Pripovetke / Branislav Nušić

КИКАНДОНСКА ПОСЛА 131

коме ни на жуљ стао, да се није нешто променио добри г. управник полиције. Пожалили га сви кад је отишао, а и он, Бога ми, зажалио за њима. Дође после неки млад човек, са ретком брадом и дебелим усницама. Не може се ни за њега рећи да је рђав човек, ама некако свака му треба реч у устима „закон!“. Па онда, нешто трчка, све му нешто тесно. Не вичеа једнако прича како хоће „ред“. А шта ће му бољег реда но што га је затекао. Па често и зивка у канцеларију: „А што си ти ово; а што си ти оног“ Погдеког истуку и то колико људи да се прошале и истегле руке, а он прави грдне протоколе, па испитује, па саслушава, превија табак, па удара нумере. Готово за сваку ситницу он удри нумеру па зови човека. Па једанпут је звао и попа Перу. Али поп Пера учен човек па зна на сваку да одговори, као да му под језиком стоји готов одговор. Вели њему управник: „Јеси ли чуо ти, попе, ја нећу опозицију!“ а поп вели: „Јок вала, нећу ни ја!“ Управник њему: „Јеси чуо, попе, нужно је да се одржава морал!“ А поп вели: „Па нек се одржава!“ А он вели: „Јер морал је основа за ред, а ред је основа за закон!“ А поп вели: „Па добро!“ Па све тако неке ствари тај нови управник, и све нешто шуња, тражи, трчка, чепрка, а враг би га знао шта! А може се и погодити шта, човек био капетан у неком срезу, где је по заповестима министровим имао много да трчка, и да се шуња око општинских плотова, и да помало зивка кратким позивима, па да онако, уз реч, прича како он неће опозицију, и да помало прети уочи избора, па тако ушло човеку у крв па не може од тога лако да се одвикне. А дошао у Мајдан-Пек, па ту нема политике, нема ни општине, нема ни избора, нема ни партија, а он, раден човек, па да се уцрвља. Па се тако покоји пут пљесне по челу и хукне: „Ја не знам управо шта имам да радим, народ као овчице. Зар не би могао овде ко други доћиг,..“ Тако једанпут седе управник и поп Пера под

9%