Pravo i privreda

својим субјектима налаже повећање способностуи прилагођавања његовим законитостима при чему се као једна од мјера рационализације, али и као услов опстанка у тржишним условима привређивања, примјењује и утврђивање евентуално прекобројних радника и решавање њиховог даљег радно-правног статуса. Тржиште захтијева да тим раднидима престане радни однос. Али, на другој страни стоји уставно одређење да раднику може престати радни однос против његове воље само под условима и на начин утврђен законом и колективним уго вором. 2. У овом тексту ће се анализирати неки аспекти постојећим прописима утврђеног начина и поступка усклађивања броја радника са стварним потребама процеса рада и могућностима предузећа, као једног од најизраженијих проблема са којима се сусрећу друштвена предузећа у процесу својинске трансформације. Овђе неће бити ријечи о иравима која се законом гарантују радницима за чијим радом је престала потреба, нити о условима под којима се та права остварују, односно под којима раднику може престати радни однос. Осврнуће се само на нека начелна и недовољно разјашњена питања која се постављају у решавању овог проблема. Уочава се, такође, да тај поступак може и дуже да траје и да од момента доношења програма технолошких и других унапређења па до коначног решења статуса радника за чијим радом је престала потреба треба донијети велики број појединачних одлука и других аката. У постојећој регулативи примијетна је и извјесна неусклађеност између појединих прописа што се таксфе негативно одражава на успјех и ефикаснот дијелог процеса. I Трансформација друштвених предузећа и вншак радника 1. У нашем позитивном законодавству утврђен је инсгитут "престанка потребе за радом радника" који се односи на раднике у предузећу који се испољавају као вишак запослених. Из законских одредби произилази да се под појмом "технолошког вишка" подразумнјева престанак потребе за радом радника због технолошких и других промјена, односно модернизадије средстава и процеса рада којима се доприноси повећању продуктивностн и успјеха у пословању предузећа. Ради се о смањењу учешћа жнвог рада у корист рада опредмећеног у новим средствима и технологији. Закон о основним правима из радног односа ("Сллист СФРЈ", бр. 60/89 и 42/ 90) предвиђа права која се обезбеђују радницнма којн се појављују као вишак али њихово осгваривање веже за постојање неког из одређеног уског круга узрока услед којих је престала потреба за радом радника. Наиме, Закон као основ за примјену тнх права предвиђа да је потреба за радом радника престала због технолошкнх и других унапређења којима се допрнносн повећању продуктивности н увећава успјех организације, односно послодавца. Уређује се, значи, само случај када је потреба за радом радника престала због позитивних кретања која увећавају резултате у пословању предузећа. Републички закони о радним одно-

42

Право и привреда бр. 1-2/95.