Pravo i privreda

poduhvata i radi likvidacijc zajedničke havarije sastavni deo povcrilačke masc, proizilazi da se vrcdnost zajedničkog poduhvata povećava za njihov iznos uračunavanjem povcrilačke masę u obračunsku dužničku masu. To samo dokazuje izncsenu tvrdnju. 1 Drugi sastojak obračunske dužničke mase je slvarna dužnička masa. Ona je zbir svih spasenih imovinskih vrednosti zajedničkog poduhvata. Te imovinskc vrednosti su brod, teret i vozarina. Zato je polrebno da se ulvrdi njihova veličina. 1) BROD - Brod ulazi u stvarnu dužničku masu samo ako je spasen. Ukoliko je izgubljen, on ulazi u povcrilačku masu, a time posredno i u obračunsku dužničku masu. Ako je brod ośtećen, onda iznos Stela ulazi u poverilačku masu, a sačuvana vrednost broda ulazi u stvarnu dužničku masu. Brod ulazi u stvarnu dužničku masu sa neto vrednoSću na zavrSelku plovidbcnog poduhvata. Neto vrednost broda podrazumeva njegovu tržiSnu vrednost 2 od koję se odbijaju svi troškovi nastali na L odu nakon čina zajcdničke havarije koji nisu njena posledica. TroSkovi koji su poslcdica čina zajcdničke havarije uračunavaju se u poverilačku masu. 4 Od tržiSnc vrednosti broda odbijaju se i sve Stete uzrokovane posebnom havarijom bilo da su nastale pre iii posle čina zajedničke havarije. 5 U Francuskoj je dugo vremena spašeni brod ulazio u dužničku masu samo sa polovinom svoje vrednosti. Smatralo se da brod na kraju puta ima manju vrednost nego na početku. Rodier ističe da je ovo besmisleno pravilo ukinuto Zakonom iz 1967. godine kojim je prihvaćeno rešenje JAP 74. TržiSna vrednost broda zavisi od odnosa ponude i tražnje na tržiStu brodova. Međutim, i tržižte brodskog prostora utiče na potražnju brodova. Ova će biti veća za brodovima koji su već angažovani na osnovu ugovora o zakupu iii brodarskog ugovora na vreme, jer kupcu omogućuju da odmah počne da zarađuje. Kako je to samo privremeni uticaj, Zakon o plovidbi (Čl. 811. st. 1. t. 1.) i JAP 74 (XVII st. 1.) određuje da se pri određivanju neto vrednosti broda u zajedničkoj havariji ne uzi ma u obzir povoljniji ili nepovoljniji uticaj njegovog angažovanja ugovorom o zakupu ili brodarskim ugovorom na vreme. Postoje dva načina utvrdivanja vrednosti broda. 6 Po jednom se utvrđuje vrednosi broda u zdravom (neoStećenom) stanju, pa se od nje odbijaju sve Stete koje msu zajednička havanja. To je tzv. odbijajući sistem koji je nastao u engleskom pravu. Iz tzloženog proizilazi da Zakon o plovidbi i JAP 74 prihvataju ovaj način. Drugi načm se sastoji u ulvrđivanju vrednosti broda u oštećenom stanju, pa se

1 čl. 811. st. 1. t. 1., pravilo XVII st. 1. JAP 74, Pravilo Antverpen-Roterdam br. XII st. 1 2 Jakaša 8., op. cit., str. 130. 3 JakaSa., op. cit., str. 130. 4 Ö. 811. st. 2. ZOPUP, pravilo XVII st. 2. JAP 74. 5 Rodiére R., op. cit., str. 428. 6 Tambača L., op. cit., str. 170.

93

N. JOVANOVIĆ: Likvidacija zajcđničkc havarijc (str. 83-97)