Pravo i privreda

тржиште САД-а има око 250 милиона потрошача, а Јапана око 150 милиона. Оно чини заокружено подручје без унутрашњих граница, у оквиру којег је обсзбеђсно слободно кретање људи, робе, услуга и капитала. Такво једно тржиште има шансе да резултира већом продуктивношћу, нижим ценама, великим бројем радних места и побољшањем других економских фактора. Национална разноликост петнаест земаља, делова тог тржишта, отвара потребу усаглашавања свих елемената неопходних да се наведено слободно кретање несметано обавља. To усаглашавање врши се великим делом путем стандардизације. Стандардизација представља један од основних елемената савремених држава намењених усмеравању технолошког развоја и спровођењу неопходне друштвене контроле над избором и применом технике и технологије у производњи и другим делатностима.^ Ово је данашње схватање стандардизације, схватање које је настало као резултат еволутивног процеса у последњих сто година. Развој стапдардизације Развој стандардизације би се могао пратити кроз неколико временских етапа. Прва етапа би могла временски обухватити период до I светског рата. У то доба стандардизација се развија у великим капиталистичким предузећима и служи као средство унутрашње рационализације пословања. У оквиру оваквих великих предузећа производе се производи истих карактеристика и истог квалитета, што је у основи предуслов за специјализацију и кооперацију у индустрији сложене производње. Стандардизовани терминн онемогућују неспоразуме, а стандардима усаглашене методе испитивања омогућавају јединствене критернјуме утврђивања квалитета. Већ тада постоји ИЕЦ - International Electrotechnical Commission (основана у Лондону 1906. годнне) - организација која се бави стандардизацијом. Други период могао би да буде уоквирен Првим светским ратом. Предности стандардизације, уочене у пракси. масовно се корнсте у војној индустрији. У трећој развојној етапи, периоду после првог светског рата, стандардизација доживљава своју експанзију. У то доба се уочава двоструки значај њене примене. С једне стране, она и даље представља средство рационализадије производње, али, с друге стране, и умањује конкурентску борбу на тржишту. Производе се стандардни производи и смањује њихов број и врста. Стандардизација осваја међународнн ниво између два светска рата, у перноду који би се могао назвати четвртом етапом њеног развоја. У овом периоду

1. Рабреновић-Анцел: Стандарднзација у свету и код нас, Квалитет и поузданост, 80. XIII, 1985, стр. 3

52

Право и прпвреда бр. 1-2/95.