Pripovetke / Branislav Nušić

114 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

—- Хвала вам, велика вам хвала; извините што сам био толико слободан.

Па и Срета се повлачи у своју канцеларију. обавештен, а не треба ни причати да је он затим обавестио пандуре.

23

А господин Срета практикант, то вече, кувајући у џезвици сам себи кафу, овако је размишљао У својој соби:

— Боже мој, ето господин начелник иде у Београд и тамо ће разговарати са господином министром; извесно ће разговарати... Како је срећан, има пара а добио осуство, па онда и познаје се са господином министром... Благо њему. Кад би, Боже, хтео и за мене да проговори реч две. Е, кад би он хтео...

И ту му преври џезвица те поче да дува и да меша брзо а затим је скиде с ватре, нали хладном водом и покри је капком да слегне кафа, а он наслони главу на руке те настави да размишља.

— Тринаест година сам већ практикант. Никад нисам био кажњен; баш би право било да аванзу- јем; зар нисам бољи него многи и многи2! Зар нисам толико пута и похваљен; зар ми господин начелник није једанпут пред свима рекао да сам највреднији чиновникг2!.:.

И тако господин Срета размишља, размишља док се не сети кафе која се већ у велико охладила, те је наново пристави уз ватру.

ж # =

А сутра-дан господин Срета узе акта која је јуче преписао и унесе их писару на сравњење. Сравњивало се, читало се, поправљало се, радило сеи најзад свршило се. А кад се свршило, поче Срета реченицу, коју је још синоћ уз кување кафе спремио.

—- Хтео сам да вас питам нешто, господине Џеро.

Писар се устури па га погледа испод очију.