Pravo i privreda

сима покушали су бити потпунији, па предвиђају и друге разлоге, сем технолопжих и другнх унапређења, услед којих може доћи до престанка потребе за радом радника. Тако је Закон о радним односима Црне Горе ("Сл.лист СР ЦГ", бр. 29/90 и 28/91) додао и "организацијска унапређења" и "економске разлоге". Такође и Ошптим колективним уговором у овој републици ("Сл. лист СР ЦГ", бр. 49/90) иста права су призната и вишку радника који је настао услед економских унапређења. Ова проширења основа у републичким законима на први поглед могу изгледати сувишним, јер технолошко унапређење у свом уобичајеном значењу правног појма садржи у себи и организационе промјене и друга унапређења којима се доприноси повећању продуктивности и увећава економски успјех предузећа, што је вјероватно сматрао и савезни законодавац. Међутим. ако се пође од значења појма технолошких промјена у језичком смислу онда се показује да је оно знатно уже и не укључује у себе организационе и друге промјене. Зато се наведене допуне у републичким законима могу сматрати прецизирањем које треба да допринесе смањењу неспоразума у тумачењу и примјени ових прописа. И поред свега је, чини се, осгало прилично нејасно због којих се све разлога може утврдити престанак потребе за радом радника, да ли само због унапређења, која могу бити различита, или и у другим случајевима. Одредби Закона о основним правима из радног односа, као што је речено, могло би се замјерити из разлога што не решава проблем статуса радника који се јављају као вишак због економских тешкоћа у пословању предузећа. Могуће је да је законо давац пошао од става да привредни субјекти који лоше послују и западну у економске тешкоће треба да се преоријентишу на нови начин и програм рада, а ако то није могуће да престану са радом. Но, у сваком случају, Закон, чини се, својим решењима оставља мало простора предузећима да и својим актима слободније уређују ова питања, што не доприноси поспјешивању циљева привредне реформе на овом подручју. Републички законодавци су, као што је речено, били потпунији али би се њихове одредбе могле посматрати и са становишта постојања правног основа за, макар и на посредан начин, проширивање савезним законом утврђених основа престанка радног односа. 2. У садашњем стању привреде код нас, реално посматрано, постоји вишак радника који је настао по различитим основима, али сигурно најмање као последица унапређења у процесу рада. Могло би се рећи да се најчешће ради о вишку радника који настаје као последица економских тешкоћа. Велики број предузећа проводи поступак трансформације притиснут таквим проблемима. To значи да је незнатан број радника прави технолошки вишак јер у постојећим условима привређивања ријетко се дешава да предузеће може направити крупне захвате у технологији који подразумијевају финансијска улагања у смислу измјене постојеће технологије или макар замјене већег дијела средстава за производњу. Али, у садашњим условима кризе могло би се узети да и само рјешавање вишка радника који је настао из економских разлога представља неки

43

Д. Драшковић: Статус радника у процесу својинске трансформације друштвеннх предузећа (стр. 41-50)