Pravo i privreda

ulaze u poverilačku masu, jer nisu učinjcni za zajednički spas, le prcdstavljaju posebnu havariju. 3) VOZARINA - Vozarina ulazi u slvarnu dužničku masu kao poscban clement samo ako je bila u riziku brodara i ako je uspeo da je sačuva (zaradi). To znači da je potrebno da je prcvoziočevo pravo na njcnu naplatu zavisno od uspeSnog izvršenja prevoza, i da je on i pored čina zajedničkc havarije tcrci predao primaocu. Ukoliko je teret izgubljcn tokom pula pre odredišta, vozarina ulazi u dužničku masu u visini srazmerno delu puta na kome je teret prevezen, a u ostalom dclu ulazi u poverilačku masu. 1 Ako je ugovorena vozarina "u svakom slučaju", ona je u riziku ovlašćenika tercla, te se kao clement vrcdnosli (œnc) tercta posrcdno uračunava u dužničku masu. Vozarina ulazi u slvarnu dužničku masu samo u neto iznosu. To znači da se od bruto iznosa vozarine odbijaju svi troškovi kojc prcvozilac mora da učini da bije zaradio i koję bi uśtedeo "da su bród i teret bili potpuno izgubljeni u trenutku čina zajedničke havarije, a ne priznaju se kao zajednička havarija". Ovo je engieski sistem odredivanja neto iznosa vozarine, 2 koji su privalili JAP 74 (pravilo XVII st. 2) i Zakon o plovidbi (čl. 811. st. 1. t. 3.). Nasuprot ovog sistema koji od brulo vozarine odbija stvarno učinjene troškove, nemački sistem pauśalno odbija određeni deo bruto vozarine, bez obzira na stvarno učinjenc troškove za njcnu zaradu. Ovaj sistem usvajaju Pravila Antverpen-Roterdam za rajnsku plovidbu (br. XII st. 6) određujući da spašena vozarina doprinosi ”sa polovinom svoga brulo iznosa”.

Doprinos u zajedničku havariju

Pojam. Doprinos je udeo svakog učesnika u poverilačkoj masi srazmerno njegovom udelu u dužničkoj masi s kojim je dužan da učestvuje u snošenju šleta u zajedničkoj havariji. Cilj doprinosa je da se ponovo uspostavi ekonomska ravnoieža izmcđu učesnika poduhvata poremećena činom zajedničke havarije. 3 Pošto je za iznos poverilačke mase smanjena ukupna vrednosi imovine u zajcdničkom poduhvalu (ij. obračunska dužnička masa) to može da se postigne samo preraspodelom nanete Stete u srazmerno umanjenim iznosima, jer su učesnici dužni da doprinose samo spašenim imovisnkim vrednostima (tj. stvarnom dužničkom masom).

1 Jankovec 1., op. dt., str. 84. 2 Lowndes Rudolf, op. cit., str. 242. 3 Savin Š., op. at., str. 95.

95

N. JOVANOVIĆ: Likvidacija zajedničke havarijc (sir. 83-97)