Pravo i privreda

У to доба много je организација, друштава, удружења и института које се пшром света баве овом проблематиком. Од европских организација најпознатије су: BSI - British Standards Institution, AFNOR - Association francaise de normalisation, UNI - Ente nazionale italiano di unificazione. Од међународних организација које третирају ову област најзначајније су већ поменуте ISO и lEC. Ове две организације су доста дуто своју делатност на подручју стандардизацијеобављале независно једна од друге. Уочена потреба за координираним деловањем довела је до тешње сарадње, како између њих, тако и између националних организацнја и међународних. Наиме, сада националне организације активно суделују на изради међународних стандарда. Покрет за заштиту потрошача Када се говори о стандардизацији у овом периоду, значајну улогу одшрао је један покрет који се јавио седамдесетих година. У то време долази до организовања потрошача који своје акције усмеравају на тежње за квалитетним производом, за заштитом свог живота и здравља. Покрет за заштиту потрошача, назван конзумеризам, јача, како на националном тако и на међународном плану. Организује се и конгрес Међународне потрошачке уније (1969. године) на којем се усваја Међународна декларација о правима потрошача. Декларација се односи на све оно што делује на човека, на његово здравље, његово благостање, његову животну средину. На конзумеризам државе реагују доношењем Закона о заштити потрошача, те доношењем разних прописа којима се регулишу карактеристике и квалитет производа, мере за заштиту живота н здравља, те осннвањем установа за обавештавање потрошача. Правну заштиту пружа и тзв. потрошачки омбудсман (шведски - заступник, представник), институт који је, иако датира још из 19. века, уведен у шведско право седамдесетих година. Омбудсман има задатак да спроводи владину политику у вези заштите потрошача. Ову су инстнтуцију увеле и неке друге земље (Данска, Норвешка, Финска, Немачка, Француска, Велика Британија и неке друге). Акције потрошачког омбудсмана углавном су усмерене на некоректне клаузуле у типским уговорима и проблеме који настају при нелојалној конкуренцији. У Шведској и неким другим земљама постоје и тзв. судови за мале тужбе (smal claims courts), којима се потрошачи обраћају у случају повреде својих права. Судске формалности су у оваквим судовима сведене на најмању могућу меру, a самим тим и судски трошкови. Можда су најефикасније средство заштите потрошача тзв. колективне тужбе (class actions) које своје позитивно дејство највише показују у случају мас-

Право и привреда бр. 1-2/95.