Pravo i privreda

тече од датума менице. У клаузули о камати мора бити назначена стопа по којој се камата плаћа, јер се иначе сматра да ова клаузула није написана. Стопа камате може бити фиксна или варијабилна. Варијабилна стоиа мора варирати у односу на једну или више референтних стопа у складу са одредбама менице и свака таква референтна стопа мора бити објављена или на други начин расположива јавности и не сме бити непосредно или посредно подложна једностраном утврђнвању од стране лица које је именовано у меници у време кад је меница вучена, осим ако је лице имсновано у одредбн о референтној стсши. Варирање варијабилне стопе може бити ограничено одређнвањем највише нли најниже стопе или на други начин. Ако бројчана вредност варијабнлне стопе не може да се утврди из било ког разлога. важиће стопа која би била наилатива у судском поступку у јурисдикцији где је меница платива. Име ремитента Ремитент је лице у чију корист трасант налаже плаћање. Појам „ремитент“ треба разликовати од појма „ималац" и појма „заштпћени нмалац“. „Ималац" је лице које поседује меницу. Ималац менице је бнло ремитент док има меницу у поседу нли лице у поседу менице која је на њега индосирана и на којој се појављује непрекинути низ индосамената. чак и ако су неки од њнх фалсификовани или дати без овлашћења. Ималац меннце je и лнце које ју je стекло под околносгима које би давале основ за побијање права на меницу или на приговор против обавезе из менице (због неспособности, преваре, заблуде, принуде). Заштићени нмалац је ималац меннцс која је попуњена нлл која је била непотпуна (бланко) меница и била попуњена сагласно овлашћењу, под условом да када је постао ималац: а) није знао за приговоре против одговорности (био савестан), б) није знао за пуноважно право на меницу било ког лица, ц) није знао за чињениду да је менпца нехонорисана неакцептирањем или неплаћањем, д) рок за презентацију није протекао, е) ннје мениду стекао преваром или крађом или учествовањем у превари или крађн која се тнче менице. Разлнка између имаоца н заштнћеног имаоца је пре свега у обиму приговора које потписник менице може ставити (нпр. у погледу приговора заснованих на основном послу). Права на меницу заштићеног нмаоца нису подложна бнло каквом праву на меницу било ког лица, изузев пуноважног права које пронзлази из основног посла између њега и лица које истиче право. Претпоставља се да је сваки ималац заштићенн ималац док се супротно не докаже. Заштнћени нмалац преносом менице даје сваком следећем имаоцу права која је имао заштићени ималац (са неким изузецима). Заштићени ималац не може се поистоветити са савесним, а ималац са несавесним имаоцем менице по женевском праву.

6

Право и лривреда бр. 1-2/95.