Pravo i privreda

варивања и заштите слобода и права човека и грађанина. Без тога нема ни остваривања Устава. Ново савезно законодавство и правни систем Југославије у целини не може се градити простом рецепцијом, односно једноставним преузимањем решења из закона Социјалистичке Федеративне Републнке Југославије. При изградњи савезног законодавства морају се уважавати и уграђивати принципи и правни институти који представљају опште цивилизацијске тековине (посебно у области грађанског, кривнчног и привредног права). Правни систем Југославије. мора бити компатибилан са правним системима савремених земаља, а пре свега европскнх, како би се обезбедило несметано кретање људи и капитала и повезивање са светом, с тим што овај захтев никако не значи просто преузимање одређених решења других земаља у наш правни систем. И на крају, савезни закони и други прописи у правном систему Југославије морају се ослободити идеолошких оптерећења као и норми које ннсу правила понашања већ казуистика и непотребни детаљи а што је у законодавству СФРЈ било доста изражено. Можда је сувишно подсећати да нас је наше претходно искуство морало научити да правни систем земље мора бити остварљив (примењив) и животан тј. да норме морају одговарати стварности. 8. Анализа одредаба Устава СРЈ (пре свега члана 77.) показује да Су у законодавну надлежност федерације стављене веома значајне и бројне области и да је домашај законодавних овлашћења савезне државе у целини посматрано овим уставом знатно Та овлашћења сврстала су савремену Југославију у ред федерација са значајним и широким Са становишта изградње правног система, то значи да је савезна држава та која сем незнатних изузетака треба да донесе најзначајније законе којима ће се разрадити основна начела и принципи Устава. Колико ће се у пракси доследно реализовати законодавна функција федерације, показаће време које долази. Досадашње искуство је недовољно за извлачење генералних оцена и ставова, али су уочљиве одређене тенденције или боље рећи знакови који нису у складу са уставним опредељењима о Југославији као модерној и ефикасној федерацији. У периоду од доношења Устава СРЈ до сада је испољена изузетно скромна законодавна активност савезне државе. У правном систему Југославије данас је неупоредиво више савезних закона и других прописа који су несагласни са Уставом. Шта то значи за функционисање Југославије као правне државе и државе засноване на владавини права с обзиром

20. To не значи да Устав СРЈ у неким областима, односно питањима није сузио законодавну надлежност федерације. 21. За сагледавање целине законодавне надлежности савезне државе поред одредаба члана 77. Устава СРЈ и одредаба о делокругу Савезне скупштине значајне су и друге одредбе Устава у којима је утврђено да се поједина питања уређују савезним законом (што је утврђено у 33 одредбе Устава) односно да ће се поједина питања уредити законом (то је утврђено у 25 одредаба Устава), а што може значити и републичким и савезним законом.

37

Б. Ненадић: Општи освртна усклађивање савезних закона са Уста Вом Савезне Републнке Југославије (стр. 26-40 )