Pripovetke / Branislav Nušić

КИКАНДОНСКА ПОСЛА.

Милина је била како је све то лепо ишло у Мајдан-Пеку') до пре неког времена. Као пред рајским вратима стекли се ту сви народи: и Талијан са шиљатом брадом и хармоником под пазухом, и Влах са дебелом главом и украденом погачом у торби, и Немац са плавим очима и молитвеником под мишком, и Словак са прћастим носем и флашицом ракије у џепу, и кога ти ту још није било. И све је то лепо живело, као да је од једне мајке.

А око чега би и да се заваде» О веру се нису кршили, а политика им није ни присмрдила у мајданска окна. Они и не знају шта се овамо у Србији ради, не бирају посланика, не бирају кметове и сукметице, они и немају општине, не примају новине, па шта ће онда да их посвађа»

Но и иначе су све то красни и питоми људи; по цео дан раде у мајданским окнима као кртице, а по целу ноћ пију као рибе. Па ако је и до старешина, може се, с руком на срцу рећи, дасуи то красни људи. Ето, поп Пера! Једино што је он обратне нарави, то јест он по цео дан пије као риба, а по целу ноћ рије у душек као кртица; али иначе свака га вера поштује и воли као брата, јер што се тиче вере, он овако вели: „Шта Француз, шта Талијан, шта Србин! Вог је један те један; сад, што Талијан, пас му матери носи шиљату брадицу а Србин не носи, то баш није ништа: и он је човек као и сваки други човек!“,..

1) Мајдан-Пек до 1891. г. није припадао никаквој општиви ни округу, нити су му становници имали каквих политичких права. Ово је прича из старог живота тога места.