Pravo i privreda

nakon plaćanja ovih obaveznih dažbina pređstavlja neto zaradu obveznika. Zbog toga se promene u stopama poreza, odnosno doprinosa neposredno odražavaju na poresku obavezu zaposlenog pošto su one, isto tako, iskazane u "bruto" vrednostima. Air, situacija je prilično drugačija u praksi. Sindikati insistiraju na ugovaranju neto zarada, zaposlene i daije interesuje samo ona suma koju im, u neto iznosu, isplaćuje poslodava. Poslodavci đeluju po inerciji starih rešenja te neto iznose ličnih primanja prcračuuavaju u bruto zarade kako bi, potom, izvršili obračun poreza i doprinosa. Postupak (tehnika) preračuna sa neto na bruto nigde nije propisan. Jedino je važno da polazno neto primanje prerafimato u bruto bude jednako neto primanju (bez uticaja olakšica za izdržavana lica) obračunato iz bruto primanja. 1 Ofigledno je da se u praksi ne operiše bruto velifinama, iako je to bila jasna namera zakonodavca. Na taj način je, praktično, u praksi, zadržan stari način obračuna poreza na zarade. To je glavni razlog zbog koga zaposleni nemaju poseban interes za promenu stopa poreza na zarade, odnosno doprinosa za socijalno osiguranje. Poslodavcu je prcpušteno da, uz pomoć svojih računovođa i daije sam "rešava" pitanje poreza i doprinosa. Problem nastaje zbog toga što teret nekih fiskalnih obaveza (poreza na zarade i dela obaveznih doprinosa) pada na račun poslodavca, umesto na poreskog obveznika. Podatke o iznosu bruto plate, odnosno o fiskalnim dažbinama zaposleno lice dobija samo iz izvoda za obradun plate koji mu, pri isplati, dostavlja poslodavac. Nedostatak je, dakle, u tome što se kod obraduna plate ide obmutim putem, tj. umesto od bruto (kako predvida Zakon) polazi se od neto plate. Računovodslvcnc službe preduzeća i drugih poslodavaca najdešde koriste tablice za preračun neto na bruto zarađe, čije je sastavljanje i objavljivanje, uveliko, komercijalizovano i za neke firme i agencije postalo vrlo unosan izvor prihoda. Već mesecima pokušavamo da odgovorimo sebi na pitanje zbog čega je svesno izigrana intendja Zakona o porezu na dohodak građana. Iz kojih razloga su se pređuzeća i drugi poslodavd opredelili za neto prindp obraduna, iako im to ide direktno na teret? Koji su to razlozi koji mogu da opravdaju povećanje poreskog opterećenja privrede u, ionako, lošoj privrednoj situadji, do koga dolazi usled isplata već utvrđenih neto plata zaposlenim, na koje se zatim nadograduje porez i doprinosi? Sa druge strane, poslodavd su nezadovoljni zbog svog fiskalnog opteredenja. Primenom neto prindpa, njihov fiskalni teret jeste zaista uvedan. Ali, mišljenja smo da su, najvedm delom, upravo oni sami krivi za to. Za izlazak iz ovakve situadje, dovoljno bi bilo samo da se jezički protumačen zakonski tekst primeni u praksi. A u Zakonu o porezu na dohodak gradana doslovno stoji: 2 "Porez na lična primanja plaća se po stopi od 30% na osnovicu koju fine isplaćena lidna primanja umanjena za iznos garantovane bruto zarade. Garantovanom bruto zaradom smatra se garantovana neto zarada uvećana za doprinose za obavezno sodjalno osiguranje koje pladaju na zarade odnosno plate osiguranici po zakonu kojim se ureduju doprinosi za obavezno sodjalno osiguraLje."

1 Drugim rcčima, N 1 = N 2, gde N 1 označava polazno neto primanje, aN2 predstavlja obračunato neto primanje iz bruto primanja (odnosno bruto primanje umanjeno za iznos doprinosa za sodjalno osiguranje i poreza na zarade). Vid.: "Informator”, 3/94, "Cekos", Beograd, str. 24. 2 Clan 3. stav 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, "Službeni glasnik RS", br. 19/1994.

327

OP OREZIVANJE ZARADA U NOVOM PORESKOM SISTEMU SRBUE IPREDUZETNIKA