Pravo i privreda

питање утицаја Устава СРЈ на усгаве република чланица и републичке законе и друге прописе.^ Устав СРЈ не садржи одредбе о односу према важећем савезном законо давству. Тај однос је утврђен Уставним законом за спровођење Устава СРЈ, који је донет и који је ступио на снагу истовремено са Уставом СРЈ. Уставни закон, не улазећи овом приликом у његов карактер односно џравну природу, изричито регулише однос Устава према важећим савезним законима и другим савезним прописима. За Уставни закон могло би се рећи да садржи комбиновану технику у одређивању односа Устава и до тада важећих закона. Тако Уставни закон садржи: а) одредбе о укидању тј. престанку важења појединих савезних закона супротних Уставу; б) одредбе о продужењу важности свих других савезннх закона (значи оних који су фактнчки супротни Уставу) за одређено време; ц) одредбе о обавези усаглашавања важећих савезних закона са Уставом СРЈ у одређеном року (који је различит за поједине законе), односно одредбе о обавези доношења нових савезннх закона на основу Устава у одређеном року. Уставнн закон, сем није улазио у домашај и обим промена које треба извршити у савезном законодавству. већ је то препустио законодавцу да сам процени шта у важећем законодавству треба мењати н како тј. којом технпком (измене и допуне савезног закона, стављање ван снаге савезног закона и

4. Савезна Република Југославија као држава заснована на владавинн права се не може замислихи без конзистентног правног система усаглашеног са Уставом СРЈ. Овај захтев се поред усаглашавања савезног законодавства односи и на усклађеност устава република чланица са Уставом федерације, и закона република чланица са Уставом СРЈ и савезним законима. Један од крупних проблема данас у нашем уставном систему произлази из несагласности одредаба републичких устава посебно Устава Републике Србије са Уставом СРЈ. Након доношења Устава СРЈ Република Црна Гора је приступила доношењу новог устава октобра 1992. године, који је у основи усклађен са Уставом СРЈ, сем појединих решења овог устава за која се оправдано може поставити питање усклађености са Уставом СРЈ. Међутим, Република Србија још није приступила усаглашавању свог устава са Уставом СРЈ. He улазећн овом приликом у разлоге и узроке таквог стања, јер је промена устава увек par exelans политичко питање, правно гледано није прихватљиво да у једној федерацији постоје значајне разлике између решења у основннм законима савезне државе и република чланица. Такође нису ретки прнмери несагласности одредаба републичкнх закона и подзаконскнх прописа са савезним законима којн су донетн на основу новог Устава. Наиме, још увек је велики број републичких прописа који су несагласни са Уставом СРЈ, односно савезним законима који су усаглашени са Уставом СРЈ (нпр. то су прописи из области финанснја, цена, трговине, робннх резерви и др.). Овде није реч о нескладу и супротностима између бројних нормн у различитим правним актима које је тешко избећи и до којих скоро неминовно долази у животу приликом правног уређнвања односа. Због тога се те супротности не могу толерисати и оне се морају отклањати у интересу постојања, односно функционисања федерације и правне сигурности. 5. Тако је у чл. 3. и4. и члану 15. ставу 3. уставног закона утврђена обавеза доношења нових закона у појединим областима.

30

Право и привреда бр. 1-2/95.