Pravo i privreda

u propisanom periodu i nakon registracije društva, ali uz odredene pravne odbrambene mehanizme koji bi sprečavali zloupotrebe. Četvrto, Zakon o preduzećima (predlog) je morao, što je i učinio, da obaveže na procenu novčane vrednosti nenovčanih uloga (stvari i prava) u svim slučajevima osnivanja društava i povećanja kapitala (izuzev kad je njihova vrednost u visini propisanog minimalnog dela novčanog uloga) i statusnih promena, što je takođe pređmet pažljive zakonske regulative u uporednom pravu, i to ne samo radi utvrdivanja omera medusobnih uloga kao osnove za raspođelu dobiti i upravljačkih prava, već i posebno zbog sigurnosti trećih lica da poslove sklapaju sa subjektom čiji je kapital kao osnovica imovinske odgovornosti realno vrednovan. Peto, Zakon o preduzedima (predlog) u sadejstvu sa Zakonom o hartijama od vrednosti je morao, što do sada nije učinjeno, brisati sadašnje određenje deonice kao" isprave o vlasništvu" i kao isprave koja daje pravo na deo likvidacione ili stečajne mase, što bi u svom praktičnopravnom ishodištu vodilo stavljanju suvlasnika đruštva ispred poverilaca društva, a što bi za pravnu sigurnost i pravni promet bilo pogubno. Isto tako, istim mehanizmom trebalo bi regulisati i neke hartije od vrednosti koje ne poznaje naše važeće zakonodavstvo (užitničke akcije, akcije koje daju samo određena upravljačka prava, obveznice sa pravom preče kupovine akcije, konvertibilne obveznice u akcije i sl.). Šesto, važedi Zakon uopšte nije bio regulisao, što novi Zakon (predlog) dini, pitanje povlačenja akcija ili udela, dime se ako se njihova isplata ne čini iz đobiti društva smanjuje osnovna glavnica kao osnovica imovinske odgovornosti društva prema poveriocima, koji se na ovaj način oštećuju, a suvlasnici društva u suštini ne snose rizik poslovanja društva do visine svog uloga, te je to trebalo u skladu sa prihvadenim svetskim standardima regulisati i to na imperativnoj osnovi. Isti je slučaj i sa držanjem vlastitih akcija ili uđela ođ strane samog društva, što u nas nije uopšte bilo regulisano i što se zbog sigurnosti pravnog saobradaja ne može prepustiti na regulisanje autonomnim putem (statut ili ugovor). Sedmo, uređenje vlasničkih i upravljačkih funkcija u društvima kapitala u važećem zakonu ne može se smatrati ni malo uzornim i u dobroj meri ima prizvuk ranijih rešenja o razgraničenju upravljačkih i izvršnih funkcija, te nemogučnosti đirektora da bude član radničkog saveta (takvom analogijom se sada uzima da direktor ne može biti član upravnog odbora). SUština modernih rešenja upravljanja društvima kapitala nije u razgraničenju vlasničkih funkcija koje se obavljaju u skupštini akcionara ili članova društva, upravljačkih funkcija koje se rezervišu za upravni odbor i izvršnih funkcija koje se rezervišu za direktora, ved samo u razgraničenju vlasničkih funkcija i funkcija uprave preduzeća, koja je izabrana od organa vlasnika preduzeća i ima zadatak da organizuje upravljanje i vođenje poslova preduzeda (sa mogudnošdu eventualnog odstupanja od ovog rešenja jedino kod preduzeda koja obavljaju delatnost od javnog interesa). Ponuđena rešenja u novom Zakonu (predlogu) značajno su unapređujuda, ali čini se da ovde ima još potrebe za značajnim korekcijama. Za razliku od društava kapitala, koja se u uporednom zakonodavstvu detaljno regulišu i to dominantno imperativnim normama od kojih se ne može odstupiti na autonomnoj osnovi i izuzetno subsidijarnim (dispozitivnim) normama koje se primenjuju u odsustvu drugačijeg autonomnog regulisanja, đruštva lica ni u uporednom pravu nisu tako detaljno regulisana, ali su ipak daleko detaljnije regulisana nego u našem pravu i to po pravilu subsidijarnim rešenjima a izuzetno imperativnim normama. Razlog ovom nalazi se u činjenici da uporedna prava poznaju poseban imenovani ugovor o ortakluku, što je u osnovi i pravna priroda ovih društava, te se rešenja ovog ugovora mogu u nedostatku posebnih propisa za ova društva na njih primenjivati. U situaciji kad naše važeće pravo ne poznaje 1 posebno ne reguliše ni ovaj ugovor, to je van svake sumnje bilo potrebno postojedu regulativu ovih druStava (svega

18

Prof, dr Mirko Vasiljević, Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu