Pravo i privreda
2. Једно од основних питања које се поставља са доношењем новог устава јесте какво је његово дејство као највишег правног акта на дотадашњи (важећи) правнн систем. У савезшш државама каква је СРЈ, то пре свега значи какво је дејство Устава на до тада важеће савезне законе и друге прописе и опште акте, a затим, какво је дејство Устава на републичке уставе и републичке законе и друге прогшсе република чланица. Теоријски одговор није споран: устав као основнп закон земље. односно закон над законнма и највншн правни акт којим се заснива целовит и у свим својнм деловима усклађен правни снстем, аутоматскн тражи да се из важећег правног система као целине отклоне сви правни прописи. односно њихове одредбе које ннсу у складу са одредбама устава (односно са уставом) а да новнбудући прописн који се доносе морају бнти у складу са Уставом. To другим речима значи, да се сви важећи затечени прописи у правном спстему земље од устава република. преко савезних и републичких закона до подзаконских прописа морају ускладити са Уставом, и то тако што ће поједини закони и други пропнсн престатн да важе (на један од начина утврђен у праву), док ће други путем измена и допуна бити усаглашенн са Уставом, или како то каже МЈовичић „новн устав снагом правила lex posterior ... не само што укида дотадашњи устав, него и све одредбе закона, односно законе у целннн који су у супротности с његовнм начелнма односно Овај у теорији неспоран став у праксн изазива одређенс разлике, које се огледају: прво, у техници, односно начину на који се одређује дејство новог устава према важећим уставима федералних јединица и законодавству у земљи; друго, домашају и обиму промена које нови устав тражи у уставима федералних јединида и у дотадашњем законодавству у целини. У погледу технике устави се међусобно разликују по томе што устави неких земаља садрже одредбе у којима изричито утврђују однос према законодавству на снази у тренутку његовог ступања на снагу ? док устави других земаља, који нису ретки, не садрже никакве одредбе о судбини до тада важећег законодавства, јер полазе од става да устав укида све прописе који су у супротности са њим. Што се тиче обима и домашаја утицаја који нови устав врши на до тада важеће законодавство, искристалисала су се у основи два становишта. Према једном становишту, које полази од нужности постојања правног континуитета, доношење новог устава треба у што је могуће мањој мери да утиче на постојећн правни систем; и другом, које полази од тога да доношење новог устава претпоставља н захтева стварање новог правног система при чему се не искључује могућност преузимања појединих прописа из ранијег правногсистема. 3. У овом раду ми ћемо се ближе задржати само на утицају Усггава СРЈ на савезно законодавство, и ако је код нас данас изузетно значајно и актуелно
3. О дејству новог устава на важеће законодавство вид. опширније М.Јовичић оп цит сто 320-327, " 1 '
29
Б. Ненадић: Општи осврт на усклађивање савезних закона са Уставом Савезне Републике Југославије (стр. 26-40 )