dužničke mase (engl. contributory interest or value, fr. masse débitrice ou cnotribuablc) prcma njihovoj veličini i svrsi. To su stvarna i obračunska dužnička masa. Stvarna dužnička masa je od opasnosli sačuvani (spaSeni) deo vrcdnosti zajedničkog poduhvata iz koje se isplaćuju doprinosi radi naknade Stete ili troSkova u zajedničkoj havariji. "Slvarnom" je nazvana, jer ona postoji kao činjcnica u slvarnosti. To je imovinska masa iz koje su učesnici zajedničkog poduhvata jedino dužni da isplate doprinis u zcjdničku havariju radi naknade polraživanja u povcrilačkoj masi. Učesnici nisu dužni, iako mogu, da isplate doprinos iz nckc druge imovine, jer ona nije ni bila dco zejcdničkog poduhvata. Stvarna dužnička masa služi i kao obezbcđenje obaveze učesnika na isplatu doprinosa, jer su stvari od kojih se ona sastoji opterećcne załogom. Brodar i brodovlasnik za svoja potraživanja u zajedničkoj havariji imaju ručnu zalogu na tcretu ukrcanom na brodu, a ovlaSćenici tereta u istom cilju imaju privilegiju (zakonsku hipoteku) na brodu. Zato se ova vrsia dužničke masę može da nazove i "založnom" ili "obezbeđujućom". 6 U teoriji i zakonodavslvu nije uobičajcno da se izdvaja ova vrsia dužničkc masę, nego se samo uopšteno govori o dužničkoj masi, podrazumevajući pod njom obračunsku" dužničku masu. Kako obračunska dužnićka masa pri likvidaciji u stvarnosli ne postoji, kako učcsnici zajedničkog poduhvata nisu dužni da dopri-

1 Islo, sir, 164-166. 2 Praviio Anlvcrpen-Rotcrdam br. IX određuje kamatnu stopu od 5 % 4 Pronin Amverpen-Rolerdam br. IX ovaj rok produžava za još mesec dar, a nakon sastavlianja deobne osnove. 4 Vidi presudu OPS u Beogradu od 23. II 1987. g., UPPPK br. 115 - 116/87. 5 čl. 797. st. 1- 4 ZOPUP, delove definicije izvan znakova navoda übacio autor. 6 Tambača L., op. cit., str. 177.

91

N. JOVANOVIĆ; Likviđadja zajedničke havarije (str. 83-97)