Pravo i privreda

на дубину промена прокламованих Усгавом не треба посебно наглашавати, тим пре ако се има у виду чињеница да се ради о законима од изузетноВ значаја за привредни систем земље (нпр. закон о својинским односима, закон о предузећима, закон о задругама, закон о осигурању, закони из области великих техничко технолошких система и система веза, саобраћаја и др.), односно законима значајним за функционисање државе и њених органа (управно право у најпшрем смислу, унутрашњи послови и државна безбедност, међународни односи) или за оствасривање и заштиту основннх слобода и права грађанина (радно, пензијско и социјално законодавство, јавно ннформисање, слобода политичког и другог удруживања, кривично-правна и друга заштита поједнних слобода и права и поступци пред државним органима).

Анализа досадашње праксе показује да се усклађивање савезног законодавства и правног система у целини са Уставом СРЈ одвија изузетно споро. Тако и после више од две и по године од доношења новог Устава савезно законодавство у кључним областнма ниј'е усклађено са Уставом. Отуда се и неке виталне функције савезне државе и не остварују (чему наравно бнтно доприносе и други узроди), а друштвени односи у економском и политичком систему не трансформишу и не остварују у складу са опредељењима Устава. Овом приликом нећемо улазити у анализу узрока таквог стања, али је сигурно да такво стање не доприноси утемељењу Савезне Републике Јушславиј као правне државе и државе засноване на прпнципу владавине права. Уколико би овакво стање потрајало (а за шта има ннднција) то ће уз остале чпниоце. знатно отежати остваривање основних принидпа и начела новог Устава, односно њихово претварање у реалне односе. Због непостојања позитивног законо давства заснованог на Уставу СРЈ, савремена Југославија са уставно правног и институционалног аспекта у многоме делује као „недовршсна држава“. Сасвим је разумљивода од априла 1992. глднне до данас ннје у целини и у потпуности могло бити изграђено савезно законодавство и правни систем Југославије. Међутим, нема никаквог оправдања за чињенпцу да неки темељни савезни закони у најзначајнијим областима односно гранама права нису донети, односно усклађени са Уставом. Многи од тих закона се налазе већ више од годину дана у скушптинској процедури, а тн закони су кључнн за реализацију основних уставних принципа. Тешко је рећи која су то главна обележја правног система савремене Југославије, као уосталом и већине источно европских земаља. To је иравни систем друштва у транзицији у коме егзистирају н дошганрају својим бројем и садржином закони донети на основу Устава СФРЈ који је утврђивао сасвим друга начела и принципе организације друштва. Обележје социјалистичког самоур-

38

Право и привреда бр. 1-2/95.